Википедија

Братислав Р. Милановић

српски песник, романописац, новинар, књижевни критичар и преводилац

Братислав Р. Милановић (Алексинац, 1950) српски је књижевник, новинар, књижевни критичар и преводилац.

Братислав Р. Милановић
Датум рођења1950.
Место рођењаАлексинац
 ФНР Југославија

Биографија уреди

Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету[1] у Београду. Своју прву песму објавио је у београдском Студенту 1968. године. Од 1974. године објављује приказе и критике о песничким књигама у емисији „Хроника Трећег програма Радио Београда“, „Отворена књига“ ТВ Београд, „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“ и по бројним листовима и часописима.

Од 1978. године стално ради у Радио Београду[2] као новинар, водитељ и уредник у емисијама Београда 202, Радио Београда 1 и Радио Београда 2, које се баве књижевношћу и културом уопште. Уређивао је књижевност у програму Радио Београд 1 и водио културни магазин „Десет и по“.

Члан је Удружења књижевника Србије[3] од 1976. године. Члан је српског ПЕН-а[4]. Од 1980. до 1982. године био је уредник за поезију у Књижевним новинама[5].

Од 1989. до 1992. године живео је у Паризу.

Према његовом сценарију (поема Сто на раскршћу) изведена је 1995, у амфитеатру Спомен-парка Краљевачки октобар у Краљеву, сценска игра Србија на раскршћу, коју је режирао Дејан Мијач. Аутор је радио-драме Вучија вечера, Драмски програм Радио Београда, 1998.

Године 2000. био је председник Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, а од јануара 2001. до децембра 2004. налазио се на месту Уметничког директора Међународних сусрета писаца Удружења књижевника Србије.

Заступљен у избору Биљане Д. Обрадовић Fives/Петице, пет америчких и пет српских песника, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, двојезично енглеско-српско издање. Заступљен је у више антологија српске поезије објављених у свету (Шведска, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Русија, САД, Немачка, Француска, Бразил). Посебни избори његове поезије објављивани су у периодици у Пољској, Мађарској, Румунији, САД и Италији. За песму „Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу“, објављену у листу „Књижевни магазин“ на „Миљковићевим данима поезије“ у Гаџином Хану 2005. добио је Награду „Заплањски Орфеј”.

Добитник је престижне Награде „Жичка хрисовуља” за 2009. годину[6]. Поводом награде одржан је научно критички скуп о његовом песничком делу. Са тог научног скупа објављен је 2010. године зборник радова „Братислав Р. Милановић – песник“[7]. Добитник је Националног признања за допринос српској култури[8] 2010. Од априла 2020. године је главни и одговорни уредник "Књижевних новина". Говори француски и италијански језик, служи се словеначким и македонским.

Јуна 2023. године додељена му је Песничка повеља „Венац Лазе Костића”.[9]

Књиге уреди

Поезија уреди

  • Јелен у прозору, ДОБ, 1975, Бранкова награда;
  • Клатно, Народна књига, Слово љубве, 1980, Награда Милан Ракић;
  • Неман, Просвета, Београд, 1987. Награда Ђура Јакшић [10] ;
  • Балкански певач, Просвета, Београд, 1995, Награда Србољуб Митић;
  • Врата у пољу, Просвета, Београд, 1999, Просветина награда [11];
  • Силазак, Српска књижевна задруга, Београд, 2004, Награда Раде Драинац [12];
  • Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, двојезично српски/румунски;
  • Мале лампе у тамнини, Библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2006, Змајева награда[13].
  • Непотребан летопис, Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2007, двојезично српски/енглески[14]
  • Писма из прастаре будућности, Завод за уџбенике, Београд, 2009[15].
  • Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16]
  • Јелен у прозору, друго издање, Мануфактура снова, Београд, 2011.
  • Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17]
  • Цврчак у децембру, избране и нове песме, ЦКУ Алексинац[18], Просвета, Београд, 2013.[19]
  • Мали ламби во темнината/Мале лампе у тамнини, изабране песме, македонско-српско издање, Арка, Смедерево; Матица македонска, Скопје, 2015[20]
  • Одрон светлости, ЦКУ Алексинац, Српска књижевна задруга, Београд 2017.[21]
  • Lettere da un futuro remoto/Писма из прастаре будућности, двојезично италијански/српски, превод Драган Мраовић, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22]

Проза уреди

  • Поток, роман, Нолит, Београд 2001, Нолитова награда[23].
  • Тајне светлих и сеновитих светова, приче, Повеља, Краљево, 2015[24]

Приредио књиге уреди

  • Добро јутро децо, РТС, Радио Београд, Први програм (заједно са Весном Ћоровић Бутрић и Јовом Љуштановићем), Народна књига – Алфа, Београд, 2003;
  • Најлепше песме Владислава Петковића-Диса, Просвета, Београд; 2004.
  • Најлепше песме Анице Савић Ребац, Аријадна, Београд, 2010.
  • Виолина, изабране песме Владислава Петковића-Диса, са предговором приређивача, Просвета, 2011.

Преводи уреди

  • Алберто Принчис: Невини вампир (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), песме, Смедеревска песничка јесен, 2008.
  • Пјердоменико Бакаларио: Ватрени прстен (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Београд 2012.
  • Пјердоменико Бакаларио:Камена звезда (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Београд 2014.

Извори уреди

  1. ^ Филолошки факултет, сајт
  2. ^ Радио Београд
  3. ^ „Удружење књижевника Србије”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 04. 12. 2017. 
  4. ^ „Српски ПЕН”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2011. г. Приступљено 05. 12. 2017. 
  5. ^ „Књижевне новине”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2018. г. Приступљено 05. 12. 2017. 
  6. ^ Уручење хрисовуље, РТС, 19.8.2009
  7. ^ Свет поетске збиље, Блиц, 14.8.2010
  8. ^ Национално признање за 2010
  9. ^ Вулићевић, Марина. „Милановићу Песничка повеља „Венац Лазе Костића””. Politika Online. Приступљено 2023-06-07. 
  10. ^ Награда Ђура Јакшић
  11. ^ Просветина награда
  12. ^ „Награда Раде Драинац”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2017. г. Приступљено 05. 12. 2017. 
  13. ^ Песници су елитисти, Политика,16.2.2007
  14. ^ Стидимо се својих осећања, Политика,15.8.2009
  15. ^ Поезија СЦГ
  16. ^ Врата у пољу, Њујорк,2010
  17. ^ Писма из прастаре будућности, италијански
  18. ^ ЦКУ Алексинац
  19. ^ Цврчци победили полицијску палицу, Политика, 2.2.2014
  20. ^ COBBIS[мртва веза]
  21. ^ Танјуг,5.10.2017
  22. ^ Pisma iz prastare budućnosti, italijansko-srpski jezik
  23. ^ „Potok”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2017. г. Приступљено 08. 12. 2017. 
  24. ^ Промоција Тајни
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Братислав_Р._Милановић&oldid=27501815”