Валдемар I Биргерсон

Валдемар I Биргерсон (1239 - 26. децембар 1302) је био шведски краљ (1250—1275) из династије Бјалбо (Фолкунг ).

Валдемар I Биргерсон
Валдемар I Биргерсон
Лични подаци
Пуно име	Валдемар Биргерсон
Датум рођења	1239.
Датум смрти	26. децембар 1302.(1302-12-26) (62/63 год.)
Место смрти	Nyköpingshus,
Породица
Супружник	Sophia of Denmark
Потомство	Ingeborg of Sweden, Marina Valdemarsdotter of Sweden, Richeza of Sweden, Queen of Poland, Erik Valdemarsson, Margareta Valdemarsdotter av Sverige
Родитељи	Биргер Јарл Ингеборг
Династија	Бјалбо
Краљ Шведске
Период	1250−1275
Претходник	Ерик XI Муцави и Хроми
Наследник	Магнус III Ладулос

Отац му је био de facto краљ Шведске Биргер Јарл, оснивач династије, а мајка Ингеборг сестра краља Ерика XI Муцавог и Хромог из династије Ерик.

После Ерикове смрти 1250. године за краља је био изабран Валдемар, али је власт фактички и даље остала у рукама Биргера. У време његове владе Шведска је ступила у тешње везе с Данском и Немачком. Немачки досељеници су припомогли да се у Шведској развије рударство (тамо је одавно копан бакар и гвожђе). Закључен је трговачки уговор с Либеком.

У Шведској тада ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу .

Међутим, укупно гледано, изгледа да феудални систем није био доминантан у Шведској. Тамо су постојали племићи који су држали феуде, али је племство као целина своју моћ црпло из алодијалних земаља. Војна служба коју су племићи били дужни да врше и употреба страних титула као што је барон, витез и штитоноша, пружили су лажну феудалну представу друштва које у суштини то није било. Одсуство властеоског система било је још упадљивије. Феудалци и племићи нису имали право суђења, осима ако се не би десило да држе као феуд неку службу у краљевској управи; ипак право суђења било је признато као јавна служба тако да није било везано са поседовање земље. Мада је црква, заједно са племством, уживала право пореског имунитета, прелатски поседи нису имали статус феуда .

За време Валдемара то је почело да се мења. Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем .

Породично стабло

16. Folke the fat

8. Bengt Snivil

17. Ingegerd Knudsdotter of Denmark

4. Magnus Minniskiöld

2. Биргер Јарл

20. Sverker I of Sweden

10. Sune Sik

21. Ричеза Пољска, краљице Шведске

5. Ingrid Ylva

1. Валдемар I Биргерсон

24. Ерик IX Шведски

12. Canute I of Sweden

25. Christina Björnsdotter

6. Ерик X Шведски

13. Cecilia Johansdotter of Sweden

3. Ingeborg Eriksdotter of Sweden

28. Кнут Лавард

14. Валдемар I Дански

29. Ингеборга Кијевска

7. Richeza of Denmark

30. Volodar, Prince of Minsk and Hrodno

15. Sofia of Minsk

31. Ричеза Пољска, краљице Шведске (= 21)

Литература

• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
• Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.