Википедија:Сјајни чланци/Архива 27

Архива 20

←

Архива 25

Архива 26

Архива 27

Архива 28

Архива 29

Архива 30

Стављање на списак

Расправе (децембар 2011—април 2012)

Списак кандидата на расправи
Кандидат	Страна за расправу	Датум и време краја расправе	Предлагач(и)	Статус
Школско развојно планирање	Страна за расправу	17. децембар 2011. (00:14)	Metodicar	изабран
Горски вијенац	Страна за расправу	1. јануар 2012. (1:39)	Владислав Перић	изабран
Аспирин	Страна за расправу	21. јануар 2012.	BokicaK	изабран
Porodica Soprano	Страна за расправу	08. februar 2012. (15:13)	Veljko89	изабран
Орбитални истраживач Марса	Страна за расправу	26. фебруар 2012. (14:14)	Mixailogm89	изабран
Витамин Ц	Страна за расправу	1. Март 2012 (11:00)	Dcirovic‎	изабран
Јурофајтер тајфун	Страна за расправу	13. март 2012. (13:45)	Sahara	изабран
Нови Зеланд	Страна за расправу	13. март 2012. (21:35)	Avala	изабран
G protein spregnuti receptori	Страна за расправу	8. april 2012. (21:00)	Dcirovic‎	izabran
F-35 лајтнинг II	Страна за расправу	16. април 2012. (18:50)	Sahara	изабран

Школско развојно планирање

Ето, било би лепо да имамо сјајан чланак из области образовања. Гласање траје до 24.12.2011.--Методичар зговор²а 23:29, 17. децембар 2011. (CET)

Гласови

1. за Било би лепо! Јагода испеци па реци 23:40, 17. децембар 2011. (CET)
2. заПрочитао сам чланак, немам примједби.--В и к и в и н дР 00:14, 18. децембар 2011. (CET)
3. за Како ја нисам волео овај предмет на факсу чудо једно ух. Свака част на одлично написаном тексту --НиколаБ (разговор) 00:18, 18. децембар 2011. (CET)
4. за --Болен (р) 02:06, 18. децембар 2011. (CET)
5. за Професионално, изворно и педантно написано. Сугеришем аутору, да у даљем процесу уређивања мало прошири увод. Многи чиаоци остану на читању само њега.-- Сахараразговор 09:28, 18. децембар 2011. (CET)
6. за Ево једне теме око које се сви слажемо, надам се. --Павлица причај 17:56, 18. децембар 2011. (CET)
7. за --Јован Вуковић (р) 20:28, 21. децембар 2011. (CET)
8. за--Miut (разговор) 11:23, 22. децембар 2011. (CET)
9. за --Саша Стефановић ® 14:18, 22. децембар 2011. (CET)
10. за--VuXman ^talk 00:04, 23. децембар 2011. (CET)
11. за--Уз коментар да би друге земље требало проширивати колико је год то могуће. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:08, 23. децембар 2011. (CET)
12. за----László (talk) 23:02, 24. децембар 2011. (CET)
13. за за крај :) --АЛукић ^{(конверзација)} 23:16, 24. децембар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:Хвала на лепим коментарима за чланак, а прошириваће се сигурно, без обзира да ли био изабран или не.--Методичар зговор²а 21:10, 19. децембар 2011. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
13	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Горски вијенац

Гласање траје до: 7. јануара (13:48) --Vlada ^talk 13:49, 31. децембар 2011. (CET)

Гласови

1. за --Vlada ^talk 13:49, 31. децембар 2011. (CET)
2. за--В и к и в и н дР 13:54, 31. децембар 2011. (CET)
3. за--Павлица причај 16:50, 31. децембар 2011. (CET)
4. заAli da se ubaci neka slika, jer postaje dosadan i monoton za citanje bez neke ilustracije.--VuXman ^talk 17:02, 31. децембар 2011. (CET)
5. противIako nemam ništa protiv sadržaja članka, smatram da ima propusta a to je izostavljanje Ideoloških kontraverzi (odnosno baziranje članka isključivo na književno-teorijskom nivou). Taj deo je mogao biti ubačen u bilo kojem (nepristarsnom) formatu, da bude izneseno i mišljenje sadašnjih ljudi o delu (iako neki smatraju da može biti pogrešno). --АЛукић ^{(конверзација)} 10:56, 1. јануар 2012. (CET) s. r.
6. за --SmirnofLeary (разговор) 14:59, 3. јануар 2012. (CET)
7. за Мада може још нека слика --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 18:37, 3. јануар 2012. (CET)
8. за --Јован Вуковић (р) 18:52, 3. јануар 2012. (CET)
9. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:06, 3. јануар 2012. (CET)
10. против Članak nije dovršen. O poturicama ima malo, a to je glavna tema kada se analizira GV i Njegoš. -- Bojan  Razgovor  23:11, 3. јануар 2012. (CET)
11. за Подржавам цитатом из Горског вијенца: Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне... Наставан прочитајте у највећем дјелу српске књижевности.--БаШ-ЧелиК (разговор) 01:00, 4. јануар 2012. (CET)
12. за-- Сахараразговор 14:48, 4. јануар 2012. (CET)
13. за --Болен (р) 15:01, 4. јануар 2012. (CET)
14. за--Марко Рачић (разговор) 16:23, 4. јануар 2012. (CET)
15. за Свака част на сјајном чланку.--Miut (разговор) 16:34, 4. јануар 2012. (CET)
16. против--Helios13 (разговор) 16:59, 4. јануар 2012. (CET)

    за jedinstveno.--LuisLex (разговор) 15:12, 5. јануар 2012. (CET)Мање од 100 измјена у ГИП.--В и к и в и н дР 15:28, 5. јануар 2012. (CET)

17. за Чланак је одличан и заслужује ту звездицу на врху. --НиколаБ (разговор) 17:12, 5. јануар 2012. (CET)
18. за Написати сјајан чланак на овакву тему је успех. Чланак има све квалитете сјајног. --Алекс (разговор) 02:35, 7. јануар 2012. (CET)

Коментари

Чланак је заиста сјајно написан, али има нешто мало референци. Сем тога, можда би о личностима требало написати посебан чланак? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 14:33, 31. децембар 2011. (CET)

Мало референци...Па могао сам ја да га набуџим неким тотално ирелевантним референцама са нета, али чему то? Нема тврдње која није референцирана у чланку. Коришћено је неколико веома поузданих извора, тако да је то сасвим довољно. А што се тиче лица, о некима могу и да се направе посебни чланци, али ово што се сад налази у чланку о њима је неопходно и не треба их издвајати из чланка. --Vlada ^talk 14:39, 31. децембар 2011. (CET)

Evo izvoli: eVesti, eKnjige, eŠkola. To ti je dovoljno valjanog materijala da napraviš referenci kol'ko ti volja. --АЛукић ^{(конверзација)} 11:09, 1. јануар 2012. (CET) s. r.

Убацио сам неке од линкова које си понудио у спољашње везе, па читаоци ако хоће могу тамо да погледају. Но, ти линкови су недовољно квалитетни да би се од њих направила једна целина у чланку. А што се тиче идеолошких контраверзи, ради се о једном потпуно искривљеном тумачењу овог дела, који се налази у чланку на ен вики. Тамо је прављена основна грешка: посматрано је дело из данашњег (политичког) угла. Неке од небулоза које су написали је да дело оправдава етничка чишћења, повезивали су дело са ратовима 90-их итд. Књижевна дела се посматрају једино из угла времена у којем су она настала, тако да самим тим, мишљења људи који праве овако катастрофалне (основне) грешке у тумачењу дела су потпуно ирелевантна. --Vlada ^talk 15:25, 1. јануар 2012. (CET)

Већ сам напомињао да потурице у делу и нису толико важне. Они су споредни ликови. Битно је оно што Његошеви главни ликови казују, и како то казују. Његош није бацио акценат у делу на фабулу, већ на неке универзалне мудрости које је само требало везати за неку радњу. Да није њих, „Горски вијенац“ не би имао ни изблиза толики квалитет који има. --Vlada ^talk 00:05, 4. јануар 2012. (CET)

Гласање треба затворити. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:21, 8. јануар 2012. (CET) с. р.

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
15	0	3	83,3%	Чланак је изабран за сјајан.

Аспирин

Гласање траје до 28. јануара у 12:00. -- Bojan  Razgovor  03:22, 21. јануар 2012. (CET)

Гласови

1. за--В и к и в и н дР 10:34, 21. јануар 2012. (CET)
2. за----Mile MD (разговор) 10:37, 21. јануар 2012. (CET)
3. за --НиколаБ (разговор) 16:21, 21. јануар 2012. (CET)
4. за--Miut (разговор) 16:51, 21. јануар 2012. (CET)
5. за--Vlada ^talk 17:09, 21. јануар 2012. (CET)
6. за--Sima90 (разговор) 01:55, 22. јануар 2012. (CET)
7. за--Одлично. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:06, 22. јануар 2012. (CET)
8. за --Ђорђе Стакић (р) 09:39, 23. јануар 2012. (CET)
9. за maestralno odrađeno. --Јагода испеци па реци 10:15, 23. јануар 2012. (CET)
10. за--VuXman ^talk 10:30, 23. јануар 2012. (CET)
11. за agree! --Павлица причај 11:47, 23. јануар 2012. (CET)
12. за --Helios13 (разговор) 15:21, 23. јануар 2012. (CET)
13. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:24, 23. јануар 2012. (CET)
14. за--Perunova straža (разговор) 15:29, 23. јануар 2012. (CET)
15. за--Болен (Уђи слободно!) 03:05, 24. јануар 2012. (CET)
16. за--Drazetad (разговор) 08:27, 24. јануар 2012. (CET)
17. за Nisam imao pojma da je Andol ustvari Aspirin. Mon Blan ! --Zrno (разговор) 00:26, 26. јануар 2012. (CET)

Коментари

Ја не видим нигде на страници за разговор чланка да је била покренута расправа, која је уједно и предуслов за покретање гласања. --Новак (разговор) 03:28, 21. јануар 2012. (CET)

Чланак је био у категорији за предлоге 8 дана. То је много упадљивије место него нека необавезна формалност да се напише овде. -- Bojan  Razgovor  03:30, 21. јануар 2012. (CET)

Чланак је одрађен врхунски и могу само рећи свака част аутору. Нисам се јављао на страни за разговор током расправе из простог разлога што се не разумем у поменуту тематику па не би имало смисла. Свака част још једном. --НиколаБ (разговор) 16:21, 21. јануар 2012. (CET)

Чланак заслужује да буде сјајан, али предлажем да се убудуће поштује уобичајена процедура која не захтева више од минут времена: да се овде наведе у списку чланака за које је покренута расправа, као и на страници за разговор чланка да се прекопира оних пар редова текста обавештења да је у току расправа за избор за сјајан чланак. Да не улазим у детаље зашто је то неопходно, а није толико захтевно. --Ђорђе Стакић (р) 09:39, 23. јануар 2012. (CET)

Ma ima čak i nalepnica za članak i za pozivanje na raspravu. Sve je spremljeno i pojednostavljeno do krajnjih granica, samo treba slediti par jednostavnih uputstava, kako bi korisnici bili pravovremeno obavešteni o događaju. --Јагода испеци па реци 10:09, 23. јануар 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
17	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Porodica Soprano

Detaljno odrađen članak o kultnoj američkoj tv seriji. Veći deo članka je prevod sa engleske vikipedija, dok su neki delovi samostalno urađeni, ali u oba slučaja navedene činjenice su potkrepljene adekvatnim referencama. Glasanje traje do: 15. 02. 2012. (18:48) --Veljko89 (разговор) 18:48, 8. фебруар 2012. (CET)

Гласови

1. против Није био на расправи. --Drazetad (разговор) 19:41, 8. фебруар 2012. (CET)
2. за Одличан чланак, свака част. Јесте био је на расправи целих седам дана, има на страници за разговор чланка. --НиколаБ (разговор) 19:12, 8. фебруар 2012. (CET)
3. заДао сам пар примједби на расправи које су уважене. Мислим да је чланак коректан.--В и к и в и н дР 19:23, 8. фебруар 2012. (CET)
4. за--VuXman ^talk 18:06, 9. фебруар 2012. (CET)
5. за Чланак је баш добро написан. --Miut (разговор) 18:33, 9. фебруар 2012. (CET)--Miut (разговор) 18:33, 9. фебруар 2012. (CET)
6. за Članak je odličan, ali serija nije kultna. --Болен (Уђи слободно!) 21:43, 9. фебруар 2012. (CET)
7. за Доста добар превод са енглеског језика. Perunova straža (разговор) 22:25, 9. фебруар 2012. (CET)
8. за --АЛукић ☭ 14:23, 10. фебруар 2012. (CET)
9. за Био превод са енглеског или хрватског, ипак је сада на српском. Знање је знање, а информација је информација, на било ком језику. --Павлица причај 01:42, 11. фебруар 2012. (CET)
10. за Добро одрађено --mixailogm (разговор) 10:58, 13. фебруар 2012. (CET)
11. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:23, 13. фебруар 2012. (CET)
12. за--Нисам љубитељ серије, али чланак је заиста добро написан. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 18:23, 14. фебруар 2012. (CET)
13. за Лепо је видети да се студенти не зауставе само на семинарском раду него постану прави Википедијанци. --Ђорђе Стакић (р) 22:53, 14. фебруар 2012. (CET)
14. за --Ђура (разговор) 02:25, 15. фебруар 2012. (CET)
15. за --Јован Вуковић (р) 05:21, 15. фебруар 2012. (CET)

Коментари

 Коментар:Пошто сам два пута опоменут од аутора да би требао да повучем свој негативни глас и питања шта имам против њега, одговарам данас. Прво немам ништа против аутора, али имам против написаног текста. Чекао сам да видим да ли ће неко да стави било какву примедбу. Није је било. Ово није гласање за добар (који може имати мањкавости) него сјајан чланак, а он би требао бити свеобухватан и тачан. Нормално да се сваки текст па и сјајни може допуњавати, али оно што је написано и изнето на гласање мора бити тачно без грешака. Већина гласача је погледала текст (није прочитала) и видела да је општиран, илустрован и референциран, што стоји и гласала за. Деломично сам (тема ме не интересује) прочитао прва два поглавља и нашао више погрешно транскибованих и нетранскибованих имена глумаца о којима на овој википедији постоје написани текстови, као и оних који немају текстове. Сва та имена као и многа друга су остала црна, без тагова. (јер се жели приказати да има што мање црвених веза), чак су због тога са неких који су имали тагове, после отварања гласања тагови обрисани. Једино је пре два дана Павлица на страници за разговор упозорио аутора да у транскрибованим именима није уносио ј између самогланика. (што је исправљено на пар места) Пошто се гласање затвара и текст ће према досадашњим резултатима бити изабран за сјајан, замолио би неког од корисника који се бави правилном транскрипцијом да прочита текст и исправи грешке. Навешћу само неке Тенеси Вилиамс , Lauren Bakal , Čarls S. Duton, Burt Jang, Dejvid Strathejrn, Elias Koteas, Ken Leung и други. Поред енглеских треба преконтролисати и транскрипцију италијанских имена. Глас против остаје--Drazetad (разговор) 17:00, 15. фебруар 2012. (CET)

 Коментар:

1) Objašnjenje negativnog glasa koje je korisnik Drazetad dao je: „Nije bio na raspravi“ što je apsolutno netačno, i zato sam mu predložio da povuče glas, jer nema argument za isti.

2) Što se transkripcije tiče, priznajem da nisam 100% siguran za sva strana imena, ali sam se trudio da taj deo posla odradim na najbolji mogući način. Svaku sugestiju i zamerku korisnika Pavlica sam prihvatio jer je njegovo znanje iz te oblasti daleko bolje nego moje, i prihvatio bih sve sugestije i zamerke drugih korisnika vezane za transkripciju, ali se niko nije oglasio, pa ni korisnik Drazetad, koji je to trebalo da uradi a ne da ćuti, i da čeka kraj glasanja da bi onda kritikovao članak.

