Википедија:Пијаца/Архива 18

Архива 15

Архива 16

Архива 17

Архива 18

Архива 19

Архива 20

→

Архива 23

Предлог Милану Тешовићу

Око текста о реализму дошао сам у сукоб са Миланом Тешовићем.

Предлажем ти Милане, да прекинемо било какве сукобе пошто сви они који долазе на википедију имају исти циљ, односно сви теже што квалитетнијим текстовима, који ће бити објективни, непристрасни, информативни.

Поред тога, очигледно је да је теби веома стало до ауторства над текстом о реализму.

Зато предлажем да, пошто проучиш одређену литературу, текст о реализму прерадиш. Како би могао да прерадиш текст на одговарајући и квалитетан начин, предлажем да користиш следећу литературу:

Драгиша Живковић, Теоријски нацрт за историјскокњижевну периодизацију. У књизи: Европски оквири српске књижевности, Београд

Александар Флакер, Стилске формације, Загреб

Сава Пенчић, Реализам, Цетиње

О реализму, Београд, 1968. Приредио Света Лукић

Душан Иванић, Српски реализам, Нови Сад

Roger Garaudy, O realizmu bez obala, Zagreb

Erich Auerbach, Mimezis (Prikazivanje stvarnosti u Zapadnoj književnosti), Beograd

или барем део од тога. Спреман сам да ти пошаљем електронском поштом изводе из књига Стилске формације Александра Флакера и Драгише Живковића које имам у електронском облику.

Постојећи текст о реализму се ослања и заснива на тексту Драгише Живковића из књиге Теорија књижевности.

Ако смо се већ одлучили да поставимо текст о реализму на википедији, оно што неизоставно треба нагласити и објаснити је чињеница да се исти појам користи да означи књижевни метод, књижевни правац, стилску формацију, период. Ако то не урадимо, текст није обухватан, није информативан, занемарујемо основне чињенице у вези са тим појмом. Без тих чињеница текст није комплетан.

Треба показати како се постепено ширило значење појма реализам и показати савремено стање, односно, шта се под појмом реализам, кад кажемо реализам, подразумева, односно шта тај појам означава.

Објаснити шта значи

као књижевни метод,

као књижевни правац,

као стилска формација.

Онда долазимо до одлика, поетичких обележја, европског реализма. То је тренутак када се заправо говори о реализму као стилској формацији, односно, указује се на заједничке одлике реализма код свих реалиста без обзира којој националној књижевности припадају. Заправо, говоримо о наднационалним и надиндивидуалним обележјима реализма, о заједничким одликама које срећемо код различитих писаца, у различитим земљама.

Оно што је карактеристично и заједничко за све реалисте јесте њихов однос према фабули, ликовима, дескриптивности, репрезентативности карактера, објективности приповедања, комуникативности језика, доминацији одређених жанрова.

Треба објаснити однос фабуле и карактера. Објаснити специфичну функцију описа. Писци стварају репрезентативне ликове, развијају начело индивидуализације и типизације. Желе да постигну објективност у приповедању, дистанцирајући се од својих ликова. Указати на функцију језика. Језик писца и ликова се разликује. Прибегавају диференцирању језика својих ликова, уводе се жаргонизми, дијалекти, социолекти...

Када говориш о друштвеним околностима које су погодовале појави реализма треба нагласити и са тим повезати друштвено-аналитичку функцију реализма.

Нисам сигуран да се тек тако може рећи да је реализам настао као супротност романтизму јер то имплицира да су реалисти док су стварали имали на уму да стварају нешто што је супротно нечему, односно да то треба да буде супротност романтизму. У тексту Драгише Живковића, који си користио, мало је другачије описан и приказан тај однос. На пример, кад говоримо о настанку романтизма, ту се слободно може рећи да је романтизам настао као супротност класицизму јер су се од самог почетка писци негативно односили према класицистичкој поетици. Романтизам је значио разбијање канона које је прописивала нормативистичка класицистичка поетика. Романтичари су се у своји манифестима обрачунавали са стегама класицизма, док, на пример, Балзак у свом предговору Људске комедије не најављује рушење нечег, већ најављује и афирмише поступке који ће бити основа реалистичке поетике.

