Велики словенски устанак

Велики словенски устанак био је устанак Полапских Словена, првенствено племена Љутићи и Бодрићи која су живјела на источној страни Лабе, 983. године због покрштавања и укључивања њихове територије у састав Њемачког краљевства.

Позадина уреди

Словени између ријеке Лабе и обале Балтичког мора су покорени и номинално прешли у хришћанство током кампање њемачког краља Хенрика I и његовог сина Отона I, који је 962. године крунисан за цара Светог римског царства. Отон је у бици на Ракси поразио савез Бодрића и Черезпењана 955. године. Освојена област источно од њемачког Војводства Саксоније је првобитно била у саставу Герове марке, која је била подјељена на мање марке до Герове смрти 965. године.

Покушавајући да стабилизује свој владавину, Отон је заговарао покртшавање Словена успостављајући епископије Хавелберг и Бранденбург 948, затим архиепископију Магдебург 968, која је обављала знатан мисионарски рад.

Устанак уреди

Архиепископ Адалберт Магдебуршки, „словенски апостол”, 981. године је умро и наслиједио га је Гизилгер који је морао да се бори са отпором у Магдебургу. Подржао га је цар Отон II, који је, међутим, био у војној кампањи у Италији, гдје је претрпио катастрофалан пораз од сицилијских Калбида 982. године у бици код Кротона. Умро је сљедеће године, прије повратка у Њемачку, остављајући свог малољетног сина Отона III под туторством мајке Теофаније и баке Аделаиде.

Док су у Светом римском царству владале унутрашње неспоразуми, словенске снаге предвођене Љутићима су се побуниле и протјерале политичке и вјерске представнике Царства. Полазећи од словенског светилишта у Ретри, сједиште епископа из Хавелберга је 29. јуна 983. заузето и опљачкано, затим Бранденбург три дана касније и бројна насеља дуж ријеке Тангер на западу. Према тадашњем хроничару Титмару Мерсебуршком, Бодрићи су се прикључили Љутићима, унуштавајући манастир Светог Лаврентија у Калбеу, епископију Олденбург, па су чак напали и Хамбург.

Брзо окупљена саксонска војска је успјела задржати Словене иза ријеке Лабе. Сјеверна и Булуншка марка су биле изгубљене. Лужичка марка, као и сусједне марке Цајц, Мерзебург и Мајсен на југу, нису учествовале у устанку.

Посљедице уреди

Од 985. године, неколико принчева Светог римског царства заједно са хришћанским пољским принчевима Мјешком I и Болеславом I спроводили су годишње војне кампање, међутим оне су биле неуспјешне. Њњемачки краљ Хајнрих II је покушао са другим приступом: у савезу са Љутићима је ратовао против свог савезника принца Болеслава. То је стабилизовало независност Љутића, осигуравајући им простор на коме ће владати Полапски Словени и нехришћани све до 12. вијека.

Непосредне посљедице устанка била је скоро потпуно заустављање даљег њемачког продора на исток у народних 200 година. Већину времена, епархије Бранденбург и Хавелберг су постојале само титуларно, док су епископи живјели на царском двору. Само у 12. вијека послије Вендског крсташког рата 1147. године основана је Маркгрофовија Бранденбург на челу са асканским принцем Албертом 1157, насеља источно од Лабе су обновљена; затим земље сјеверно од Мекленбурга, гдје послије неколико година борбе против кнеза Бодрића Никлота, његов син Прибислав 1167. године себе прогласио вазалом саксонског војводе Хајнриха III.

Види још уреди

Литература уреди

  • Fritze, Wolfgang (1984). Henning, Eckart; Vogel, Werner, ур. Der slawische Aufstand von 983 - eine Schicksalswende in der Geschichte Mitteleuropas. Berlin: Festschrift der landesgeschichtlichen Vereinigung für die Mark Brandenburg zu ihrem hundertjährigen Bestehen 1884–1984. стр. 9—55. 
  • Ludat, von Herbert (1971). An Elbe und Oder um das Jahr 1000 : Skizzen zur Politik des Ottonenreiches und der slavischen Mächte in Mitteleuropa. Köln [u.a.]: Böhlau. ISBN 978-3-412-07271-1. 
  • Lübke, Christian. „Slavenaufstand”. Lexikon des Mittelalters (7 изд.). 
  • Partenheimer, Lutz (2007). Die Entstehung der Mark Brandenburg (1. Aufl. изд.). Köln: Böhlau. ISBN 978-3-412-17106-3.