Валовиште
Валовиште[1][2] (Валовишта, Демир Хисар; грч. Σιδηρόκαστρο — Сидирокастро, тур. Demirhisar — Демирхисар) град је у Грчкој, други по величини у округу Сер, на североистоку периферије Средишња Македонија.
| Валовиште Σιδηρόκαστρο | |
|---|---|
 Поглед на Валовиште | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Сер |
| Општина | Синтика |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 5.177 |
| — густина | 26,33 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 14′ 00″ С; 23° 23′ 00″ И / 41.233333° С; 23.383333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 90 m |
| Површина | 196,6 km2 |
  Валовиште Валовиште на карти Грчке | |
| Поштански број | 62300 |
| Позивни број | 2323 |
| Регистарска ознака | ΕΡ |
Положај уреди
Град Валовиште се налази у североисточном делу Егејске Македоније, на око 100 километара североисточно од Солуна, а близу границе са Бугарском — 20 километара јужније. Град се сместио на северу Серског поља, на реци Струми. Подручје западно од града је равничарско и плодно, а источно се издиже планина Ангистро. Надморска висина града је око 90 m.
Историја уреди
Подручје Валовишта насељено је у античко доба. У доба старе Грчке ово подручје је било на само ободу грчког света, у оквиру Античке Македоније. У раздобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом „Валовишта“. Град је био и у оквиру Српског царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
Валовиште се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као мешовито насеље, где две значајне скупине чине Турци и Словени. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.
Становништво уреди
Валовиште данас има 5.177 становника. Данашње становништво је махом грчко са јаким словенским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Цвијић 1906, стр. 10.
- ^ Васовић 1995, стр. 100.
Литература уреди
- Цвијић, Јован (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Том 1. Београд.
- Васовић, Милорад (1995). Јован Цвијић о свом и нашем времену. Београд.
Спољашње везе уреди
