Брестач је насељено место у општини Пећинци, у сремском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 934 становника.

Брестач
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 934
 — густина52/km2
Географске карактеристике
Координате44° 51′ 24″ С; 19° 54′ 06″ И / 44.856666° С; 19.901666° И / 44.856666; 19.901666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Површина20,4 km2
Брестач на карти Србије
Брестач
Брестач
Брестач на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22415
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Према предању, Брестач је добио назив по три велика бреста, која су се видела са велике удаљености и служили су као оријентир.

Историја уреди

У центру Брестача се налази црква посвећена Св. Архангелу Гаврилу. Подигнута је 1792, након што је порушена претходна, дрвена, саграђена 1750. године. Место је имало цркву још за време Бранковића, почетком 16. века. Након турске окупације, црква је регистрована у фискалном попису из 1566. Садашњи иконостас дело је дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. године. Иконе су радили сликар Константин Лекић и златар Димитрије Давидовић, 1834. године. Месни парох поп Петар Стефановић био је 1836. године пренумерант једне књиге.

Стојан Аралица, који је у Брестачу учитељевао од 1904-1909, осликао је патрона цркве, св. Архангела Гаврила, изнад улазних врата цркве са јужне стране. Осим ове цркве, село је имало и капелу посвећену св. Петки. Капела је задужбина мештана Павла Радивојевића. Саграђена је половином 19. века, а порушена 1948, кад су нове власти одлучиле да на њеном месту подигну тзв. Дом културе. (О цркви и капели, допунио Предраг Пузић).

Тренутна основна школа у Пећинцима је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у Другом светском рату, а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио.

Претплатник мађарско-српске граматике био је 1833. године брестачки учитељ Василије Игњатијевић.[1] Иларион Зорић се 1836. године јавља као арендатор у месту.

Демографија уреди

У насељу Брестач живи 821 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,6 година (36,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.200
1953. 1.141
1961. 1.109
1971. 1.122
1981. 1.031
1991. 1.031 1.031
2002. 1.066 1.083
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.014 95,12%
Роми
  
23 2,15%
Хрвати
  
11 1,03%
Македонци
  
4 0,37%
Црногорци
  
1 0,09%
Словаци
  
1 0,09%
Муслимани
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
2 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди