Веле Поље је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у јужном делу Алексиначке котлине, 24 километра северно, на путу од Топонице ка селима Врело и Палиграце. Према попису из 2002. било је 537 становника (према попису из 1991. било је 652 становника).

Веле Поље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 454
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 32″ С; 21° 51′ 00″ И / 43.442166° С; 21.85° И / 43.442166; 21.85
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина369 m
Веле Поље на карти Србије
Веле Поље
Веле Поље
Веле Поље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја уреди

Веле Поље је старо, још у средњем веку формирано село. Име му значи велико поље. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затекао га је под данашњим називом, као развијено село са 33 куће и дажбином у износу 2.967 акчи. Након четири деценије, 1498. године, евидентирано је као велико село, зеамет Ибрахим-бега из Ниша са 111 домова, 35 самачких, 9 удовичких домова, 2 рајинске воденице (које раде пола године) и са дажбинама које износе 15.717 акчи.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 100 кућа, 11 удовичка домаћинства, 16 самачка домаћинства.[1]

Извештаји аустријских ухода с краја 18. века (1783. и 1784. године) такође су га споменули са 60 кућа. Почетком 20. века, године 1910. село је имало 93 домаћинства и 718 становника, а 1921. године 110 домачинстава и 790 становника.

Из доба окупације Турске, познати мештанин Китка је био хајдук.

По ослобођењу од Турака, Веле Поље се развијало, пре свега, као ратарско-сточарско село. Пространији шумски фондови турског и посттурског периода истицали су и значај продаје дрвета и дрвене грађе. Због већих комплекса обрадиве и плодније земље, Веле Поље је исказивало већи степен имућности у односу на околна села. Временом је, чак, испољило тенденцију развоја ка мањем локалном средишту. Доминирајући пољопривредни карактер је задржало и у периоду после Другог светског рата, премда су се од шездесетих година испољиле изразите тенденције исељавања и застаревања (старачка домаћинства). Од 1975. године јавиле су се и тенденције куповања парцела за изградњу викенд кућа. Према пописним подацима, у селу је у 1971. години живело 81 пољопривредно, 49 мешовитих и непољопривредних домаћинстава

Интересантно је по томе што су мештани иградили вештачки канал такозвана „Река“ који узима воду из реке повише села и пролази скоро половином села. Канал служи за наводњавање башти у непосредној близини села. На каналу је изграђена и воденица.

Саобраћај уреди

До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.

Демографија уреди

У насељу Веле Поље живи 402 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (52,0 код мушкараца и 51,6 код жена). У насељу има 168 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.072
1953. 1.120
1961. 1.143
1971. 512
1981. 770
1991. 652 652
2002. 537 546
2011. 454
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
525 97,76%
Роми
  
6 1,11%
Црногорци
  
1 0,18%
Немци
  
1 0,18%
Бугари
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 17.

Спољашње везе уреди