Треба нагласити да је реализам прошао кроз развојне фазе, па се говори о раном, развијеном и високом реализму. У једном тренутку долази и до опадања реализма, односно његове смене другим правцима. Тада говоримо о дезинтеграцији реализма, односно распадању реализма; јављају се нови књижевни правци. Када говоримо о дезинтеграцији реализма, распадању стилске формације реализма, можемо говорити о појави натуралистичких, импресионистичких облика уз истовремено трајање реалистичких облика, али што све води појави нових књижевних праваца. У постојећем тексту о реализму на википедији постоји део који се зове правци реализма. На основу тог дела стиче се утисак да је симболизам правац реализма. То ми није најјасније и требало би да се то објасни и, ако за то има основа, образложи, и укаже на одговарајућу литературу у којој се о томе говори.

Надам се да ове моје сугестије могу да олакшају твој рад на преради чланка о реализму.

Ово схвати као позив на сарадњу и престанак сукобљавања, као позив да се нешто конструктивно уради.

--саша 22:17, 5 јун 2005 (CEST)

---

Е овако би било најбоље, пошто претпостављам да Милан нема већину тих књига и није стручњак у области у којој ти имењаче јеси, овом приликом позивам Милана да прочита још једном значење Википедије слободне енциклопедије коју може свако да уређује/мења. Дакле, Саша слободно мењај шта год желиш и не дозволи да због неког будеш спутаван у свом раду на овом слободном пројекту, и позивам те да наставиш да уређујеш део на Википедији који најбоље знаш. Поздрав. --Саша Стефановић разговор 22:27, 5 јун 2005 (CEST)

Чини ми се да ако, Саша из Ниша, имаш неке ствари да расправљаш са другим (само једним) корисником, исто учиниш преко странице за разговор, уместо преко пијаце, која више служи за неке колективније дискусије. Наравно, ово је само моја перцепција ове стране, а могуће је да грешим. Елем, ова твоја порука је заузела доста места, што је мање/више релевантно. --Dungodung 23:26, 5 јун 2005 (CEST)

Овај предлог је покушај налажења компромисног решења после обимне расправе преко странице за разговор. --саша 09:56, 6 јун 2005 (CEST)

1. Овај предлог је покушај налажења компромисног решења -> решења за шта? шта је проблем?
2. Ако желиш нешто да ми предложиш можеш то и на мојој страници за разговор, а не на форуму за опште теме.
3. Мени није "веома стало до ауторства над чланком"
4. Немој сад да причаш као да сам ти ја забранио да мјењаш тај чланак. Избацио сам дио који ми се чинио ружним, кад сте рекли да га вратим вратио сам га и шта сад?
5. Боље да не коментаришем шта сад мисли она особа која ме не зна добро, а прочитала је ово твоје кукање.
6. Ја сам само хтио да нагласим да су реалисти имали велику одбојност према романтизму и мислим да то нисам урадио на погрешан начин. Посебно зато што је та реченица преписана из једне врло угледне књиге.

јер то имплицира да су реалисти док су стварали имали на уму да стварају нешто што је супротно нечему
ја нисам стекао такав утисак, али ако тако мислиш напиши на страници за разговор шта би ту написао или просто промјени.

1. Треба нагласити да је реализам прошао кроз развојне фазе, па се говори о раном, развијеном и високом реализму. Ја сам мислио да сам написао то у чланку. Не могу да вјерујем да сам то прескочио.

Ни једном није поменуто брисање мог текста, нити је неко рекао да мој текст није добар. Ти си стварио халабуку око твог ситном доприноса, како би обрисао мој текст и написао нови, који је, искрено, далеко слабији (тек сад сам све прочитао иако је мој текст обрисан још прије дан-два). --Милан Тешовић 16:27, 10 јун 2005 (CEST)

---

После оваквих изјава којим си показао своје познавање и стручност боље да се не јављаш.

Милан Тешовић написао: «Ја знам само за два реализма:

1. Реалистично писање и
2. Реализам као умјетнички правац»

«*Онај ко је дошао на страну "реализам" 99% га занима епоха.»

«Што се тиче извора нисам хтио да их напишем зато што би то донијело више штете него користи. Користио сам пар књига из градске библиотеке, пар из школске, неке ствари сам узео из читанке и интерпретација (тамо су објашњења краћа), а биографије и библиофије реалистичких писаца које нисам ту нашао, или ми се нису учиниле добрим сам превео са енглеске Википедије.»