3) Što se tiče veza ka člancima o glumcima koji postoje, to je moja greška, jer nisam proverio da li ih ima, pa zato nema veza ka njima, ali to se da ispraviti, što ću i uraditi. Jedino su obrisane veze ka manje bitnim likovima iz serije, jer sam shvatio da su nepotrebni, barem dok ne odlučim jednog dana da i te članke napišem.

4) Korisnik Drazetad je dao negativan glas na osnovu „delimično pročitana dva poglavlja“ članka, a kritikuje ostale korisnike zbog neozbiljnosti pri glasanju.

5) Mislim da loše transkribovana imena nisu toliko velika greška, mnogo je bitniji ogroman broj iznetih činjenica, zbog kojih, po mom mišljenju, ovaj članak treba da bude sjajan. --Veljko89 (разговор) 19:29, 15. фебруар 2012. (CET)

Ово је гласање за за сјајан чланак и никаквих грешака не би смело бити па ни тараскрибованих имена. Ја сам написао да ме тема не интересује, али сам прочитао два поглавља и ту нема неозбиљности. Ово је постао сјајан текст, на википедији чији сам и ја члан, па сам због тога прочитао и толико. Пошто си ти озбиљан, могао си бар исправити оно што сам ти навео да је погрешно, кад остало неможеш да нађеш. Незгодно је да сад на сјајан текст ставим налепницу потребна транскрипција. Толико о томе. Нећу се више јављати.--Drazetad (разговор) 20:18, 15. фебруар 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
14	0	1	93,3%	Чланак је изабран за сјајан.

Орбитални истраживач Марса

Можда истраживање свемира није много популарна тема код нас али мислим да је чланак лепо написан, већи део је преведен са енглеске википедије, има довољно техничких података и референци. Гласање траје до: 04. 03. 2012. (14:15) --Mixailo (разговор) 14:13, 26. фебруар 2012. (CET)

Гласови

1. за-- Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:08, 26. фебруар 2012. (CET)
2. за --Vlada ^talk 16:43, 26. фебруар 2012. (CET)
3. за Одличан чланак. Све похвале за труд. --НиколаБ (разговор) 17:07, 26. фебруар 2012. (CET)
4. за Заслужује. --Павлица причај 17:11, 26. фебруар 2012. (CET)
5. за -- Dcirovic (разговор) 22:54, 26. фебруар 2012. (CET)
6. за -- И даље остају примедбе које сам оставио на страни разговор тог чланка, али видим да се Михаило заиста труди да сваку сугестију размотри и сходно истој унесе адекватне промене. Perunova straža (разговор) 23:39, 26. фебруар 2012. (CET)
7. за --АЛукић ☭ 09:30, 27. фебруар 2012. (CET)
8. за --Miut (разговор) 10:10, 27. фебруар 2012. (CET)
9. за--Сима90 (разговор) 18:33, 28. фебруар 2012. (CET)
10. за Лијепо урађено. Прошао сам кроз цијели чланак и поправио мање грешке и неке ствари мало пре-формулирао. --Мирослав Ћика (разговор) 18:42, 29. фебруар 2012. (CET)
11. за--В и к и в и н д 19:15, 1. март 2012. (CET)
12. за --SmirnofLeary (разговор) 20:47, 2. март 2012. (CET)
13. за Лепо. И да их буде још. --Јагода испеци па реци 23:52, 3. март 2012. (CET)
14. за --Болен (Уђи слободно!) 12:20, 4. март 2012. (CET)
15. за--Drazetad (разговор) 12:50, 4. март 2012. (CET)

Коментари

Гласам за, али имам два предлога: називе опреме на енглеском би требало ставити у заграду иза назива на српском (супротно од оног што је сада), а други предлог се не тиче чланка, него шаблона за истраживање Марса: назив овог орбитера је дат у транскрипцији. Мислим да би боље било да се у шаблон унесе превод. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:11, 26. фебруар 2012. (CET)

Урађено. --Mixailo (разговор) 21:51, 26. фебруар 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
15	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Витамин Ц

Гласање траје до: 8. марта 2012. у 17:00

Гласови

1. за Лепо. --Павлица причај 18:05, 1. март 2012. (CET)
2. за--Miut (разговор) 19:01, 1. март 2012. (CET)
3. за--В и к и в и н д 19:17, 1. март 2012. (CET)
4. за --Vlada ^talk 20:18, 1. март 2012. (CET)
5. за --Колико видех, нема грешака. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 16:21, 2. март 2012. (CET)
6. за --Mixailo (разговор) 17:37, 2. март 2012. (CET)
7. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:45, 3. март 2012. (CET)
8. за Одлично! --АЛукић ☭ 22:49, 3. март 2012. (CET)
9. за-- Сахараразговор 22:13, 5. март 2012. (CET)
10. за--Сима90 (разговор) 00:17, 6. март 2012. (CET)
11. за --НиколаБ (разговор) 12:31, 6. март 2012. (CET)
12. за--Јагода испеци па реци 13:23, 6. март 2012. (CET)
13. за --Јован Вуковић (р) 14:15, 6. март 2012. (CET)
14. за--Авала (разговор) 21:26, 6. март 2012. (CET)
15. за--Perunova straža (разговор) 21:43, 6. март 2012. (CET)

Коментари

Имам утисак да је интерпукција за хиљаде и децимале нетачна. Видим

Горњи ниво толеранције (одрасла жена) 2,000 mg на дан

или

0.35 mg

Треба обрнуто. Иза хиљаде иде тачка, испред децимала иде зарез. Ако се то исправи, гласам за. --Јагода испеци па реци 23:51, 3. март 2012. (CET)

Urađeno. -- Dcirovic (разговор) 01:15, 4. март 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
15	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Јурофајтер тајфун

Гласање траје до: 20. марта 2012. у 13:48 -- Сахараразговор 13:48, 13. март 2012. (CET)

Гласови

1. за Свака част на труду. --Јагода испеци па реци 14:03, 13. март 2012. (CET)
2. за Придружујем се честиткама. Ово је заиста сјајан чланак. --Јован Вуковић (р) 14:27, 13. март 2012. (CET)
3. за Прошао сам кроз читав чланак 2 пута и било је јако мало грешака, које су уклоњене. Такође све примедбе које сам изнео на расправи су уважене. Чланак је добро написан и референциран. Тема је покривена у потпуности, што је главна одлика сјајних чланака, у односу на добре, добро је илустрован фотографијама и дијаграмима који су преведени на српски језик. Све похвале аутору на вишемесечном раду. SmirnofLeary (разговор) 15:35, 13. март 2012. (CET)
4. за--В и к и в и н д 15:42, 13. март 2012. (CET)
5. за Иако моје примедбе нису сасвим уважене, било би јадно да гласам против. Нисам један од оних који не поштују рад, труд и знање, а овај чланак то јесте. Свака част. --Павлица причај 15:43, 13. март 2012. (CET)
6. за Примјер чланка иза кога стоји онај ко се разумије у оно што пише и сам пише. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:45, 13. март 2012. (CET)
7. за Изванредно! --Perunova straža (разговор) 16:04, 13. март 2012. (CET)
8. за--Zrno (разговор) 16:05, 13. март 2012. (CET)
9. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:07, 13. март 2012. (CET)
10. за-- Dcirovic (разговор) 17:24, 13. март 2012. (CET)
11. за Изузетно написан чланак. Такође није остало ни отворених техничких питања, све је решено на расправи.--Авала (разговор) 17:39, 13. март 2012. (CET)
12. за--Сима90 (разговор) 18:46, 13. март 2012. (CET)
13. за--Мишкин (разговор) 18:48, 13. март 2012. (CET)
14. за --Vlada ^talk 20:45, 13. март 2012. (CET)
15. за Са задовољством гласам за избор овог чланка. По мом скромном мишљењу један од најсвеобухватнијих и најквалитетнијих чланака на википедији у глобалу. --НиколаБ (разговор) 20:52, 13. март 2012. (CET)
16. за Сваки авион би пожелео овакав чланак! Браво! --Михаило (разговор) 21:31, 13. март 2012. (CET)
17. за Свака част! --MikyM|Write me 23:33, 13. март 2012. (CET)
18. за Шта свака част! Најсјајнији од сјајних, треба да има 2 звездице! Мене је одушевио још када је било „само“ ¼ МБ--László (talk) 01:11, 14. март 2012. (CET)
19. за--Miut (разговор) 09:35, 14. март 2012. (CET)
20. за Овај чланак је уз чланак о Нишу један од најбољих! Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:37, 14. март 2012. (CET)
21. за-- Сахараразговор 21:38, 14. март 2012. (CET)
22. за --Ђорђе Стакић (р) 10:33, 15. март 2012. (CET)
23. против Чланак је досадан. --Болен (Уђи слободно!) 13:11, 15. март 2012. (CET)
24. за Стари вук је још у доброј снази. Изванредан чланак. --Мирослав Ћика (разговор) 15:07, 15. март 2012. (CET)
    1. Ма није ли то славни Боро Дрљача? --Болен (Уђи слободно!) 15:38, 15. март 2012. (CET)
25. за --Теодор (разговор) 16:56, 15. март 2012. (CET)
26. за Изванредан чланак. Свака част на уложеном труду и раду! Ђоле (разговор) 13:24, 16. март 2012. (CET)
27. за --Plamen (разговор) 13:27, 16. март 2012. (CET)
28. за --БелиПисац ^{има реч} 17:53, 17. март 2012. (CET)

Коментари

Мислим да је неко на тргу спомињао да су сада тагови за избегавање транслитерације непотребни у ћириличним чланцима. Пошто је тако, треба их уклонити свуда у чланку. Да би вам било јасно зашто, погледајте чланак када кликнете на картицу ћирилица. --Јован Вуковић (р) 18:30, 13. март 2012. (CET)

То што видиш у самом уводу чланка није таг за транслитерацију у самом чланку, него таг за енглески језик који у себи садржи тагове за транслитерацију. Ако те тагове треба уклонити, онда треба у самим језичким шаблонима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:41, 13. март 2012. (CET)

Нисам са тим упознат. Користим ову прилику да се захвалим свима који су сарађивали на уређењу чланка за номинацију, учешћу у расправи и сада на честиткама. Сарадња је била стварно еталон за пример, на високом нивоу.-- Сахараразговор 18:44, 13. март 2012. (CET)

Мислим да би било коректно да Болејн (ил како већ), образложи свој глас. Овако испада да је гласао против само зато што му се не свиђа тема. --Vlada ^talk 13:43, 15. март 2012. (CET)

А зашто? Сахара има искуства у гласању против без образложења. Можда је Болејн само хтио да врати мило за драго (што не подржавам).--В и к и в и н д 13:55, 15. март 2012. (CET)

Владо није тема, већ Сахара. Они мисле да требају за нешто да се реванширају. Ту имају већ добру статистику и искуство. Промашили су, не гласа се за мене већ за чланак.-- Сахараразговор 15:02, 15. март 2012. (CET)

Што ми је то познато.--Павлица причај 19:44, 15. март 2012. (CET)

Ја сам гласао, али нисам никога вређао, а најмање википедију. Изгледа да неки не виде разлику! Свако гласање има опцију да или не, а не предвиђа личне нападе и вређања. То је на википедији и формално забрањено.-- Сахараразговор 20:41, 15. март 2012. (CET)

Болен ни у ком случају није вређао Википедију, као ни Вас. Управо тако, свако гласање има опцију за или против, с обзиром да би било лепо образложити оба гласа, ма који био. Дао сам само један пример где сте гласали против, а да нисте дали објашњење. Лично, гласао сам за јер сматрам да је чланак Јурофајтер тајфун сјајно написан, уосталом, дао сам и образложење. Као што се рекли, не гласа се за предлагача, већ за чланак, иако то и сами некада не поштујете. --Павлица причај 21:02, 15. март 2012. (CET)

Прича без ослонца је чисто троловање. Није ме брига како ко гласа. Немаш право своје инсуације да трансформишеш у заакључке и „аргументе“. Ја нисам изговорио нити узроковао ово нити ово нити сам тражио нити замерио што није глас образложен. То сте урадили ви што друге називате „кланом“.:)-- Сахараразговор 21:15, 15. март 2012. (CET)

Што се тиче тагова за избегавање транслитерације, они се не налазе само у шаблонима. Мада мислим да је то до новог медијавикија. Ако заиста више нису потребни, могао би бот то да одради у свим чланцима. Када се кликне на картицу ћирилица добијамо овакве реченице -{ЕЈ2}-00, или магистрале података -{MIL-1553}-, уз .... Кликните на картицу ћирилица и погледајте како текст изгледа. --Јован Вуковић (р) 15:53, 15. март 2012. (CET)

У праву си, испливали су тагови у поглављу Опрема, интеграција и фузија сензора. То би требали ваљда ботови да среде, ако се прешло на нов систем?-- Сахараразговор 16:28, 15. март 2012. (CET)

Следеће отварање опет нема тагова. Ипак је то ОК, ништа не дирам.-- Сахараразговор 16:36, 15. март 2012. (CET)

Ево нећу бити као неки, па оставити необразложен глас. Написан је профи, не мог' да грешим душу. Да будем искрен, нисам га читао за време расправе, већ негде пред Нову годину. Мени је чланак био некако монотон, превише велик, сив, досадан, ничега што би ме спречило да престанем са читањем и пустим нешто на Јутјубу. Моје мишљење, и нешто чиме се водим док пишем своје чланке, је да чланак по сваку цену треба да буде занимљив, како читаоцима који се разумеју у материју, тако и онима који се са њом сусрећу први пут. Јурофајтер тајфун је џаст ту мач. --Болен (Уђи слободно!) 22:34, 16. март 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
27	0	1	96,4%	Чланак је изабран за сјајан.

