Велики лабуд

Врста лабуда

Велики лабуд (лат. Cygnus cygnus) велика је врста лабуда из фамилије пловки. Ово је европски пандан северноамеричком лабуду трубачу (Cygnus buccinator) и типска врста рода Cygnus. Специјски део имена врсте потиче од лат. cygnus и на латинском значи “лабуд”.[2]

Велики лабуд
Велики лабуд
Оглашавање великог лабуда
Научна класификација
Царство:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
C. cygnus
Биномно име
Cygnus cygnus
Распрострањење великог лабуда
  Ареал гнежђења
  Присутан током целе године
  Ареал зимовања
Синоними

Cygnus ferus

Певајући велики лабуд, Шведска 2016

Опис уреди

Изглед великог лабуда доста подсећа на малог лабуда (Cygnus columbianus). Велики лабуд је велика птица са дужином тела 140–165 центиметара и распоном крила од 205 до 275 центиметара. Тежи између 7,4 и 14 килограма, са просечном тежином око 9,8—11,4 килограма код мужјака и 8,2—9,2 за женке. Највећа забележена маса птице је била тешка 15,5 килограма код примерка ухваћеног на зимовању у Данској. Сматра се најтежом птицом летачицом.[3][4] Остали морфометријски подаци су: дужина крила 56,2—63,5 центиметара, дужина тарзуса 10,4—13 центиметара и дужина кљуна је од 9,2 до 11,6 центиметара.[5] Има угласти облик главе и варијабилнију шару на кљину, при чему увек има више жуте од црне боје, за разлику од кљуна малог лабуда. Као и остали сродници, велики лабуд је вокална птица чије је оглашавање јако слично лабуду трубачу.

 
Три велика лабуда и један лабуд грбац

Распрострањење и екологија уреди

 
Јаја из музејске колекције

Велики лабуд захтева велике водене површине за живот, поготово када је у фази раста и сазревања, јер његове ноге не могу да понесу његову тежину на дужи период. Велики лабуд проводи пуно времена у пливању, претраживању воде у потрази за храном или у једењу биљака које расту на дну водених површина.[6]

Велики лабуд има дубоки глас и упркос својој величини, моћан је летач. Може да мигрира стотинама или хиљадама километара до својих зимовалишта у јужној Европи и источној Азији. Гнезди се у подарктичкој Евроазији, јужније од гнездећег арела малог лабуда у тајгама. Ретко се среће на гнежђењу у Шкотској, где се последњих година гнездило не више од пет парова. Може да одлута до Индијског потконтинента[7] и западне Северне Америке. Птице са гнежђења на Исланду се редовно виђају у Великој Британији и Ирској.

Велики лабуд је моногамна врста и лабудићи остају уз родитеље током зиме и понекад се придружују прошлогодишњим младунцима. Гнезди се у влажним подручјима, полудивља птица прави гнездо било где поред воде. У изградњи гнезда учествују оба пола, док јаја инкубира само женка. Женка полаже између 4 и 7 јаја (максимално 12). Лабудићи се испиљавају после 36 дана инкубације и имају браон-сиво паперје. Способни су за лет после 120—150 дана.

Пред полазак на миграцију, велики лабуд се окупља у већа јата. У груписању им помаже звучна сигнализација. [8] Лабуд који је довољно гласан може убедити до 61% осталих јединки да му се придруже.[8] Лабуд који се не оглашава може окупити тек 35% јединки јата.[8]

Ово је врло гласна птица, чије оглашавање подсећа на оглашавање малог лабуда, са тим да је звук великог лабуда резонантнији и има нискотонске деонице клоо-клоо-клоо груписане по три или четири у низу.

Грип уреди

Велики лабуд је поштована птица у Европи.[6] Он је национална птица Финске[9] и приказан је на финској кованици од 1 евра. Велики лабуд је врста која је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA). Глобално ширење вируса грипа Х5Н1 је стигло до Уједињеног Краљевства априла 2006. године када је пронађен у угинулом великом лабуду. Лабудови су јако осетљиви на овај вирус.[10]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ BirdLife International (2012). Cygnus cygnus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). Хелмов речник латинских имена птица. London: Christopher Helm. стр. 128. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Brazil, Mark (2003). Велики лабуд. Christopher Helm Ornithology. ISBN 978-0-7136-6570-3. 
  4. ^ Dunning, John B. Jr., ур. (1992). ЦРЦ Водич за птичје масе. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5. 
  5. ^ Madge, Steve (1992). Waterfowl: Водич за идентификацију патака, гусака и лабудова света. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-46726-8. 
  6. ^ а б Mondadori, Arnoldo, ур. (1988). Велика књига животињског царства. New York: Arch Cape Press. стр. 182—183. 
  7. ^ „Посматрање великог лабуда после 113 година на Хичмалским влажним стаништима. | Hill Post”. Hillpost.in. 30. 1. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  8. ^ а б в Black, J. (2010). „Волакна сигнализација пре почетка лета: Механизам групне кохезије и формирања јата” (PDF). Ethology. 79 (2): 143—157. doi:10.1111/j.1439-0310.1988.tb00707.x. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 09. 2017. 
  9. ^ „Whooper Swan”. wwf.panda.org. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2016. 
  10. ^ „Лабуд са птичјим грипом је порекол изван УК”. BBC News. 11. 4. 2006. 

Спољашње везе уреди