Да ли си разграничио са собом шта је епоха, шта је правац, шта је метода? Шта је реализам после свега? Какве везе имају симболизам и неоромантизам са реализмом. Да ли ти је неко рекао шта је позитивизам? За тебе је Данијел Дефо реалиста!!!! Ту си још два три писца ставио као представнике и који су ми много сумњиви. Док не проверим оставићу их. За разлику од тебе ја ствари проверавам и никада нисам сигуран у своје знање. Нисам дизао буку да бих твој текст обрисао. Дао сам ти прилику да прерадиш текст. Указао сам ти на ствари које треба променити. Указао сам ти на литературу. Шта си ми одговорио? За писање текстова потребно је осим добре воље и мало рада, читања, учења. А ти то никако да схватиш. И ја бих стварно волео да могу да схватим како ти размишљаш. Мени је ово твоје скакање око текста о реализму већ смешно. Ситуација је надреална. Ти појма немаш о реализму, а ја с тобом расправљам као са равноправним саговорником. Ти си прочитао текст о реализму који сам поставио и после тога имаш храбрости да се и даље бусаш. Шта ти сад није јасно у вези са реализмом. Буди мало реалан, смири се и размисли колико знаш и колико треба да знаш о некој теми да би писао о њој и могао о њој да расправљаш. Мислим, стварно је већ смешно. Ти изгледа или ништа пажљиво не читаш или имаш проблем да схватиш оно што ти се каже. --саша 17:20, 10 јун 2005 (CEST)

1. Ти си без извињења, објашњења или најаве обрисао сав мој рад.
2. Не извачи моје изјаве из конкекста - чињеница је да је мој чланак далеко квалитетнији и корисније од овог који га је згазио.
3. Објашњен је утицај на симболизам и неоромантизам. Ти слободно објасни шта је позитивизам. --Милан Тешовић 17:53, 10 јун 2005 (CEST)

Име Пијаце

Полако прелазимо у трећи круг гласања! Статистике другог круга су овде! Остали су првих 6 предлога, а принцип гласања је исти! Позвани сте да гласате --Dungodung 00:27, 6 јун 2005 (CEST)

---

Несто ја овде не разумем. За коју опцију се гласа? Нисам могао да пронађем зашта се гласа, ко треба да гласа и како.

---

Гласа се тренутно за 5 опција, упуство о гласаљу можете погледати овде, Ви нажалост немате право гласања јер нисте пријављен корисник, право гласа има свако ко се пријавио и направио бар једну измену пре првог круга гласања. Овом приликом вас позивам да се пријавите и учествујете у неком другом гласању. --Саша Стефановић разговор 13:01, 6 јун 2005 (CEST)

Дакле, гласа се за 6 предлога (само да исправим Сашу), а првобитни план је био 5 предлога, али неким чудом, два гласа су делила 5. и 6. место, па да не би било дискриминације, урачунали смо оба предлога. Што се тише трећег круга, гласање је од 1 до 6, старом методом, само што се гласови сада рачунају на следећи начин: редом гласови добијају 1, 2, 3, 5, 7 и 9 бодова, не би ли се коначно искристалисало шта заправо желимо. Очигледно је да је све време један предлог водио, али ово је прво озбиљније гласање и почетак организовано-озбиљног гласања овог типа код нас, те је и ово разлог за експериментисање. Четврти круг је коначно последњи, а принцип је "два предлога - три опције". Даклем, биће два предлога (победници трећег круга), а уколико се којим чудом, а верујем да неће, догоди да се 2. и 3. место деле, постојаће три предлога. 3 опције значи да ће бирачи моћи коначно парламентарно да гласају ЗА, ПРОТИВ или да буду СУЗДРЖАНИ, што ја лично не препоручујем. То је дакле појашњење, уколико је некога оно заиста и интересовало. --Dungodung 22:03, 6 јун 2005 (CEST)

У овој акцији гласања нећу да учествујем. Овде је неко дебело загризао, уложио велики рад, поставио сајт, смислио пратеће акције, измислио форум и дао му име "Пијаца", анимирао читаоце и сараднике и сајт је оживео. Али сарадници нису задовољни статусом - нису аутори, него сарадници, а хтели би да буду "калифи уместо калифа" и почиње нама србима већ познати сценарио: мало галаме, мало подметнутих писама, виртуелни састанак самоуправљача, позивање на непостојеће закључке са тог непостојећег састанка, мало гласања, па кад није упело прво гласање, опет гласање и опет и опет све док једанпут не успе. Резултат: све је исто али "пијаца" више није дело аутора, него заједничко чедо групе самуправљача и зове се:- - - - - - Предлажем да овај форум задржи своје име"Пијаца" , а другови самоуправљачи, ако желе нека праве свој форум и нека га крсте по својој вољи. Овај форум већ има име, које му је дао аутор Пише:Стојан