Нови Зеланд

Гласање траје до: 20. марта 2012. у 21:35--Авала (разговор) 21:45, 13. март 2012. (CET)

Гласови

1. за --Авала (разговор) 21:45, 13. март 2012. (CET)
2. за --Vlada ^talk 21:51, 13. март 2012. (CET)
3. за Леп и едукативан чланак, поставља више критеријуме за сјајни.-- Сахараразговор 21:53, 13. март 2012. (CET)
4. за --Павлица причај 21:56, 13. март 2012. (CET)
5. за Школски пример, честитам. --АЛукић ☭ 22:13, 13. март 2012. (CET) с. р.
6. за--В и к и в и н д 22:19, 13. март 2012. (CET)
7. за Супер чланак. Додуше и мене мало боде у очи прегломазан увод али ОК је и то. --НиколаБ (разговор) 22:20, 13. март 2012. (CET)
8. за--Јагода испеци па реци 22:24, 13. март 2012. (CET)
9. за-- Dcirovic (разговор) 22:35, 13. март 2012. (CET)
10. заЈашта. --Иван Матејић (разговор) 22:44, 13. март 2012. (CET)
11. за Добар је. Читајући га, сазнала сам да се све планине које су настале слично као Алпи, зову Алпи. То је инчрестинг. --Ана пиши ми 23:19, 13. март 2012. (CET)
12. за -- Прочитао сам чланак, гласам ЗА (и поред тога што нисам добио "Шаблон:Обавештење - гласање за сјајан чланак" као неки), и можда бих само у поднаслову Празници, додао једну реченицу, чисто да табела није сама. Нешто тима:"У НЗ има толико и толико празничних дана, ....".--MikyM|Write me 23:33, 13. март 2012. (CET)

    Да не буде забуне, обавештење сам послао само онима који су учествовали у расправи и уређивању чланка у скорије време, не бих могао никако свима. Али наравно да су сви који примете гласање добродошли да учествују. Хвала. --Авала (разговор) 23:37, 13. март 2012. (CET)

13. за --Zrno (разговор) 00:11, 14. март 2012. (CET)
14. за--Сима90 (разговор) 00:37, 14. март 2012. (CET)
15. за--László (talk) 01:13, 14. март 2012. (CET)
16. за Само увој је предугачак, биће проблем када се буде нашао на гавној страни. -- Bojan  Razgovor  01:58, 14. март 2012. (CET)
17. за--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:15, 14. март 2012. (CET)
18. за --БаШ-ЧелиК (разговор) 02: 46, 14. март 2012. (CET)
19. за--Miut (разговор) 09:36, 14. март 2012. (CET)
20. за--Мало предуг увод, али да не цепидлачимо, заиста леп чланак. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:40, 14. март 2012. (CET)
21. за--Perunova straža (разговор) 12:25, 14. март 2012. (CET)
22. за--Мишкин (разговор) 20:40, 14. март 2012. (CET)
23. за Оф корс --Јован Вуковић (р) 21:41, 14. март 2012. (CET)
24. за --Ђорђе Стакић (р) 10:34, 15. март 2012. (CET)
25. за Једна од најлепших земаља на свету заслужује сјајан чланак. --Михаило (разговор) 15:00, 15. март 2012. (CET)
26. за --Болен (Уђи слободно!) 15:35, 15. март 2012. (CET)
27. за --Теодор (разговор) 16:56, 15. март 2012. (CET)
28. за --Plamen (разговор) 13:28, 16. март 2012. (CET)

Коментари

Мислим да је чланак достигао ниво за избор за сјајан. Током расправе су исправљене техничке грешке, распоред поднаслова, преписан је део о географији и неке друге ситније недоумице. Решена су сва питања током расправе. Једино евентуално питање је дужина увода али сам већ на страни за расправу објаснио да увод није вишак већ чланак укратко, а како чланак покрива разне области, тако ни увод не може бити много краћи. Исто тако како је увод чланак укратко ниједан његов део није самосталан, он већ постоји у остатку чланка само детаљно образложен. На крају крајева ради се о више естетском питању него о питању квалитета садржине чланка.--Авала (разговор) 21:45, 13. март 2012. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
28	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

G protein spregnuti receptori

Glasanje traje do: 15. aprila 2012. u 22:00 h -- Dcirovic (разговор) 22:06, 8. април 2012. (CEST)

Glasovi

1. за --Vlada ^talk 15:07, 9. април 2012. (CEST)
2. за --Павлица причај 15:35, 9. април 2012. (CEST)
3. за--Drazetad (разговор) 15:41, 9. април 2012. (CEST)
4. за Јес` да ништа не разумијем, од толиких стручних израза, али изгледа да је за сјајан :) --Мирослав Ћика (разговор) 16:08, 9. април 2012. (CEST)
5. за-- Сахараразговор 16:24, 9. април 2012. (CEST)
6. за Како рече Мирослав и мени ово као шпанско село хехе. --НиколаБ (разговор) 16:32, 9. април 2012. (CEST)
7. за --Perunova straža (разговор) 17:37, 9. април 2012. (CEST)
8. за --Једино што сам могао то је да ловим правописне и словне грешке. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 08:37, 10. април 2012. (CEST)
9. за--Марко Станојевић (разговор) 09:46, 12. април 2012. (CEST)
10. за--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 10:23, 12. април 2012. (CEST)
11. за--В и к и в и н д 08:43, 13. април 2012. (CEST)
12. за--VuXman ^talk 13:24, 13. април 2012. (CEST)
13. за--Јагода испеци па реци 13:30, 13. април 2012. (CEST)
14. за--Mile MD (разговор) 16:26, 14. април 2012. (CEST)
15. за--Михаило (разговор) 12:40, 15. април 2012. (CEST)
16. за --Boleyn 12:44, 15. април 2012. (CEST)

Komentari

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
16	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

F-35 лајтнинг II

Гласање траје до: 23. априла (19:20)-- Сахараразговор 19:15, 16. април 2012. (CEST)

Гласови

1. за--Стварно постоји неколико вредних људи овде, који пишу изузетне чланке. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 23:50, 16. април 2012. (CEST)
2. за--В и к и в и н д 23:54, 16. април 2012. (CEST)
3. за --Vlada ^talk 00:26, 17. април 2012. (CEST)
4. за Мислио сам да гласам против, али сам се предомислио. Мада и даље мислим да чланак није занимљив. --Boleyn 00:38, 17. април 2012. (CEST)
5. за--Zrno (разговор) 00:50, 17. април 2012. (CEST)
6. за-- Dcirovic (разговор) 02:50, 17. април 2012. (CEST)
7. за --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:54, 17. април 2012. (CEST)
8. за --Михаило (разговор) 10:20, 17. април 2012. (CEST)
9. за Понављам се. Иако моје примедбе нису сасвим уважене, било би јадно да гласам против. --Павлица причај 19:05, 17. април 2012. (CEST)
10. за PedjaNbg (разговор) 00:44, 18. април 2012. (CEST)
11. за --Мирослав Ћика (разговор) 22:46, 18. април 2012. (CEST)
12. за--Марко Станојевић (разговор) 02:06, 22. април 2012. (CEST)
13. за -- SmirnofLeary (разговор) 18:49, 22. април 2012. (CEST)
14. за Чланак је перфектан --НиколаБ (разговор) 19:58, 22. април 2012. (CEST)

Коментари

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
14	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Расправе (април 2012—)

Списак кандидата на расправи
Кандидат	Страна за расправу	Датум и време краја расправе	Предлагач(и)	Статус
Линукс	Страна за расправу	30. април 2012 (17:16)	Мирослав Ћика	није изабран
Suva planina	Страна за расправу	10. мај 2012 (20:00)	Intermedichbo	изабран
Општина Баточина	Страна за расправу	19. мај (13:48)	Марко Станојевић	изабран
Атеизам	Страна за расправу	07:00, 31. мај 2012. (CEST)	Bojan  Razgovor	није изабран
Естетика	Страна за расправу	1. јун 2012. (20:30)	Славен Косановић {разговор}	није изабран
Сићевачка клисура	Страна за расправу	8.јун 2012. (7:30)	Intermedichbo	изабран

Линукс

Преведено са ен вики, знатно проширено са информацијама релевантним за српски говорни простор. Сјајан чланак на ен вики. Изнесена је гомила примједби у току расправе, и по мом мишљењу све су отклоњене. Они који мисле супротно нека посјете стр. за разговор за дискусију, и/или гласају против.

Гласање траје до: 7. маја 2012. до времена у мом потпису. --Мирослав Ћика (разговор) 21:32, 30. април 2012. (CEST)

Гласови

1. за--В и к и в и н д 21:39, 30. април 2012. (CEST)
2. за Одлично -- Сахараразговор 21:53, 30. април 2012. (CEST)
3. за --Алекс (разговор) 21:57, 30. април 2012. (CEST)
4. за Свака част. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:08, 30. април 2012. (CEST)
5. за--Soundwaweserb (разговор) 22:10, 30. април 2012. (CEST)
6. за--Марко235 (razgovor) 22:40, 30. април 2012. (CEST)
7. за --Vlada ^talk 14:46, 1. мај 2012. (CEST)
8. за --Пера Којот ^{Шта је, бре???} 14:53, 1. мај 2012. (CEST)
9. за --В. Бургић (реци...) 20:00, 1. мај 2012. (CEST)
10. против - članak sadrži kroatizme i nije u skladu sa pravopisom srpskog jezika, iako je ukazano na njih, te greške nisu ispravljene. Ja mogu da razumem da jedan sjajan članak može ipak sadržati neke pravopisne nepravilnosti, jer, niko nije savršen, ali ne mogu da razumem da se greške namerno prave i da se svako ukazivanje na njih jednostavno ignoriše. --Јагода испеци па реци 21:10, 1. мај 2012. (CEST)
11. против Моје замерке нису отклоњене, а на исте је одговорено „њима су изгледа довољно добре, иако теби нису“, водећи се притом критеријумима са Википедије на енглеском језику. Друго, чланак садржи правописне неправилности, а кад је на то указано, корисник је смишљао нека своја правила, иако је одавно прихваћено да се држимо правописа српског језика прописаним Правописом којег издаје Матица српска. Немам намеру да просипам памет некоме о нечему што немам појма, те нисам хтео да улазим у тачност текста, али се у српски језик боље разумем, те сматрам да текст није задовољио правила правописа истог. --Павлица причај 13:52, 2. мај 2012. (CEST)
12. за Одлично --Miut (разговор) 19:33, 2. мај 2012. (CEST)
13. за --ノワック・ウォッチメン 19:35, 2. мај 2012. (CEST)
14. против--Војвода разговор 22:02, 2. мај 2012. (CEST)
15. против-- Boleyn 01:50, 3. мај 2012. (CEST)
16. за Чланак је проширен у односу на ен вики, гдје је сјајан. --Мирослав Ћика (разговор) 12:32, 3. мај 2012. (CEST)
17. против--Владимир Нимчевић (разговор) 13:40, 3. мај 2012. (CEST)
18. за Odlično --Mile MD (разговор) 00:17, 4. мај 2012. (CEST)
19. за Свака част. Види се да си се потрудио. Иако се неке грешке упорно понављају дуж целог чланка, а има их подоста, гласаћу за. Управо сам исправио неке од њих, али нисам прошао кроз цео чланак — гломазан је. Браво. – Ранчер (разговор) 20:51, 5. мај 2012. (CEST)
20. за -- Dcirovic (разговор) 07:42, 7. мај 2012. (CEST)
21. против--Филип Кнежић (разговор) 11:06, 7. мај 2012. (CEST)
22. за Прочитао сам чланак и немам примедби на садржај. --Теодор (разговор) 13:12, 7. мај 2012. (CEST)
23. за напокон ухватих времена да прочитам чланак. Немам никаквих замерки. Свака част аутору на труду. --НиколаБ (разговор) 15:08, 7. мај 2012. (CEST)

Коментари

Даље, потпуно је нејасна сврха дела Подршка линуксу, где се говори само о Републици Српској. О чему се ту ради? Да ли линукс није добио подршку ни из једне друге земље, него само из РС? Или је из неког нама непознатог разлога, РС специјално значајна па се не помињу друге државе (РС није чак ни независна држава, да подсетимо) па зато само њена подршка стоји у овомм делу? Мени ово лични на заинтересовано и пристрасно уређивање, а чланак који је тако уређен, не може бити сјајан чланак. --Јагода испеци па реци 21:24, 1. мај 2012. (CEST)

Прочитај боље. Има и Србија и РС, а говори се о Линуксу и подршци за српски језик. --Мирослав Ћика (разговор) 22:28, 2. мај 2012. (CEST)

Та изнета конотација у коментару не стоји. Неутрално је речено неколико реченица о одржаној конференцији о систему у Бања Луци и о подршци датој од стране руководства. Да је конференција одржана на неком другом месту вероватно то неби сметало. -- Сахараразговор 21:47, 1. мај 2012. (CEST)

Tipično. Sahara, da li mi možeš objasniti zašto nije navedena još nečija podrška u tom delu? Zašto SAMO u RS? Prosto mi je neverovatno poverovati da linuks nije dobio nigde više na svetu podršku osim u RS. Dakle, ovde se ne radi o višku informacije, nego o namernom izostavljanju. Zašto su izostavljene informacije o podršci u drugim zemljama? I budi ljubazan i ne daji lične komentare. Šta bi meni smetalo ili šta meni smeta, nije predmet ovog razgovora, i može se smatrati ličnim napadom. Zato, vratimo se lepo na članak, bez komentara o mojim ličnim ukusima. Ja ovde ne govorim o njima, tako da ne vidim zašto bi bilo ko pretpostavljao bilo šta o njima. --Јагода испеци па реци 21:54, 1. мај 2012. (CEST)

Не знам шта је типично? Али тај одељак није био споран у расправи (пошто иначе није споран) већ је постао при гласању. Успут је остављено и на страници за разговор у исто време када и овде. Видим да је само то овде „типично“. Зашто се неби споменула та једина конференција на овим просторима? Апсурдна је то примедба. Ако постоје подаци за још неку, нико не брани да се удене. Још је већи апсурд отварање овде теме шта је Република Српска. То се у чланку не спомиње. -- Сахараразговор 22:56, 1. мај 2012. (CEST)

Tipično je to da čim neko dovede u pitanje nešto u vezi sa RS, bude optužen za neku belosveCku zaveru protiv RS. Deo je postao sporan kad sam ga videla, a sve i da sam ranije postavila pitanje, dala bi mu se ista pažnja kakva se dala malom slovu i ostalim pravopisnim primedbama koje su bile date: NIKAKVA. Tako da u principu i nije mnogo bitno da li je primedba postavljena za vreme diskusije ili posle. A šta je apsurdno, reći ću ti ja: apsurdan je nečuveni napor nekih individua ovde da u sve živo udenu Republiku Srpsku, pa čak i tamo gde joj zaista nije mesto. Kao ovaj članak, na primer. Takođe je apsurdno da od istih osoba dolaze kritike na prenos članaka sa hr. viki, te svaki put kad se neki prenese, naprave frku neviđenu oko toga, a onda da te iste osobe glasaju za članak u kome je bilo ukazano na postojanje kroatizama i koji namerno nisu uklonjeni. Eto, to je apsurdno. --Јагода испеци па реци 23:07, 1. мај 2012. (CEST)

Са „мешањем баба и жаба“ не може се критиковати нечији критеријум.-- Сахараразговор 23:11, 1. мај 2012. (CEST)

Upravo. Kad je osnova nečijeg kriterijuma "babe i žabe", naravno da se ne može pričati uopšte o bilo kakvom kriterijumu.--Јагода испеци па реци 23:17, 1. мај 2012. (CEST)

ДебКонф 11 у Бања Луци је био обострано сјајан и показао је многима од нас културу и дио свијета са којим нисмо били упознати. Вратићемо се поново!

He-he! Ne nasedajte na fore „vratićemo se ponovo“, „videćemo se ponovo“ i sl. Meni se svojevremeno gospođica I. pravdala zbog otkazanog izlaska. Rekla je da ćemo izaći jednom... dakle nikad. :-) Ma to su sve izgovori svojstveni ne samo domaćim čobankama, nego i stranim investitorima. Da je Stefano Začiroli zaista hteo preduzeti nešto iole ozbiljno u Srpskoj, on ne bi rekao „vratićemo se ponovo“. Naprotiv, on bi smesta radio na realizaciji svog projekta. Čisto iz pristojnosti nije rekao da je nezainteresovan. Bez uvrede, ali meni se taj deo u vezi sa Srpskom generalno čini suvišnim. Zamolio bih još da se poradi na pravopisu. Nije u duhu srpskog književnog jezika.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:49, 1. мај 2012. (CEST)

Ih bre, ako ti je jedna to rekla, nemoj da se jediš. Nego, kad smo kod te rečenice, kako to „vratićemo se opet“? Kad su se vratili prvi put pa će opet da se vrate? --В. Бургић (реци...) 22:03, 1. мај 2012. (CEST)

Pa ima onih koji se vraćaju više puta, što se najčešće dešava u ljubavisanju. ;) Epi je one-woman man, izgleda, zato ga i pogađa toliko ta bezdušna gospođica I... --Јагода испеци па реци 22:53, 1. мај 2012. (CEST)

--Boleyn 10:01, 3. мај 2012. (CEST)

Ни ја не могу да подржим чланак који садржи тзв. "хрватизме". Зашто тзв.? Моје је уверење да то нису никакви хрватизми, већ просто архаичне речи, које се срећу нпр. и у бугарском. Нпр. влак. Моје је уверење такође да је вокабулар модерног хрватског настао тако што се у модерни српски набило колико год је могло архаизама.

Дакле, Ћика, нико ти не говори да говориш хрватским и нико не спори да су речи које користиш некада биле у употреби. Ипак, пишемо ср.вики на српском језику, и то на актуелном. Могао си да затражиш помоћ месец дана пре гласања. Ја бих радо прошао кроз чланак и урадио преправке / допуне, што сада нисам у прилици овако на препад.

