Бранко Микулић

економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије

Бранко Микулић (Подграђе, код Бугојна, 10. јун 1928Сарајево, 12. април 1994) био је економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине.[1]

бранко микулић
Бранко Микулић, 1988. године
Лични подаци
Датум рођења(1928-06-10)10. јун 1928.
Место рођењаПодграђе, код Бугојна, Краљевина СХС
Датум смрти12. април 1994.(1994-04-12) (65 год.)
Место смртиСарајево, Република БиХ
Професијаекономиста
Породица
СупружникРајка Микулић
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
председник
Савезног извршног већа
Период15. мај 198616. март 1989.
ПретходникМилка Планинц
НаследникАнте Марковић

Одликовања
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем

Биографија уреди

Рођен је у Подграђу код Бугојна. Нижу гимназију завршио је у Бугојну. Народноослободилачком покрету (НОП) се прикључио 1943. године.

По струци економиста а по опредјељењу политички радник, био је члан Предсједништва СФРЈ из СР БиХ, секретар среског комитета СК у Горњем Вакуфу, Бугојну, Ливну и Зеници, организациони секретар у Бугојну и Јајцу, члан Централног комитета СК БиХ, предсједник скупштине среза Сарајево, секретар Извршног комитета ЦК СК БиХ, предсједник Извршног вијећа Скупштине СР БиХ од 1967. до 1969, предсједник ЦК СК БиХ од 1969. до 1978, члан Предсједништва Централног комитета СКЈ.

Од 1982. до 1983. био је председник Председништва СР БиХ. За члана Председништва СФРЈ изабран је маја 1984. године. На тој дужности остаје до маја 1986. када је именован за председника Савезног Извршног Већа. На ту функцију поднео је оставку 30. децембра 1988. због неизгласавања буџета у Скупштини СФРЈ. На дужности је остао до избора новог СИВ-а 14. марта 1989. на челу са Антом Марковићем.

Умро је 12. априла 1994. године у Сарајеву. Сахрањен је на католичком гробљу Свети Јосип у Сарајеву.

Улога у политици СР БиХ уреди

За еру Поздерца и Микулића везује се најзначајнији период развоја СР БиХ након Другог свјетског рата, златне године развоја СР БиХ унутар југословенске федерације и посебно успостављања СР БиХ као релевантне и по свему равноправне чланице бивше Југославије. Управо због њихових инсистирања на убрзаном економском и привредном јачању републике, што је неминовно пратило и јачање и изграђивање књижевних, вјерских и културних институција и појединаца унутар сва три и свих других народа у СР БиХ, по процјенама историчара, Босни су наметани фабриковани случајеви националистичких иступа.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Микулић, Бранко. Кобне године. Сарајево : Хрватско народно вијеће БиХ : Српско грађанско вијеће - покрет за равноправност у БиХ : Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца, 2016. стр. 585—586. ISBN 978-9958-9636-1-2. 

Спољашње везе уреди