Ово није форум, а име се, очигледно, више не свиђа свима, те је из тога произишло гласање. Овде не постоји намерна олигархија, већ само људи који се више залажу, и људи који имају мање времена, па се и мање залажу. Ови кругови не представљају поновно бирање истих предлога, већ постепено сужавање избора гласова, не бисмо ли утврдили како у будуће да конципирамо гласове. А то што ће нас један од 600 и кусур напустити ме најмање забрињава. Википедија, како сам ја схватио, није овде да се поклања појединцима, већ ономе што се заједнички донесе, да не кажем колективу. --Dungodung 06:48, 7 јун 2005 (CEST)

62.108.*.*

Овај тип нас зеза у здрав мозак. Сви који мисле да га не треба блокирати на по недељу дана сваки пут кад се поново појави и направи сличну шалу, нека се потпише овде испод. Узгред, извињавам се што сам га по други пут данас блокирао (нисам видео Горанов блок). Али ја немам намеру да га толеришем. --Dzordzm 23:47, 6 јун 2005 (CEST)

Стојанов предлог

Предлажем да овај форум задржи своје име"Пијаца" , а другови самоуправљачи, ако желе неко друго име, нека праве свој форум и нека га крсте по својој вољи. Овај форум већ има име, које му је дао аутор.

Стојане, овде ћу ти одговорити и у вези са твојим горњим коментаром о промени имена. Рад на Википедији не подразумева само рад једног човека, већ рад већег броја људи. Тако је Брча покренуо Википедију на српском, али није у раду учествовао пуно. Иза њега је Никола Смоленски дао већи допринос, укључујући и именовање Пијаце, иако се данас слаже да га треба превести у нешто друго, па се и он изгубио (углавном ради на енглеској Википедији). Негде од јесени 2004. године ту смо углавном ми који смо и покренули гласање. На Википедији (укључујући и оне на другим језицима) не само да су чланци, али и превод и изглед страна углавном дело заједничког рада, него се и све политичке одлуке доносе вољом заједнице (за разлику од научних, које се доносе на основу знања и података), а не вољом неког појединца. --Милош Ранчић (разговор) 06:50, 7 јун 2005 (CEST)

Нисте ме убедили. Мислим да је то бесмислено трошење енергије. Уместо расправе о имену могли смо да обрадимо макар једну јединицу. Ако наставимо да гласамо ново име, томе нема краја. Замислите само ситуацију да сада ја почнем да лобирам за име "пијаца" , па тражим гласање, па неко други после неког времена закључи да ни то име није..........Стојан

Поред тога што је ово енциклопедија, на њој ради (све већа) група људи. Да бисмо могли да функционишемо нормално, морамо имати методе доношења одлука. За разлику од већ разрађених метода на енглеској Википедији, ми те методе тек почињемо разрађивати. Име Пијаце нам је било добар начин за тестирање зато што је ово био буквалан превод (који је и на хрватској Википедији замењен, а чини ми се и на бошњачкој), али и зато што је у питању довољно небитна ствар: сумњам да ће се ико нешто посебно љутити ако његов или њен предлог не прође. Такође, само гласање нам не узима пуно времена (можеш видети на основу скорашњих измена да се итекако ради и на другим стварима). Тако то и није нека претерана штета. Иначе, бар пола године треба да прође до наредног гласања о истом питању, управо да се не би губило време на понављању истих ствари. --Милош Ранчић (разговор) 05:43, 8 јун 2005 (CEST)

Треба да разумеш да је нама заједничко одлучивање од пресудне важности за функционисање. Нема овде никог ко има већа права од других и ко би могао да доноси одлуке самостално. А ако свако ради без размишљања о томе шта је став других, губићемо пуно времена на свађи, препуцавању, на ратовима измена (изузетно позната делатност многих људи на енглеској Википедији која се састоји у томе да два сарадника стално преправљају измене оног другог на једном чланку) итд. --Милош Ранчић (разговор) 05:43, 8 јун 2005 (CEST)

Нисам сигуран јеси ли ти отворио налог. Ако ниси, кликом на линк у горњем десном углу. Ако јеси, истим тим кликом ћеш моћи да се пријавиш помоћу свог корисничког имена и лозинке. Добро је да будеш регистрован сарадник, јер ћемо тако моћи лакше да функционишемо. Другим речима, постани ти и "званично" део наше заједнице. --Милош Ранчић (разговор) 05:43, 8 јун 2005 (CEST)