Ако су "хрватизми" у међувремену уклоњени, дедер да погледам чланак боље и да гласам за, иначе и поред најбоље воље не могу. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:53, 3. мај 2012. (CEST)

Михајло, под „хрватизмима“ неки мисле на ријечи на -ирати. Како је наведено на страни за разговор, таквих се и у Србији користи доста. Нпр: фризирати/фризовати, дозирати/дозовати итд. Посластица за крај: свака од тих одбачених ријечи постаје хрватска, бошњачка итд. Размисли и гласај по вољи. --Мирослав Ћика (разговор) 12:36, 3. мај 2012. (CEST)

Ко су аутори речника Микро књиге? Поред осталог, из првих редова ми изгледа да чланак није био спреман за кандидатуру. Моје исправке се тичу падежа и контекста/скуповних односа појмова. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 07:41, 4. мај 2012. (CEST)

Моја главна замјерка чланку је што је превише пажње посвећено дистрибуцијама и употреби тамо и вамо, наиме то бих ја обрадио у посебном чланку, а скоро никакве самој архитектури линукса (опису система датотека, интерфејсу, командама и сл.) Дакле, потпуно је у другом плану оно што би по мом мишљењу требало да буде у првом. Ни чланак на ен. вики ми се уопште не допада, скроз ми је лајт. --Славен Косановић {разговор} 15:40, 7. мај 2012. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
17	0	6	73,9%	Чланак није изабран за сјајан.

Suva planina

Nakon konstruktivne i sveobuhvatne rasprave i ličnim učešćem većeg broja korisnika, otklonjeni su svi uočeni i predočeni nedostaci, što je dalo novi kvalitet članku. Glasanje traje 7 dana od vremena navedenog u mom potpisu.--Mile MD (разговор) 21:16, 10. мај 2012. (CEST)

Гласови

1. за--В и к и в и н д 21:32, 10. мај 2012. (CEST)
2. за-- Сахараразговор 21:36, 10. мај 2012. (CEST)
3. за Стварно је супер! --Ана пиши ми 21:46, 10. мај 2012. (CEST)
4. за Bravo! --Павлица причај 21:54, 10. мај 2012. (CEST)
5. за --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:08, 10. мај 2012. (CEST)
6. за Врло лијепо написан чланак, за примјер другим ове врсте. --Славен Косановић {разговор} 22:19, 10. мај 2012. (CEST)
7. за Ма савршено. --НиколаБ (разговор) 22:45, 10. мај 2012. (CEST)
8. за --Soundwaweserb (разговор) 07:42, 11. мај 2012. (CEST)
9. за--Drazetad (разговор) 08:03, 11. мај 2012. (CEST)
10. за--Пера Којот ^{Шта је, бре???} 08:25, 11. мај 2012. (CEST)
11. за--Miut (разговор) 09:30, 11. мај 2012. (CEST)
12. за Svaka čast autoru!--Владимир Нимчевић (разговор) 17:00, 11. мај 2012. (CEST)
13. за Предиван чланак о природи. Освјежава послије техничких тема. --Мирослав Ћика (разговор) 17:21, 11. мај 2012. (CEST)
14. за i pored toga što mi ono srpski u infokutiji bode oči i stvara zabunu, članak je za zvezdicu.--MikyM|Write me 17:43, 11. мај 2012. (CEST)
15. за Лепо написано.--Марко Станојевић (разговор) 14:46, 12. мај 2012. (CEST)
16. за Свака част на труду! -- Теодор (разговор) 17:23, 12. мај 2012. (CEST)
17. за Браво Миле, заиста одличан чланак. -- SmirnofLeary (разговор) 12:30, 13. мај 2012. (CEST)
18. за --Михаило (разговор) 16:58, 13. мај 2012. (CEST)
19. за --Vlada ^talk 23:16, 13. мај 2012. (CEST)

    за ----Doktorsloba (разговор) 11:52, 14. мај 2012. (CEST)Глас је поништен је корисник има мање од 100 измена у ГИП. [1] --ノワック・ウォッチメン 11:55, 14. мај 2012. (CEST)

20. за Lepo. --Јагода испеци па реци 17:55, 14. мај 2012. (CEST)
21. за--Zrno (разговор) 18:25, 14. мај 2012. (CEST)
22. за --В. Бургић (реци...) 19:06, 14. мај 2012. (CEST)
23. за— као знак признања и захвалности, свим корисницима Википедије који су директним учешћем у сређивању чланка, или добронамерним саветима допринели да он буде још квалитетнимји и стручнији. --Mile MD (разговор) 20:04, 17. мај 2012. (CEST)
24. за -- Dcirovic (разговор) 21:25, 17. мај 2012. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
24	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Коментари

 Коментар:

Општина Баточина

Чланак је продужен у односу на гласање за добар чланак. Мислим да је максимално све написано о овој малој српској општини. Гласање траје седам дана од времена наведеног у мом потпису.--Марко Станојевић (разговор) 15:04, 19. мај 2012. (CEST)

Гласови

1. за Лепа презентација лепог краја Србије. --Павлица причај 15:07, 19. мај 2012. (CEST)
2. за Сјајан примјер овде написаног чланка. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:37, 19. мај 2012. (CEST)
3. за--В и к и в и н д 15:42, 19. мај 2012. (CEST)
4. за--Drazetad (разговор) 16:26, 19. мај 2012. (CEST)
5. за-- Сахараразговор 14:06, 20. мај 2012. (CEST)

   за Лепо и пажљиво написан чланак. Strower (разговор) 11:12, 20. мај 2012. (CEST) Корисник не испуњава услове за гласање. [2] --ノワック・ウォッチメン 11:50, 20. мај 2012. (CEST)

6. за--Mile MD (разговор) 09:31, 21. мај 2012. (CEST)
7. за-- Dcirovic (разговор) 10:05, 21. мај 2012. (CEST)
8. за-- Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:15, 21. мај 2012. (CEST)
9. за супер чланак --НиколаБ (разговор) 12:31, 21. мај 2012. (CEST)
10. за--Perunova straža (разговор) 11:58, 22. мај 2012. (CEST)
11. за--Владимир Нимчевић (разговор) 15:44, 24. мај 2012. (CEST)
12. за Кад би оваквих имали још. --Ђорђе Стакић (р) 17:49, 24. мај 2012. (CEST)

Коментари

Што ово није сачекало званичне резултате пописа, па да се онда чланак кандидује? Да не буде после сјајан чланак, а неажуран. Иначе, на сам чланак немам никаквих примедби. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:15, 21. мај 2012. (CEST)

Перо званични резултати ће највероватније бити тек у новембру и ако је прво најваљено у марту. Ја могу да убацим ове прве резултате, али они нису званични!!!--Марко Станојевић (разговор) 11:45, 21. мај 2012. (CEST)

Онда ОК. Нека остане овако, али чим се званично објаве резултати, треба их убацити. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:03, 24. мај 2012. (CEST)

Коментари

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
12	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Хвала свима који су гласали. На лето очекујте нове сјајне и добре чланке од мене. --Марко Станојевић (разговор) 15:21, 26. мај 2012. (CEST)

Атеизам

Овај чланак је превод чланка са енглеске википедије који је тамо сјајан . Да видимо да ли српска читакачка публика исто мисли. Гласање траје до: 7. јуна у 6:19. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси) | 00:00, 31. мај 2012

Гласови

1. за--Mile MD (разговор) 07:26, 31. мај 2012. (CEST)
2. против Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом, односно са појединим филозофијама, а то није тачно, јер у самој филозофији која се бави идејама, бог у различитим појмовима представља један од главних феномена без кога не би било ни саме филозофије. Филозофија није назадна наука која се бави негирањем било чега, а најнапреднији мислиоци се не сврставају у вјернике или невјернике, него су отворени за сваку мисао, укључујући и бога. Негирање било какве мисли је назадно, а мисао је основ саме филозофије и основ онога што човјека разликује од животиње. Чланак има гомиле недостатака јер је писан полазећи од претпоставке да је атеизам „напредно схватање“, док у суштини представља само један од видова тумачења свијета. пс Молио бих да ме због мог слободоумља не нападају лично и не линчују по коментарима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:54, 31. мај 2012. (CEST)
3. за --Славен Косановић {разговор} 09:21, 31. мај 2012. (CEST)
4. за --В. Бургић (реци...) 09:27, 31. мај 2012. (CEST)
5. за --Ана пиши ми 10:33, 31. мај 2012. (CEST)
6. за --Helios13 (разговор) 10:36, 31. мај 2012. (CEST)
7. за Eskimo: "If I did not know about God and sin, would I go to hell?" Priest: "No, not if you did not know." Eskimo: "Then why did you tell me?" --Павлица причај 10:49, 31. мај 2012. (CEST)
8. за--Drazetad (разговор) 10:59, 31. мај 2012. (CEST)
9. за --Јагода испеци па реци 12:11, 31. мај 2012. (CEST)
10. за --НиколаБ (разговор) 12:56, 31. мај 2012. (CEST)
11. против -- Марко Dic,amice 13:51, 31. мај 2012. (CEST)
12. за Прошао сам кроз цијели чланак. Није ништа лошији од других чланака који су скоро изабрани и за које сам такође гласао. Било би добро да они који гласају против образложе глас.--В и к и в и н д 13:57, 31. мај 2012. (CEST)

    Wikiwind, обећао си да ћеш да гласаш против овога чланка јер је Миут блокиран: овде си дао обећање. Надам се да си човјек од ријечи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:31, 1. јун 2012. (CEST)

    Баш Челиче, како би било да ти престанеш да се играш овдје и ствараш амбијент спрдачине на овој Википедији!!!??? Глас против треба образложити недостацима у чланку, а не глупостима које ти предлажеш! Са трудом корисника око писања чланака се не може спрдати, већ треба дати конкретне аргументе шта и како се може побољшати. Ја мислим да смо изгубили доста времена јуче с твојима играријама!!! --Славен Косановић {разговор} 06:40, 1. јун 2012. (CEST)

    Славене, твој коментар: „Глас против треба образложити недостацима у чланку, а не глупостима које ти предлажеш!“ можеш да упутим ономе од кога је идеја коју ти називаш глупост и потекла: ОВДЕ. А кад смо код тога, мудри Курос са Родоса је рекао да се човјек држи за ријеч а мазга за улар. пс И још бих те једном замолиио Славене да ми се не обраћаш луично, јер немамо о чему да разговарамо. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:13, 1. јун 2012. (CEST)

    Чему стављање наводника и италика за истицање или цитирање неке реченице? Довољно је само једно. --Павлица причај 19:41, 1. јун 2012. (CEST)

    Да се поновим: колеге, немојте молим вас да ми замарате много колегу. Свако има свој стил изражавања. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:46, 1. јун 2012. (CEST)

    Нисам ништа обећао, моја реченица је условна (Уколико се бојите за његов глас...). Осим тога, мој глас ништа не мијења, мејлинг листа ће одрадити своје. Још два корисника чија корисничка имена почињу на „S“ треба ускоро да се појаве и гласају против. Затим један корисник чије корисничко име почиње на „Z“. То је сасвим довољно да чланак не буде изабран, а биће их још.--В и к и в и н д 12:08, 1. јун 2012. (CEST)

    Викивинд, кад смо код твојих предвиђања, и ја као и ти очекујем да се јави још админа са мејлинг листе као колега и са „сродних“ језичких пројеката, а и неких „спавача“. У иницијалима има и самогласника и Л, Ф... :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:13, 1. јун 2012. (CEST)

    Kolege, zamarate mi kolegu, i to baš kad mi se učinilo da sam uspeo da ga malo odmorim. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:21, 1. јун 2012. (CEST)

13. за Ценим и поштујем свачији рад, чланак је заслужио да буде сјајан.--Soundwaweserb (разговор) 15:06, 31. мај 2012. (CEST)
14. против Као атеист гласам против. Има одјељак „Опасности од религије“, а нема одјељак „Опасности од атеизма“. Лијепо и непристрасно, нема шта. Сваки екстремизам је погрешан, укључујући и атеистички. --Мирослав Ћика (разговор) 16:29, 31. мај 2012. (CEST)

    Или у преводу на српски језик "ово ти је контра услуга за твој глас код мога избора за администратора" ;) Око за око, зуб за зуб Хм... Библијске форе на чланку о атеизму. --НиколаБ (разговор) 17:00, 31. мај 2012. (CEST)

    А које су то опасности од слободоумља? Ја не знам да је иједан угледни свјетски филозоф атеиста, као ни угледни научник атеиста, позивао на уништење било кога, међутим знам за папу, који је као вјерник више пута директно и индиректно оправдавао уништење појединих националних па чак и вјерких група, базирајући своје аргументе на Светом писму. --Славен Косановић {разговор} 21:13, 31. мај 2012. (CEST)

    Јосиф Стаљин, најпознатији представник екстремног атеизма, и филозоф истог. --Мирослав Ћика (разговор) 22:34, 31. мај 2012. (CEST)

    Управо, Стаљин је примјер угледног филозофа и научника иако није написао апсолутно ништа што би завриједило пажњу свјетске научне и филозофске заједнице. На страну чињеница да је његово образовање, ако се тако може уопште назвати, текло кроз црквени семинар, почев од осме године. Управо ту је могао стећи најнапреднија филозофска и научна знања епохе, упознати филозофију Старих Грка, Канта, Хјума и да не набрајам даље. --Славен Косановић {разговор} 22:58, 31. мај 2012. (CEST)

    Изволи па се боље образуј: [3] --Мирослав Ћика (разговор) 15:28, 1. јун 2012. (CEST)

    Колико знам, Стаљина нема ни у једној угледној енциклопедији филозофије нити науке, пошто су његова писанија догматске природе, неријетко усмјерена на оправдавање његовог тоталитарног понашања и спровођење унутрашњих чистки у Комунистичкој партији СССР-а. Уколико посједујеш супротне информације, ја бих те замолио да допуниш чланак. Овако, аргумент по ком је Стаљин филозоф атеизма, па ти сад гласаш против да чланак постане сјајан, не могу да узмем за озбиљно. На страну чињеница и да уколико би то било тачно, а није, на уредницима Википедије није да пресуђују идејама које се описују у чланцима, нити људима који имају биографије на Википедији, већ да на основу доступне и квалитетне литературе конкретно укажу гдје и шта треба побољшати у чланцима. Овдје конкретно, ја не налазим литературу, а да је угледна и призната у данашњој свјетској научној заједници, која помиње било какву Стаљинову филозофију атеизма, нити било какве филозофске аргументе којима је он допринијео теми. --Славен Косановић {разговор} 17:48, 1. јун 2012. (CEST)

    Ово је чланак о атеизму, а не о филозофији. Зашто сам гласао против - пише поред мог гласа. Постоје опасности и од атеизма, а не само од религије, како овај чланак тврди. --Мирослав Ћика (разговор) 22:20, 1. јун 2012. (CEST)

    Kad kaze postoji opasnost, hajde navedi je sta je opasno danas. Postoji li ateisticka Al-Kaida? Da li ces umreti jer se ne molis? -- Bojan  Razgovor  16:04, 6. јун 2012. (CEST)

    И Стаљин и Хитлер су били атеисти. Неко ко може нпр. ово да уради: [4] се очито не боји Бога ни казне послије смрти. Неки лабилни људи, као ова двојица, могу да интерпретирају одсуство бога као дозволу да раде што год они желе. Морална начела тада падају, и добијамо интравенозну наркоманију, алкохолизам (погледај бивши СССР), сексуално насиље над дјецом (погледај данашњи Запад), итд, итд. Религија ипак уздржава морална начела у великој мјери. Измакни то, и лабилни људи губе компас. То је прави проблем екстремног атеизма. Дакле: треба и одјељак „Опасности од атеизма“ ... И даље рећи ћу ово: атеисти и вјерници се разликују само у броју богова у које вјерују. Перун овдје вјерује у више богова, хришћани у једног бога, а ти у нула богова. Нула је исто број. Дакле, сви вјерујемо у нешто. --Мирослав Ћика (разговор) 15:27, 7. јун 2012. (CEST)

    Криминалци и злочинци могу наћи оправдање у било чему, пошто је у њиховом случају ријеч о социолошким, психолошким, односно душевним проблемима, а не питање морала или неморала. Франсисико Франко је био велики вјерник, међутим то га није спријечило да буде злочинац исто као ова двојица које си поменуо. Затим, Хитлера већина литературе не сматра атеистом већ блиским протестантизму. Познато је да протестанти не готиве Римокатоличку цркву из историјских али и разлога другачијег схватања хришћанства из ког разлога ју је и сам Хитлер игнорисао, мада је такође познато из литературе да се није залагао за њено укидање. Наркоманија и алкохолизам су проблеми социолошке и психолошке природе и такође немају везе с вјеровањем или невјеровањем у богове. Подједнако су заступљени и на истоку и на западу, на југу и на сјеверу, па чак и Ирану, конзервативној исламској држави. Сексуално злостављање малољетника је такође социолошки и психолошки проблем подједанко присутан свугдје у свијету. Морална начела нису категорија над којом монопол могу да имају само вјерујући нити су нешто што је познато само од кад су људи написали Света писма, наиме морални кодекси се срећу и у ранијим цивилизацијама а у Старој Грчкој велики филозофи као што су Платон и Аристотел постављају и данас непревазиђене фундаменте за филозофско размишљање о моралу, односно невезано од тога шта су на тему могли да кажу хипотетички богови. Узгред, опет је упитно какве везе лична схватања корисника Википедије о свијету, имају са њеним уређивањем. --Славен Косановић {разговор} 17:02, 7. јун 2012. (CEST)

    Pa jeste, Bojane. Ali ne može se ni tako lako reći da postoje realne opasnosti od religije. Neki zagriženi antiteista bi mogao recimo da tvrdi da uz religiju postoji opasnost od zatupljivanja pojedinaca, ali to bi bilo njegovo lično mišljenje koje bi se teško moglo argumentovati a nekmoli dokazati. Mislim da kritika religije kao naziv sekcije ipak više odgovara datom tekstu. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:42, 6. јун 2012. (CEST)

    I zatupljivanje je problem. Jesi li nekad cuo za en:Flat Earth Society? Jesi li nekad cuo da se vernici samopovredjuju zbog religije? Ako ti religija propisuje sta da radis, sta da jedes, sta da oblacis ma koliko to glupo bilo, samo zato sto neko to kaže? Jesi li cuo za sekte kao što su Hram naroda, Davidijance, Kapiju raja, bilo koju grupu koja propagira ili podstice apokalipsu? Jesi li cuo da je skoro jedna žena umrla od gladi zbog neke indijske religije koja tvrdi da se može živeti od vazduha... Znaš li šta je kreacionizam i pokušaju uvođenja istog u škole? Hoćeš još? -- Bojan  Razgovor  04:07, 7. јун 2012. (CEST)

    Inace, Josif Staljin nije nikog ubio ili poslao u gulag u ime ateizma. Njegove žrtve su bili ili klasni neprijatelji ili njegovi licni neprijatelji. -- Bojan  Razgovor  23:12, 31. мај 2012. (CEST)

    Btw, nije li malo cudno reci da sam ateista i da je ateizam opasnost. Da sam ubedjen da je ateizam opasnost, ne bih bio ateista. -- Bojan  Razgovor  07:41, 1. јун 2012. (CEST)

    Подоста сам размишљао о овоме и чини ми се да заиста одељак не заслужује назив Опасности од религије. Не разматрају се никакве опасности већ критика религије. На једном се месту помињу историјски аргументи/догађаји који би наводно требало да демонстрирају те некакве опасности од религије. А у ствари је у питању религиозни фундаментализам. Стога сам узео себи слободу и преименовао целу секцију у Критика религије. Надам се да је тиме наведена примедба о пристрасности изгубила значај. --СлободанKovačevićбиблброKS 14:56, 6. јун 2012. (CEST)

15. за PedjaNbg (разговор) 17:20, 31. мај 2012. (CEST)
16. против Evo i još jedan ateistički glas protiv. Bez nekog specijalnog objašnjenja.--Zrno (разговор) 19:48, 31. мај 2012. (CEST)
17. за Kao ateista, glasam za. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 21:09, 31. мај 2012. (CEST)
18. за--VuXman ^talk 21:46, 31. мај 2012. (CEST)
19. за против Umesto Vikivinda dajem svoj glas protiv ukoliko on ne promeni svoj glas. Ionako sam mislio da dodam još par pasusa koji postoje na Vikipediji na engleskom a ovde su izostavljeni. Inače Miutu je rečeno da će ga se odblokirati kako bi mu se omogućilo da glasa, tako da možda ni Vikivind neće morati da glasa protiv. --СлободанKovačevićбиблброKS 12:01, 1. јун 2012. (CEST) Прошао сам кроз цео чланак и мислим да је и боље што су неке ствари изостављене са ен.википедије. Што би значило да је и бољи него тај. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:09, 2. јун 2012. (CEST)
20. за--MikyM|Write me 18:05, 1. јун 2012. (CEST)
21. за --Pinki (разговор) 01:31, 2. јун 2012. (CEST)
22. против Минус дајем због ове карте, на којој није обухваћен већи део Балкана и Источне Европе Колико видим само сте превели чланак са Енглеске Википедије, тако да има премало података за наше подручје.--Nenadkgkg (разговор) 03:08, 2. јун 2012. (CEST)

    Nije stavljeno je u tim zemljama nije vrseno istrazivanje. -- Bojan  Razgovor  03:11, 2. јун 2012. (CEST)

23. против -- Теодор (разговор) 10:20, 2. јун 2012. (CEST)
24. за --Plamen (разговор) 11:50, 2. јун 2012. (CEST)
25. за--László (talk) 00:07, 4. јун 2012. (CEST)
26. против --Perunova straža (разговор) 10:42, 4. јун 2012. (CEST)
27. против Пропаганда атеизма. Номинација за сјајан чланак нема везе са било каквим квалитетом и оним што поступак за избор представља. Питам се само да ли би администратори реаговали и када би нпр. хришћанин говорио муслиману на основу вјерске разлике да је будала, да вјерује у бајке, гдје ти је твој Бог, и све остало што се може доле прочитати. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:58, 5. јун 2012. (CEST) с. р.

    Колико видим ти гласаш против неких коментара у доњој дискусији а не на основу тога што си прочитао чланак и провјерио у литератури да ли чланак описује на одговарајући начин идеје атеизма. Пропаганда атеизма? Па онда је сваки чланак у коме се описују идеје вјере пропаганда вјере. Савремени атеизам и вјера су бинарне супротности. На нама, корисницима Википедије, није да вреднујемо аргументе ни с једне ни друге стране, већ да их опишемо у чланцима. Ако нека струја мисли доводи у питање вјеру, а довољно је значајна за енциклопедију као што јесте случај, наше је да је опишемо са свим њеним аргументима, свиђали се они нама или не. Исто тако, није на корисницима Википедије да описују вјеру на основу својих предубјеђења, кад је ријеч о писању чланка религија, већ да узму провјерљиву литературу и изложе све оно шта се у њој може наћи у вези религије. На основу доње дискусије, као ни у случају неке будуће о религији, не може се одлучивати о квалитету овог чланка, већ треба чланак прочитати, провјерити литератури и дати аргументе на основу ње. Као што није никакав аргумент о квалитету, рећи да гласаш против избора неког чланка о борбеним авионима зато што си пацифиста и сматраш да је сваки борбени авион оружје који убија људе, тако ни овдје није никакав аргумент рећи да гласаш против зато што атеизам вријеђа вјернике. Па и вјера вријеђа атеисте и шта сад с тим? То нема никакве везе са уређивањем ове енциклопедије. --Славен Косановић {разговор} 06:07, 6. јун 2012. (CEST)

    Ово пропаганда атеизма да се не односи на чланак можда? Где се у чланку пропагира атеизам, ако се на то мислило? --СлободанKovačevićбиблброKS 15:05, 6. јун 2012. (CEST)

28. против Раније сам објаснио разлоге.--Miut (разговор) 22:11, 6. јун 2012. (CEST)
29. за--Walker (разговор) 01:14, 7. јун 2012. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
20	0	9	69%	Чланак није изабран за сјајан.

--В и к и в и н д 17:26, 7. јун 2012. (CEST)

Коментари

Отворите само ако баш морате!--В и к и в и н д 17:26, 7. јун 2012. (CEST)

Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом, односно са појединим филозофијама, а то није тачно, јер у самој филозофији која се бави идејама, бог у различитим појмовима представља један од главних феномена без кога не би било ни саме филозофије. Филозофија није назадна наука која се бави негирањем било чега, а најнапреднији мислиоци се не сврставају у вјернике или невјернике, него су отворени за сваку мисао, укључујући и бога. Негирање било какве мисли је назадно, а мисао је основ саме филозофије и основ онога што човјека разликује од животиње. Чланак има гомиле недостатака јер је писан полазећи од претпоставке да је атеизам „напредно схватање“, док у суштини представља само један од видова тумачења свијета. пс Молио бих да ме због мог слободоумља не нападају лично и не линчују по коментарима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:54, 31. мај 2012. (CEST) Поништавам овај коментар са мојим потписом, јер је неко читав кломентар пребацио са другог мјеста овде, тако да је избачен из контекста. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:13, 1. јун 2012. (CEST)

Јао Боже пази сад ово. Он поништава коментар. А ко је то душе ти твоје пребацио твој коментар и како је могао да га пребаци кад си управо ти први напиао коментар у вези са овим гласањем. Намера овог коментара и јесте класична дискредитација и у моменту када вода више не иде на твој млин а ти се по обичају правиш наиван. Прво си избрисао коментар скроз да испадне како ја причам сам са собом а кад сам га ја вратио ти се ту правиш цвећка. Анђелак прави --НиколаБ (разговор) 00:24, 1. јун 2012. (CEST)

Е феномен си мајке ми. Ајд једном испадни мушко па реци "гласао сам јер органски не подносим предлагача и јер се текст чланка коси са мојим погледима на стварност". Докле више са овим увијањима. Износиш ту неку фантазију због које си гласао против, а у живот смем да се кладим да ниси прочитао више од увода у овом чланку. И у 7 дана расправе ниси нашао за сходно да ту примедбу изнесеш на страници за разговор самог чланка, јер ко зна можда и јеси у праву, па да се тај недостатак реши. Дакле и тебе очито заболе за википедију и текстове на њој, основна мисија је "уништи непријатеља" тако што ћеш дискредитовати све оно што он напише управо на овакав начин. Који си ти лажни моралиста, страшно. Убедљиво си најнегативнија, најосветољубивија и најдеструктивнија личност на целом овом пројекту. Свима нама се овде дешавају тзв "жуте минуте" али ти очито вечито битишеш у том жутилу. Страшно, јадно и жалосно и да није тужно било би смешно. --НиколаБ (разговор) 00:04, 1. јун 2012. (CEST)

Epikur, po zanimanju filozof, kaže:

Ако бог жели, а не може да искорени зло, онда није свемогућ.

Ако може, али не жели, онда је зао и малициозан Ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?

Ако бог нити може нити жели, онда зашто га звати богом?

Karl Marks, po zanimanju filozof, kaže:

Religija je uzdah potlačenog stvora, osećaj okrutnog sveta, duša bezdušnih okolnosti. Ona je opijum za narod.

Mihail Bakunjin, po zanimanju filozof, kaže ovo.

Bojan pita praktično pitanje: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? -- Bojan  Razgovor  08:18, 31. мај 2012. (CEST)

Одговори на питања које је поставио BokicaK: Епикур није по занимању филозоф, он се сматра филозофом, а оно што представља, то је идеја онога доба и његовог личног увјерења. Људи су одвајкада имали идеје, вође и оне које су пратили. Млади се често задоје идејама па крену да руше цркве које су њихови преци градили. А ти се BokicaK овде ниси представио као уређивач чланка, него као у мојим очима, радикални припадник неког покрета који википедију користи да би промовисао атеизам. Разлика између атеисте који може тиме да се обиљежи да би једноставно истако невјеровање у Бога, и онога који је дубоко заглибио у атеистичку идеологију, и који се са сличнима удружује у организације које промовишу атеизам да би превели и друге на њихову идеологију, да би исмијавали неку цркву, нападали попове, а можда и рушили цркве, је у томе што се свака идеологија ако се под политичким околностима заснива на искључивоти, онда постаје радикални политички покрет који напада и исмијава оне који су другачији од њих. Ако би атеиста који се тако декларише само на основу тога што не иде у цркву, стао поред онога који се удружио у неку организацију и дјелује по јавности нападајући Српску православну цркву, онда би и највећи лаик могао да види да је политички, идеолошки покрет, а не поглед на свијет. А Карл Маркс се у оквиру времена у којем је живио сконцентрисао на писање против цркве, јер је код њега црква била повезана са онима који су према њему угњетавали пролетеријат. Бакуњин је био анрхиста, који се залагао за укидање државе. То су били људи који су сањали да промијене свијет, а нису га промијенили. Напроптив, могло би да се каже да су поједини људи са својим идејама довели до огромних крвопролића и братоубилачких ратова. Свака идеја која заговара искључивост, а ту је и радикални атеизам, у било какавом облику, је најгори опијум за народ. Ево ти и одговор на твоје практично питање: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? одговор: није био међу онима који су ме истјерали, у то буди увјерен! --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:55, 31. мај 2012. (CEST)

Epikur je filozofe. Ateizam se ne može svoditi na rušenje verskih objekata, jer to su pre izuzeci nego pravila.Postoje ljudi koji su tolerantni prema religiji i oni koji misle da je religija zlo jer iskorišćava ljude i pravi takve kao što si ti. Da li Karl Makrs i Mihail Bakunjin nisu bili u pravu kada kaže da pre francuske revoluciji više sveštenstvo bio povlaščen stalež koji nije plaćao prez, a izdržavao se od rmabanja siromašnih ljudi. njin, Marks su filozofi.Najjače oružje radikalnog ateizma su činjenice. Nego, otkud znaš da nije bio među onima koji su te isteerali? Kad je tako svemoćan i kad veruješ da postoji, što ti nije pomogao kada ti je bilo najteže? -- Bojan  Razgovor  09:03, 31. мај 2012. (CEST)

Ти овде не наступаш као уредник енциклопедије који пише о енциклопедијској теми. Бар не у мојим очима. Мени изгледа да ти овде заговараш атеизам и критикујеш вјеру у Бога. А то, колико се мени чини, није циљ википедије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST)

Naravno da nastupam kao urednik vikipedije. Ja ne mogu da pišem protiv svojih ubeđenja. Onaj ko piše o fudbalu, promoviše fudbal, onaj koji piše o Batočini promoviše Batočinu, onaj koji piše o aviona, promoviše avione, onaj ko piše o Srbiji, promoviše Srbiju, onaj ko piše o Republici Srpskoj, promoviše Republiku Srpsku. Ateizam je neverovanje i ja sam ga opisao. Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke. Trudio sam se da bude svaobuhvatno i NPOV pa sam uzeo engleski članak koji je sjajan i kome su dlake u jajetu našle desetine urednika, i na kraju je postao sjajan. -- Bojan  Razgovor  09:19, 31. мај 2012. (CEST)

Одговор на: „Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke.“ одговор: немаш појма у шта ја вјерујем, само нагађаш. А ако си чланак како кажеш превео, онда си га превео лоше јер у твом чланку у самом уводу пише ово: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма., а на енглеској википедији тога нема. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:27, 31. мај 2012. (CEST)

To je ostatak starog članka. Veze ateizma sa materijalizmom, epirizmom i racionalizmom su detaljno objašnjenji dole u članku. Da si pročito članak, video bi. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. мај 2012. (CEST)

Прочитао сам и чланак, иако си ти претпоставио да нисам, а и на факултету сам изучавао и материјализам, емпиризам, рационализам итд, али никад у животу нисам чуо да је ишта од тога повезано са атеизмом, док нисам прочитао увод твог чланка. А ако прочиташ оно што сам написао овде [5], биће ти јасније да то што стоји у уводу није тачно. пс Ево желим да се овом приликом оправдам зашто нисам дошао на страницу за разгвовор чланка и написао све примједбе које имам, а то је због тога што не постоји култура расправе и што се неистомишљеници прогањају, шиканирају, вријеђају, блокирају, омаловажавају итд. И овде сам зажалио што сам се јавио, јер свака расправа постаје мучна. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:59, 31. мај 2012. (CEST)

Слабо си ти то нешто учио, узми неку филозофску енциклопедију па ћеш се увјерити да је атеизам филозофска тема, па и да је материјализам (узми чланак на енглеској Википедији за почетак) у супротности са вјером, јер негира постојање било чега што није материја. Још су у Старој Грчкој филозофи рекли да ништа не постоји осим атома, а ми тек открили атом и могућност прављења атомске бомбе у 20. вијеку. Рационализам и емпиризам, више емпризам него рационализам су прве струје мисли које заговарају научни метод... Итд. --Славен Косановић {разговор} 10:17, 31. мај 2012. (CEST)

Славенов коментар: Слабо си ти то нешто учио, узми неку филозофску енциклопедију па ћеш се увјерити да је атеизам филозофска тема, одговор: шта сам „слабо учио“ и што бих се увјеравао да је атеизам филозофијска тема? Ко и гдје је рекао да постоји било који појам а да није филозофијска тема? Слабо ти то нешто Славене разумијеш написано, пошто сам у уводу написао да је филозофија наука (посебно обрати пажњу на ово да ја наука, мајка свих наука), која се бави свим што је предмет ума. Како си дошао на идеју да атеизам није предмет филозофије, па би због тога требало да се погледа у енциклопедији? И какве везе твој коментар о атому, атомској бомби и научном методу имају са овим? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:36, 31. мај 2012. (CEST)tr

Па ти си рекао да цитирам: Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом. Даље си рекао, цитирам: на факултету сам изучавао и материјализам, емпиризам, рационализам итд, али никад у животу нисам чуо да је ишта од тога повезано са атеизмом. Стога и мој коментар тако како је срочен. Атеизам јесте радикалан, негира вјеру и то је то. Вјера јесте радикална јер негира атеизам и то је то. И једна и друга имају своје присталице, према томе то су филозофске и енциклопедијске теме. Материјализам негира постојање било чега што није материја, а самим тим и постојање духова (светог, овог или оног). Емпиризам, заговарањем научног метода одбацује вјеровање у било какве догме, према томе света писма као интерпретација свијета, отпадају. --Славен Косановић {разговор} 10:45, 31. мај 2012. (CEST)

Добро си чуо, атеизам није филозофија емпиризма, материјализма, рационализма, или било која друга филозофија. Атеизам је убјеђење. Немој погрешно да схватиш, али фолозофије се не називају по ономе што заступају, тако и материјализам није баш буквално материја насупрот идеји. А вјеровање у Бога или невјеровање нису радикални, напротив, радикални су људи. Можда не схватате шта сам написао, али атеизам нема никакве везе са научним методом, нити се вјера у Бога бави негирањем истог. Већина научника су били вјерници. Теслин отац је био поп. Атеизам не окупља научнике, а ни црква не окупља будале. Људи се опредјељују на основу разних ствари, или се уопште не опредјељују. Многе не занима ни атеизам а ни религија, што би рекли, заболи их мали прст. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:15, 31. мај 2012. (CEST)

Атеизам заснива своје аргументе прије свега на материјализму (ништа не постоји осим материје), па онда на емпиризму (научна метода насупрот догми). Вјера своје аргументе за постојање Бога заснива на Светом писму. Атеизам своје аргументе за његово непостојање гради на филозофији материјализма, емпиризма и научним експерименталним доказима. Да се атеизам не заснива на овим аргументима не би био уопште предмет филозофије. Дакле, свака струја мисли има неке своје аргументе и не може бити празна, пошто онда нема смисла никаква дискусија на тему. Нас овдје не занима незаинтересованост неких људи за било шта, пошто ми овдје треба да пишемо енциклопедијске чланке. Тачно је да не мораш бити атеиста за неке примјењене науке као што је електротехника, међутим ако си вјерник не можеш бити скроз отвореног ума за рецимо, теоријску физику која захтијева потпуно слободу ума од догми. Нико никога не тјера да се опредјељује овдје, то је ствар личне слободе, већ понављам постоје енциклопедијске теме, а ова то свакако јесте, које треба обрадити на основу доступне литературе. Ако се мени та литература не свиђа, то је само мој проблем, а не нешто што треба да условљава о чему се може писати на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 11:28, 31. мај 2012. (CEST)

Славен је написао: Атеизам заснива своје аргументе прије свега на материјализму (ништа не постоји осим материје), па онда на емпиризму (научна метода насупрот догми). Мислим да си ти Славене помјешао невјеровање у Бога са идејом да атеизам заступа било какве аргументе. То је погрешно. Атеизам је убјеђење да нама Бога, а не наука или филозофија која се засниова на материјализму, емпиризму или рационализму. Мислим да је твоје схватање потпунио погрешно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:47, 31. мај 2012. (CEST)

А што ти не би лијепо написао једну књигу са свим тим својим аргументима против атеизма, па ако буде призната у свјетској академској јавности, онда тебе ћемо да цитирамо у чланцима на тему. Ја за ово што сам написао користим енциклопедију филозофије угледног свјетског издавача. Нема ту неких мојих аргумената и увјерења, пошто радимо на енциклопедији, што захтијева да се користи литература. --Славен Косановић {разговор} 12:11, 31. мај 2012. (CEST)

А што ти Славене не погледаш литературу па видиш да на енглеској википедији нема овога: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма.? Што не погледаш основну дефиницију атеизма у било којој енциклопедији и не закључиш да у њој не пише да је атеизам наука, него да је увјерење да Бог не постоји. Зашто не прочиташ основну дефиницију ангностицизма да видиш да агностицизам оставља отворено питање постојања Бога, што се коси са уводом у овај чланак. Зашто не погледаш да је Џон Лок представник емпиризма, писао о спознаји Бога кроз интуицију и размишљање, што се коси са самим уводом а и твојом идејом да су сви емпиристи атеисти. И Славене, ја не износим било какве аргументе против атеизма, нити овде заступам позицију вјерника. Атаизам је за мене само убјеђење, а мени не смета било које убјеђење. пс Пошто видим да је Медукса кренула да пише коментаре доле испод у којима се свашта инсинуира, повлачим се из даље расправе. Нема овде шансе да се на нормалан начин размијене ставови, па макар и опречни. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:41, 31. мај 2012. (CEST)

Ја ти опет кажем, лијепо напиши књигу на тему, па кад буде призната, онда ћемо тебе цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна, логичких позитивиста и остале, по теби, бураније. Излишно је да ти мене ту сад убјеђујеш, као и ја тебе, пошто ово није мјесто за то. Овдје је само битно да ли је чланак о атеизму енциклопедијска тема? Има ли своје представнике и аргументе у филозофији? Ако је одговор потврдан, а јесте онда цијела прича треба да се опише и представи мисао његових представника. Агностицизам сад овдје није тема, на страну чињеница да они који га заступају тврде да је дискусија вјера насупрот атеизам и обратно излишна, јер, по њима, није могуће спознати ништа на ту тему. Слично као што нећемо стрпати филозофа атеисту Бертрана Расела у дефиницију религије, у чланак религија, тако исто се не могу трпати у дефиницију о атеизму дефиниције које би дао неки вјерник, па макар он био и вјерник филозоф. Ако пишемо критику атеизма, тако што ћемо доказивати да је неоправдан, онда такође треба написати исту у чланку религија. Наравно, у оба случаја заснованој на литератури. Ја сам ипак миљшљења да не треба претјеривати, већ се ограничити и изложити ставове, вјере у свом чланку, атеизма у свом, без превише креативних идеја Википедијанаца у виду неких критика које се лако могу претворити у апсурд. --Славен Косановић {разговор} 13:17, 31. мај 2012. (CEST)

Одговор Славену на његов коментар: Ја ти опет кажем, лијепо напиши књигу на тему, па кад буде призната, онда ћемо тебе цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна, логичких позитивиста и остале, по теби, бураније. одговор: Хвала ти Славене на другој по реду препоруци да напишем књигу. Не знам зашто си написао да мене треба цитирати умјесто Хјума, Канта, Бертрана Расела, Витгенштајна? Дање си Славене написао по „теби, бураније“, а ја нигдје нисам помињао никакву буранију него сам управо поменуо неке од њих да ти објасним да правиш грешке, јер колико ми се чини, ти Славене ниси изучавао филозофију. Ти мени Славене у својим јављањима сваки пут шаљеш поруке које уопште нису везане за ову тему у извргаваш ме на један ружан начин спрдњи, тако што ми приписујеш да се ја не позивам на науку, инсинуираш како ја филозофе сматрам буранијом, што је тотално искривљавање истине и врло ружно понашање са твоје стране. Због овога те Славене најљепше молим, да ме више лично не помињеш и да ми више не препоручујеш да пишем књиге. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:00, 31. мај 2012. (CEST)

Имао си времена да изложиш аргументе на основу литературе у седмодневној расправи, ниси то урадио, према томе ја не знам какву то сад дискусију овдје хоћеш да водиш? На бази твојих ауторатитивних тврдњи да атеизам нема везе са филозофијом и науком? Гдје тај угледни свјетски филозоф или научник који је срочио такав бисер и који је цитиран у угледној научној и академској литератури? Дај нам цитат, књигу и аутора. Овако се све своди на нека твоја увјерења која нису релевантна за Википедију. Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 21:02, 31. мај 2012. (CEST)

Одговор Славену на његов коментар: „Имао си времена да изложиш аргументе на основу литературе у седмодневној расправи, ниси то урадио, према томе ја не знам какву то сад дискусију овдје хоћеш да водиш?“ одговор: Никакву са тобом, замолиио сам те да ми се не обраћаш лично! У мом посљедњем јављању теби сам написао: Због овога те Славене најљепше молим, да ме више лично не помињеш.' Одговор Славену на његов коментар: „На бази твојих ауторатитивних тврдњи да атеизам нема везе са филозофијом и науком?“ одговор: Замолио сам те да ми се не обраћаш лично и да ме не коментаришеш. Одговор Славену на његов коментар: „Дај нам цитат, књигу и аутора.“ одговор: дао сам, цитирао сам филозофије и филозофе као њихове представнике, али ти омаловажаваш дискусију и вршиш личне нападе. Стога те поново молим да ме не прозиваш јер не желим са тобом да наставим ово препуцавање и твоје порозивање мене које нема никакве везе ни са википедијом ни са било чим другим. Одговор Славену на његов коментар: „Гдје и шта си ти учио“ одговор: Ште тебе брига, и поново те молим да ми се не обраћаш лично и да престанеш да ме коментаришеш. Још једном бих замолио Славена да ми се више не обраћа и да ме више не коментарише. Не желим да водим личну препирку са Славеном. Хвала. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:25, 31. мај 2012. (CEST)

Погрешан цитат мог коментара. Ја рекох: Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији. Затим ти кажеш: ...дао сам, цитирао сам филозофије и филозофе као њихове представнике, али ти омаловажаваш дискусију и вршиш личне нападе. Ја кажем да ниси нигдје дао ништа. Почео си овако: Гласам против јер се у чланку износи идеја да је атеизам повезан са филозофијом... Не видим нигдје цитат из књиге или аутора који је тако нешто рекао а да има било какав углед у свјетској филозофији. Ти си на себе преузео улогу да оспораваш вриједност овог чланка па чак и самог атеизма, према томе на теби је да даш ваљане и литературом коју можемо сви провјерити аргументе, а не на мени. У противном, како рекох, дискусија нема никаквог смисла. --Славен Косановић {разговор} 23:36, 31. мај 2012. (CEST)

Одговор Славену на његов коментар: „Гдје и шта си ти учио, или било ко од нас, је апсолутно ирелевантно за ову тему и уопште за било коју другу на Википедији.“ одговор: Потпуно је ирелевантно гдје и шта сам ја учио. Стога немој да мене коментаришеш. Ја Славене не желим да са тобом водим личну препирку. Одговор Славену на његов коментар: Не видим нигдје цитат из књиге или аутора који је тако нешто рекао а да има било какав углед у свјетској филозофији. одговор: Или не читаш или не разумијеш. А ионако не знам више ни о чему говориш пошто је ово давно изашло из оквира теме. У сваком случају ја Славене не желим да са тобом водим препирку. Одговор Славену на његов коментар: Ти си на себе преузео улогу да оспораваш вриједност овог чланка па чак и самог атеизма, према томе на теби је да даш ваљане и литературом коју можемо сви провјерити аргументе, а не на мени. одговор: Нисам ја Славене на себе преузео никакву улогу, ја не споравам никакве по теби вриједности атеизма. То само ти мене коментаришеш и квалификујеш. Навео сам и дефиницију агностицизма и учења емпиристе Хјума о спознаји Бога кроз интуицију, која су супротна са уводом у чланак, а којих нема на енглеској википедији, али ти изгледа не схваташ о чему говоим. Једино у шта сам сигуран је то да не желим да ме ти овде прозиваш и да ми и даље постављаш чудна питања која немају никакве везе са темом и у којима највише мене коментаришеш. Одговор Славену на његов коментар: У противном, како рекох, дискусија нема никаквог смисла. одговор: Апсолутно се слажем и по десети пут те молим да ми се више не обраћаш лично јер не желим да водим било какву препирку са тобом. Молим те по десети пут Славене да ми се више не обраћаш јер заиста не желим да са тобом наставим ову препирку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:58, 31. мај 2012. (CEST)

Са којом реченицом у уводу је учење емпиристе Хума супротно? -- Bojan  Razgovor  00:12, 1. јун 2012. (CEST)

Одговор БокициК: У самом уводу чланка стоји ово: Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма. Ја сам ти скренуо пажњу на самом почетку да атеизам није наука, што и не пише ни у енциклопедијама а ни у другим чланцима, нити се конкретно тврди у овом чланку, али се свуда у дефиницији означава као увјерење да Бог не постоји, односно, одрицање вјере у Бога, дакле увјерење супротно религијском вјеровању. Пошто се у реченици тврди да се атеизам везује за поједине филозофијске школе, а пошто основна дефиниција агностицизма гласи да агностицизам оставља отворено питање постојања Бога, што дакле негира увод који сам подебљао, јер се агностицизам коси са атеизом, или боље да кажем да су то двије различите ствари, онда тај увод није добар. Даље сам написао да је Џон Лок као представник емпиризма, писао о спознаји Бога кроз интуицију и размишљање, а био је емпириста, онда се и ово коси са уводом, јер емпиризам није атеизам, нити је сам Лок у својој филозофији негирао Бога као емпириста, иако је био емпириста. Једноставно није могуће изњети такву тврдњу, јер она сугерише разноразне ставове да су нпр. агностици заправо атеиси, а у самој дефиницији се разликују. Агостицизам је кориштен ради прављења дистинкције између увјерења, а не ради приказивања као да се ради о истој ствари. Даље сам написао да филозофија као наука не негира Бога, а ово је један од најважнијих момената, јер треба да се направи дистинкција између увјерења и науке. Филозофија је наука, а она се не бави негирањем било које идеје, тиме може да се бави можда комунизам, али не као начело, него само у пракси када постаје политички покрет, који у том тренутку престаје да буде начело и постаје увјерење. Не знам да ли уопште било ко схвата разлику између науке и увјерења, пошто нисам видио да ме било ко схватио, а малтретирање и омаловажавање је превршило све мјере. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:13, 1. јун 2012. (CEST)

Ti kažeš Hjum nije odbacio spoznaju o bogu. U ovom članku nikada nije pisalo o Hjumovom (a)teizmu, a i da piše, ne menja stvar. I za Epikura piše da nije izričito odbacio postojanje Zevsa. Hjum je bio pionir u novom načinu mišljenja, koje ateizam koristi. Stojalo je i trebalo je da stoji: Ateizam se vezuje za empirizam. Empirizam ti je skepticizam. Ateizam ti je skepticizam. Empiricizam je utro put ateizmu i dolazi posle inkvizicije i verskih ratova, a pre Darvina, pre nego što su ljudi uspeli da dešifruju hijeroglife i sruše mnoge verske dogme. Inače, Džon Stjuart Mil i Bertrand Rasel, su ateisti i empiristi. Ako tebi nije jasno sta je skepticizam. Mogu da ti dam milion linkova da popuniš rupu u obrazovanju. Čak i sa kreacinističkoh sajtova koji napadaju empirizam zbog njegovih veza sa atezmom.-- Bojan  Razgovor  06:34, 1. јун 2012. (CEST)

Не стоји то више у уводу. Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма. је закоментирано од стране моје велике маленкости. --СлободанKovačevićбиблброKS 01:17, 1. јун 2012. (CEST)

Treba da stoji u uvodu. Zato što je očigledno. -- Bojan  Razgovor  06:34, 1. јун 2012. (CEST)

Nije očigledno. Zašto bi bilo? Ko ga to vezuje i to još tako često da bude najčešće? Možda jeste povezan, ali nije očigledno da se vezuje. Finese u izražavanju. --СлободанKovačevićбиблброKS 14:07, 1. јун 2012. (CEST)

Не знам шта је поента. Ако није очигледно, требало је само прочитати текст до краја. У тексту су објашњене везе. -- Bojan  Razgovor  14:31, 1. јун 2012. (CEST)

Ne, sadržaj teksta ne implicira tačnost tvrdnje da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Ona nije nigde potkrepljena daljim tekstom, već je to eventualno tvrdnja da se ateizam dovodi u vezu sa njima. On - kako je definisan u uvodu tj. i kao filozofsko stanovište i kao odnos prema teizmu - možda vodi poreklo otuda, ali nije obavezno najčešće vezan za njih. Neki bi mogli da tvrde da se najčešće vezuje uz pojam bezbožništva, amorala ili možda čak i jeresi. Pojam ateizma kao i sam ateizam može se vezati za razne stvari i teško je utvrditi za šta se najčešće vezuje. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:07, 1. јун 2012. (CEST)

Ti izgleda ponovo otkrivaš točak. Da li je ovo sporno:

• Empirizam - donosi zakljucke na osnovu činjenica. Ateizam - ne verujemo da postoji bog jer nema činjenica u prilog tome.
• Racionalizam - čovek treba da donosi sam odluke, ne da se vodi pogledima na svet ljudi od pre 3000 godina koji su verovali da je zemlja ravna ploča oko koje kruži sunce.
• Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti.
• Materijalizam - ne postoji ništa duhovno (bogovi ili nevidljivi ružičasti jednorozi).

Tvrdiš da postoji još neke filozofske škole. Da čujemo koje su. Ovo što si naveo nema smisla.

• Ateizam jeste bezbožništvo. Mislim šta je tu sporno? Ali bezbožništvo nije filozofska škola.
• Nemoral? Kao što sam rekao, vernički moral je licemeran, on očekuje nagradu ili se boji kazne od neprirodnog bića. Ateisti ne očekuju nagradu ili kaznu od natriprodnih bića. To ne znači da oni nisu moralni. Mogu da ti dam primere da religija uopšte ne znači da će ljudi biti moralni:u SAD, najviše kriminalaca ima među vernicima (mislim da oni čine preko 95%). Najviše porno-filmova se gleda u državi Juta, koja je puna mormona. Ropstvo, a kasnije segregacije i diskriminacija crnaca (i drugih manjina) se najduže održalo u južnim državama SAD, takozvanom Biblijskom pojasu. Najveći broj maloletničkih trudnoća i ubistava je u istim tim južnim državama. Da ne zaboravimo Teda Hagarda.
• Jeres je odstupanje od zvaničnog učenja. Ateizam nije odstupanje od nekog učenja, ateizam je negiranje svih učenja. Da vidim ko su ti nadrifilozofi koji povezuju jeres sa ateizmom. -- Bojan  Razgovor  18:42, 1. јун 2012. (CEST)

Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti. - ovo je tačno ako zastupaš teoriju da ljudi postepeno evoluiraju od vernika preko agnostika ka ateistima. Ali neko može biti agnostik i iz ubeđenja. A takоđe može neko i da se preobrati, da kažem, natrag u vernika. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:04, 1. јун 2012. (CEST)

Imam svakavih ljudi. Moj stav o agnosticima iz ubeđenja sam nekoliko puta napisao. Pošto si samo to komentarisao, držim da se slažeš sa svim ostalim što sam napisao. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. јун 2012. (CEST)

Ako se i saglašavam, šta onda? Nisi me ubedio da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Da se izrazim agnostički: šta i da postoje (nadri)filozofi koji povezuju jeres sa ateizmom? A bezbožništvo i ateizam su slični pojmovi, ali upotreba im nije identična, tako izjednačavanje ta dva je diskutabilno. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:43, 1. јун 2012. (CEST)

Saglašavaš se, ali nisi ubeđen. Kako je to moguće? Sa koje pozicije ti nastupaš ovde: nekog ko žeči da bude ubeđen jer nema pojma o temi ili nekog ko zna o temi ili nešto treće. Šta hoćeš više da budeš ubeđen? Ako znaš nešto o temi, navedi još neku filozofsku školu (pošto tražiš filozofske škole) sa kojojm ateizam ima veze, ili je povezan, ili ima nešto zajedničko. Navoditi jeres je već trolovanje. -- Bojan  Razgovor  19:53, 1. јун 2012. (CEST)

Batali me izraza trolovanje. Nisam dužan da ti se ispovedam sa koje pozicije ja nastupam. Ti si krenuo sa traženjem filozofskih škola, ja sam pokušavao da ukažem na činjenicu da njihovo pominjanje nije potrebno. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:04, 1. јун 2012. (CEST)

Nisi dužan da se ispovedaš ali pomoglo bi. Ja mislio da sam dovoljno vremena uložio da ti objasnim nešto očigedno, a ti si uzvraćaš sa jeresi kao filozofskom školom (ili ne znaš šta je jeres ili filozofija ili samo imaš puno slobodnog vremena). Sve sam čuo, i da smo zli, ali ni najcrnji fundamentalista nije nazvao ateizam jeresi. Ako nije potrebno, ne znači da nije nepotrebno. Glasao si protiv ovog članak i bez te rečenice u njoj, a pošto sam kažeš da je donekle tačno, ja ću je vratiti. A ti vidi da je preformulišeš ako hoćeš. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. јун 2012. (CEST)

Dakle, da budemo načisto, kad već misliš da bi pomoglo. Dakle ja nastupam sa agnostičke tačke i to otprilike Dokinsovih 6,8. Jeres sam pomenuo u kontekstu toga da se on smatrao takvim u doba inkvizicije. I to stoga što on nije negiranje učenja, jer da nije bilo proučavanja i učenja do koncepta ateizma se ne bi ni došlo. Primeti da sam ovde upotrebio učenje u dva različita značenja. Ako vraćaš rečenicu vrati je bez najčešće, u suprotnom nije tačna jer se ateizam ne vezuje samo za filozofske škole. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:06, 1. јун 2012. (CEST)

Koristiš puno zamenica pa ne razumem. Šta je on? -- Bojan  Razgovor  21:16, 1. јун 2012. (CEST)

On je ateizam. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:21, 1. јун 2012. (CEST)

Потпуно се слажем са Biblbroks, а желим да додам да је и највећем лаику јасно да је атеиста особа која не вјерује у Бога, а не научник или представник филозофске школе. Због тога сам се и јавио овде да скренем пажњу да је ово чланак написан полазећи од претпоставке да је атеизам напредна наука или не знам ни ја шта, што није тачно. Атеизам је само једно од многобројних увјерења. Само једно од многих. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:15, 1. јун 2012. (CEST)

Navedi gde u članku piše da je ateizam nauka. Ja sam ateista i kažem da ateizam nije nauka. Ateizam je posledica napretka nauke. Nijedno drugo uverenje nema podršku nauke. Vi se uverajvate koristeći bajke, slobodno. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. јун 2012. (CEST)

Не да се везује, већ је рационализам, на бази аргумената материјализма, логичког емпиризма, итд., приступ односно основ атеистичких ставова о свијету. Неки би могли да тврде свашта, па би тако неки други могли да употријебе сличне епитете за вјеру рекавши да у њој влада неморал, фанатизам, фундаментализам, тоталитаризам и томе слично. Међутим, као што рекох, у чланцима Википедије треба да се опишу аргумети сваке идеје која то заслужује тј. јесте енциклопедијска тема, односно описно и разложно представе ствари на основу што је више могуће квалитетне и провјерљиве литературе, а не да ми сад овдје изводимо сучељавања идеја на основу наших личних убјеђења. Дакле, немој погрешно да схватиш, чињеница јесте да Бојан није дао извор за своју тврдњу и то јесте минус, али то не значи да она није тачна. Већ смо овдје спомињали Хјума у дискусији, који одбацује спознају путем интуиције, заступа рационални и емпиријски приступ када одбацује дио априори аргумента о постојању бога или богова. Дакле, рационализам, материјализам, логички емпиризам и научни метод, су основе, боље речено филозофска оруђа из којих се извлаче аргументи атеизма. Међутим, како рече Бертран Расел једном приликом, такође је могуће бити рационалиста и вјерник, те из тога разлога не би се могло рећи да се рационализам искључиво везује за атеизам, што уосталом није тако било ни речено у чланку. --Славен Косановић {разговор} 18:34, 1. јун 2012. (CEST)

Нисам тражио извор за тврдњу, иако сам могао да толико банализујем, но то није ни битно с обзиром да си сам рекао да извора нема па тај минус можемо да занемаримо сада. А ако се може бити рационалиста и верник, онда је могло и то некако да се помене у чланку, зар не. Онако како је стајало деловало је да је атеизам уско повезан са тим филозофским школама, што донекле јесте тачно али не у потпуности. Јер атеизам "се често појављује и као одречан став према званичној религији" - како пише у реченици пре ове која је била уклоњена. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:56, 1. јун 2012. (CEST)

Али, какве има везе рационализам са религијом? Хоћу рећи, то није појам нити став религије већ филозофије. Религија уопште не анализира да ли је рационално вјеровати у Бога, већ каже не може се не вјеровати у Бога. Ипак, оно што Расел каже је да вјерник може бити рационална особа исто као и атеиста, а не да је рационалност суштински појам религије. Дакле, ти филозофски појмови су препуни нијанси када се користе у једном филозофском дискурсу. Тако Расел исто каже да када разговара са људима који нису филозофи декларише се атеистом, пошто сматра да не могу да схвате све могуће нијансе филозофских појмова дискурса филозофског агностицизма, исто као што научник поједностави неку сложену научну теорију за ширу јавност. Међутим, ми у једном чланку на Википедији, која је општа енциклопедија, не можемо писати једним филозофским и само за упућене језиком, већ се неке ствари поједностављују како би биле досптуне ширем кругу читалаца, наравно на основу доступне литературе. У сваком случају, ми не можемо очекивати да тај чланак читају само они који баратају филозофском терминологијом. На крају, ја бих цијелу реченицу срочио другачије, а то је да атеизам базира, не да се најчешће везује, већ базира своје аргументе на рационалном приступу, материјализму, научном методу и логичком емпиризму. Мислим да би се тако избјегла полемика. --Славен Косановић {разговор} 19:19, 1. јун 2012. (CEST)

Нисам намеравао да уведем рационализам у причу са религијом и верујем да нисам него ме се погрешно интерпретирало. Но, ако се мора навести било каква реченица у уводу која помиње некакве филозофске школе, онда се и ту морамо водити мишљу да пишемо и за простији пук којем појмови рационализма, емпиризма и неких других -изама могу и сметати разумевању чланка, осим што би га прерано и зато погрешно одвели на пут размиишљања о филозофским нијансама, шта је утемељено на чему и чему уопште све то. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:34, 1. јун 2012. (CEST)

Ја не разумијем баш најбоље зашта се тачно залажеш? То што предлажеш нема много смисла из мог угла, штавише било би исто као када би неко тражио да очистимо чланак о религији од помињања теологије. --Славен Косановић {разговор} 19:47, 1. јун 2012. (CEST)

Осим тога поједностављено не значи сведено на апсурд. Ипак и за читање опште енциклопедије је потребан један интелектуални напор и познавање основних појмова. Што каже Бојан испод, постоје унутрашње везе и чланци о сваком поједином појму. Не пише се енциклопедија, па ни општа, да се спусти на ниво необразованих, већ да им помогне да поднгну свој ниво образовања. --Славен Косановић {разговор} 19:53, 1. јун 2012. (CEST)

А чему служе плави линкови? -- Bojan  Razgovor  19:37, 1. јун 2012. (CEST)

Не читају сви чланке тако што одмах клићу на плаветнило, нити треба то да промовишемо. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:00, 1. јун 2012. (CEST)

Свашта. Управо је предност сваке електронске енциклопедије што можеш интерактивно да читаш било шта. Та могућност се користи као аргумент једне велике предности нових технологија над папиром, посебно у савременом образовању. Стручњаци на тему пишу гомиле есеја о тим предностима а ми овдје треба да обесхрабрујемо тако нешто. На страну ове дигреесије у посљедњим коментарима, мислим да ви који оспоравате ту реченицу треба да нађете изворе који ће то потврдити. Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте у свом приступу атеизму и агностицизму. Дакле, молим изворе који би оравдали уклањање те реченице из чланка (тврдње угледних филозофских текстова гдје се каже да рационализам, материјализам, итд, немају везе са атеизмом.). Уколико их нема онда реченицу треба вратити. Да не ширимо даље дискусију на друге теме и завршимо прво с овом. --Славен Косановић {разговор} 20:36, 1. јун 2012. (CEST)

na onome ko tvrdi je da dokaže tvrdnju. Rečenicu ako tako stoji treba u najmanju ruku referencirati, a mislim da je bolje da se preformuliše kao što si predložio a da se ne vraća. A što se tiče plavih linkova nisam rekao da treba da obeshrabrujemo, ali plavi linkovi bi se ovde koristili da bi se opravdalo navođenje složenijih pojmova u same uvodne rečenice dok sama rečenica zaista odaje utisak da je ateizam nešto što je usko povezano samo sa filozofskim školama, a on definitivno nije isključivo to. Postojao je i državni ateizam. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:53, 1. јун 2012. (CEST)

Ја сам горе понудио линк на Раселова размишљања на тему, гдје каже да атеизму и агностицизму прступа са позиције рационалисте, међутим ја још нисам видио ниједан цитат гдје се каже да рационализам нема везе са атеизмом, тј. да атеисти не наступаја са позиције рационалиста. На страну чињеница што се морамо објашњавати овако, дај ми извор, немам, имам, нађи ти, докажи ти сл., око ствари која је јасна. Да ли треба сад да цитирамо сваког филозофа атеисту и копамо тврдње гдје каже да наступа са позиције рационалисте? Мислим да не треба претјеривати. Атеизам као државна религија, тако се звала у своје вријеме, није атеизам, већ се такође базира на догми. Не дозвољава расправу, аргументе на тему, јер идеш у затвор у најмању руку, према томе то није филозофски атеизам о ком се расправља у чланку. Можда за неки посебан чланак. --Славен Косановић {разговор} 21:14, 1. јун 2012. (CEST)

Управо ту грешиш, јер признајеш да постоји филозофски атеизам као одвојена категорија од неког другог атеизма. А чланак се зове атеизам и треба да се бави атеизмом у целини онда, а не неким одвојеним тзв. филозофским атеизмом. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:19, 1. јун 2012. (CEST)

За то су криви комунисти који су прогласили атеизам државном религијом, не ја. А атеизам не може бити религија јер негира вјеровање у догме. Ти си га поменуо, а ја тврдим да се нигдје не помиње у литератури, енциклопедијама филозофије, пошто је то само једна политичка одлука неких тамо држава да невјеровање у Бога прогласе религијом. Тако нешто нема везе са филозофски аргументованом дискусијом о атеизму. --Славен Косановић {разговор} 21:40, 1. јун 2012. (CEST)

Ко год крив, такво схватање атеизма као религије изгледа постоји. Али није то у питању религија већ идеологија. Филозофски аргументована дискусија о атеизму - не знам зашто потенцираш оно филозофска. Или постоји категоризација атеизма на филозофски и неки други, у којем случају требамо се бавити обема темама у чланку, или је таква категоризација вештачка и не постоји, у којем случају опет требамо се у чланку бавити атеизмом као недељивом целином. --СлободанKovačevićбиблброKS 11:42, 2. јун 2012. (CEST)

О томе се не дискутује ни у једном енциклопедијском чланку на тему атеизма. То је оно што је битно. Да ли у релевантној литератури на основу који ми треба да пишемо енциклопедијске чланке на Википедији има помена на тему комунистичког, политичко-идеолошког атеизма у контексу чланка атеизам? Уколико га у угледној литератури нема, енциклопедијским чланцима савремених енциклопедија, а ја нисам нашао, онда је дискусија о томе да ли треба помињати државни, идеолошки атеизам у нашем чланку, излишна. Чланци на Википедији се пишу на основу провјерљиве и угледне литературе а не на основу наших предубјеђења и схватања о стварима која износе корисници Википедије. На крају, апсурдно је даље причати овдје о чланку, за то постоји његова страница за разговор. Овдје смо прије свега говорили колико су утемељени на провјерљивој литератури, поједини гласови, што је такође изгубило сваки даљи смисао у овој шуми од дискусије. --Славен Косановић {разговор} 18:59, 2. јун 2012. (CEST)

У енциклопедијским чланцима се не дискутује већ се излаже, описује, наводи, објашњава. А иначе у овдашњем се чланку помиње државни атеизам - у одељку историја. Исто тако и у Википедији на енглеском. У овдашњем чланку је у другој реченици наведено и да се атеизам "кроз историју појављује и као одречан став према званичној религији". Ја то нисам ставио тамо. Шта то значи, ја нећу да тумачим, али чини ми се да ти сматраш да је у овом чланку тема само "филозофски атеизам" како си га ти назвао. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:31, 3. јун 2012. (CEST)

Славен: Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте у свом приступу атеизму и агностицизму одговор: То што си ти цитирао Расела, то благе везе нема са твојим тврдњама, а ја сам у више наврата цитирао и филозофе и енциклопедије које негирају твоје тврдње. То што Расел приступа са позиција рационализма, то је Расел, коме се може да наступа како год жели. Навео сам дефиницију агностицизма који уопште не негира постојање Бога, тако да Расел у свом приступу истом испада не негира постојање Бога. Овакве изјаве су заиста тотално лаичке. Филозофија се изучава од самог почетка људске мисли па до модерног доба, а сам агностицизам, емпиризам, материјализам итд, па то су ствари из далеке прошлости. Сама тврдња Ја сам дао горе извор Расела који тврди да наступа са позиције рационалисте је потпуно банална и догматска. Расел је само један од многих људи у области филозофије, а сама филозофија није наука у којој се појави неко ко „смисли“ „откриће“ па открије „непобитну истину“, а онда ко бива њега прогласе за „најпаметнијег“. Па није ово чланак који треба да се пише на основу Расела или Спинозе, или да заговара ставове само једне школе. Атеизам није уопште филозофијска грана, него само један мали став који се у потпуности заснива и врти око појма Бога, и апсолутно ништа више. Свака филозофска школа заснива учење које се односни на поимање свијета у свега смисленог, а не само на Бога или божанства. Стога је на енглеској википедији написано да је атеизам увјерење, а нема онога што ви овде гурате и уносите. У Енциклопедији Британици се помиње агностицизам, емпиризам итд. само као дистинкција за објашњење појма у контексту тока људске мисли. Не може сада овде да се појави неко ко је комуниста па да каже како је комунизам напредан и заснива се на науци, тако да су сви напредњаци по опредјељењу коминисти, стога што се комунизам заснива на агностицизму, емпризму, материјализму, рационализму итд. И онда цитира Лељина. :) пс Мени овај чланак све више личи на Етопију. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:23, 1. јун 2012. (CEST)

Цитат: Атеизам није уопште филозофијска грана, него само један мали став који се у потпуности заснива и врти око појма Бога, и апсолутно ништа више. Нису атеисти криви што су вјерски филозофи провели читав средњи вијек пишући своје аргуемтне о постојању Бога. Сада, треба све те аргументе размонтирати и показати колико су логички и на сваки други начин неутемељени. Отуда и толика количина филозофских текстова који долазе од филозофа атеиста. Ако су вјерски филозофи могли хиљаду година да контаминирају филозофску мисао, онда и филозофи атеисти имају праву да је деконатминирају, мада њима није било потребно толико времена, јер је у првој половини 20. вијека дефинитвно завршено са тим, назови "аргументима". Узгред, мени се чини да си ме замолио да више не разговарамо, а сад ми се опет обраћаш. Ајде, на страну све ово, што се опет може назвати дигресијом с твоје стране која не доприноси побољшању члнака, имаш ли ти кавих примједби на чланак или немаш? Овдје не мислим на твоја убјеђења о атеизму, која би те замолио да држиш подаље од дискусије. --Славен Косановић {разговор} 21:51, 1. јун 2012. (CEST)

Mi ateisti znamo šta je teret dokazivanja... Zato smo i ateisti. To su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. Samo ne volimo kada nas se nekone može da objasni suportono i donekle se slaže, pa traži izvore. Ali uradićemo to, tako su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. -- Bojan  Razgovor  21:04, 1. јун 2012. (CEST)

Свака вам част. То је за похвалу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:23, 1. јун 2012. (CEST)

Ja ne vidim kontradiktornost između te dve rečenice, niti da vernici ne mogu biti racionalni - samo nisu racionalni do kraja. Mislim, yakomentario sa si rečenicu i toliko vremena smo izgubili i ti onda kažeš donekle jeste tačno. Mogao si je preformulisati. I ja ne vidim nikakvu kontradiktonost između ter dve rečenice. Hajde sada da ispišemo još 50 komentara na to. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. јун 2012. (CEST)

Nije isto racionalan i racionalista. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:37, 1. јун 2012. (CEST)

---

Челиче, Челиче, агностицизам ен оставља простор за постојање Бога, немој сад опет да цитирамо филозофске енциклопедије. Агностицизам негира да је могуће спознати да ли Бог уопште постоји. Још су стари Грци рекли, ништа не постоји осим атома. Дакле, ја те опет позивим да нам тачно цитираш филозофску угледну литературу која тврди да агностицизам оставља простор за постојање Бога, пошто да би тако нешто ушло у чланак и било иоле валидан аргумет у дискусији, мора имати дебеле и угледне изворе. Ко?, Када?, Гдје?, од угледних филозофа рече тако нешто? --Славен Косановић {разговор} 01:27, 1. јун 2012. (CEST)

Atheism is also distinguished from agnosticism, which leaves open the question whether there is a god or not, professing to find the questions unanswered or unanswerable. Encyclopædia Britannica --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:31, 1. јун 2012. (CEST)

Ко је рекао да је агностицизам исто што и атеизам, овдје агностицизам није тема, већ смо о томе на почетку дискусије. Рећи да не постоји могућност да се на нешто да одговор није исто што и рећи да постоји могућност да се на то нешто да одговор. То је просто логичка fallacia. Како ћеш добити одоговор на нешто зашта онај од кога тражиш одговор каже: I am professing to find the questions unanswered or unanswerable. --Славен Косановић {разговор} 01:57, 1. јун 2012. (CEST)

Агностик може бити и онај који не зна да ли постоји бог а да не негира могућност да се на питање "да ли бог постоји" може дати одговор. Тако да сте обојица у праву али и у криву што цепидлачите а намерно или случајне се не разумете. Као што рекоше већ неки горе, дајте, није тема агностицизам. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:14, 1. јун 2012. (CEST)

Може, Слободане, све може ако је тема ове дискусије шта ми међусобно мислимо о тим стварима. Међутим, то није тема. Тема је енциклопедијски чланак о атеизму који треба да користи најрелавнтније могуће изворе. Челиково, твоје, моје мишљење није релевантно уколико се не слаже са, опет понављам, најрелевантнијим изворима на тему. Ми смо овдје почели дискусију са Челиковим аргументом да атеизам уопште нема везе са филозофијом. Сад смо тек на почетку, код Хјума, са дискусијом, међутим ја опет не видим какве све ово прегањање има везе са чланком? То је оно што ја не схватам. Да ли је Хјум био вјерник, а по свој прилиц није, макар не у стандардном смисли је ирелевантно за чињеницу да постоје филозофски аргументи који оправдавају атеизам, да су они углавном објашњени и поткријепљени изворима у чланку, итд. Прболем са Челиком овдје је што жели дискусију о томе да ли Бог постоји или не, међутим ја опет кажем ирелевантно је шта Челик о томе мисли, као и шта мисли било ко од нас. Чланак је написан и само се даље може дискутовати да ли су аргументи који су у њему изложени, изложени тако што су поткријепљени одговарјућом литературом. Мијешати овдје агностицизам је сасвим безвезе, пошто чланак о тој теми није на гласању. Када буде, ако буде, онда ћемо о томе да ли је написан на најбољи могући начин и са одговарајућом литературом. --Славен Косановић {разговор} 02:33, 1. јун 2012. (CEST)

Славенове тврдње: Ми смо овдје почели дискусију са Челиковим аргументом да атеизам уопште нема везе са филозофијом, Прболем са Челиком овдје је што жели дискусију о томе да ли Бог постоји или не, међутим ја опет кажем ирелевантно је шта Челик о томе мисли, као и шта мисли било ко од нас. су најобичније лажи. Све што Славен пише о мени није истина, него он мене лично напада и измишља неке чудне ствари. Ја сам се Славену много пута обраћао и замолио га да ме не коментарише лично и да не шири лажи о мени, али колико видим он константано мени приписује оно што није истина и у сваком коментару само мене помиње и говори о мени. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:05, 1. јун 2012. (CEST)

Може ли још нека конкретна примедба на чланак осим ове која је, надам се, разрешена? --СлободанKovačevićбиблброKS 03:10, 1. јун 2012. (CEST)

Ако мене питаш, може, има гомила примједби које су чини ми се тичу тога да аутори нису добро превели или не разумију разлике између науке и увјерења, о чему сам овде нашироко писао, али нико није читао или не схвата о чему пишем. Само ја сам скоро 24 сата провео убјеђивајући се са особама које нису из струке, само да би се та једна нереференцирана и нетачна реченица уклонила, па сам сада јако уморан да наставим. Исто тако нећу се више јављати због Славенових и још неких напада на мене, јер мене читав дан вријеђају и омаловажавају острашћени уредници којима у интересу није енциклопедија. Тако да се овде сигурно нећу више јављати, осим ако ме Славен или неко из те екипе не буде блатио и приписивао ми неистине, па да чисто одговорим да шири неистине против мене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:21, 1. јун 2012. (CEST)

Добро, онда да наставимо сутра кад се одмориш? --СлободанKovačevićбиблброKS 03:41, 1. јун 2012. (CEST)

Је си ли се одморио, можемо ли да наставимо са примедбама на чланак? --СлободанKovačevićбиблброKS 11:44, 2. јун 2012. (CEST)

Спорна тврдња је уклоњена из чланка као што рекох. Ако постоје још неки проблеми у вези са чланком нек` се наведу, јер вајде од овакве дискусије нема много. Било да је БаШ-ЧелиК дао још неке аргументе за глас против или не, ја их нисам видео. Па осим ако се та ситуација не промени, ти му Славене само дајеш шлагворт. Но, можда вам је то и гушт. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:51, 1. јун 2012. (CEST)

Може бити да си у праву и да је дискусија непотрбена, међутим, када сам се у њу укључио моја идеја је била да покажем да сви, без обзира на различита лична опредјељења, можемо дискутовати аргументима. Ипак, највјероватније нисам успио у томе, пошто (1) о проблемима са чланком, ако их има, је требало дискутовати кроз седмодневну расправу, и (2) овдашња дискусија такође углавном није била о проблемима са чланком, већ о томе да ли је оправдано да постоје атеисти. Тако да се слажем с тобом да је погрешно даље дискутовати на тему, изузев ако се не дају неке конкретне примједбе чланку, а не чињеници да атеисти постоје. --Славен Косановић {разговор} 03:00, 1. јун 2012. (CEST)

Da ne dužimo ovu raspravu o agnosticizmu i šta o njemu tvrde filozofi ili neki drugi, evo rečenice iz samog članka: Због тога неки атеистички писци, као што је Ричард Докинс више воле да разликују теистичке, агностичке и атеистичке ставове по вероватноћи који сваки дају тврдњи „бог постоји“.[41] --СлободанKovačevićбиблброKS 01:35, 1. јун 2012. (CEST)

Одговор Баш Челику. In denying that one has intuitive or demonstrative knowledge of the truth of the general causal maxim, Hume at the same time affirmed that one has another kind of certainty that everything must have a cause of its existence, arising from observation and experience and consisting in the great vivacity of one’s idea of the relation of any beginning of existence (thing, action, or state) to something precedent from which its existence follows by necessity. (Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy) (Превод, неко ће ти већ боље превести, ако треба: Одбацујући да човјек посједује интиуитивно или демонстративно знање истине у вези општих узрока, Хјум је у исто вријеме тврдио да човјек има другу врсту сигурности да све мора имати узрок свог постојања, што произлази из опсервација и искуства а што се у великој мјери састоји од човјекове идеје да постоји веза између почела (ствари, акције, или државе), са нечим што као егзистенција слиједи по потреби. - Овдје је јасно да Хјум одбацује било какву интуитивну спознају, још мање Бога, већ инсистира на знању које се може демонстрирати опсервацијом и искуством.) Њега су критиковали многи филозофи вјерници из његове и каснијих епоха, шта да се ради; има доста чланака о томе у цитираној енциклопедији, међутим за Канта је био као свјетлост свјетионика за брод на пучини. Тако да је овдје очигледно да се не можемо ослонити на твоје знање на ову тему, које је колико видим слично експрес кафи, односно сада си одједном узео да чупаш цитате из чланака по Википедији, и то опет погрешно, пошто ја не видим да игдје пише да је Хјум заговарао интуицију као извор знања, и ако негдје пише треба исправити у свијетлу чињеница цитата из угледног извора који наводим. --Славен Косановић {разговор} 00:22, 1. јун 2012. (CEST)

Веза измеђи емпиризма и атеизма: емпиризам каже да знање долази од искуства, чињеница. Атеизам каже: ми не верујемо у бога/богове јер нема чињеница, тј. доказа. Тачка. -- Bojan  Razgovor  00:26, 1. јун 2012. (CEST)

O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:27, 1. јун 2012. (CEST)

Међутим, Хјум негира било какву спознају путем интуиције, а ко је још упознао Бога, искусио га чулима, видио га, чуо га? Затим Хјум одбацује први дио а приори аргумента о постојању Бога, што је у то вријеме била велика храброст, јер је лако могла да одлети глава: (Hume argued against the first part of the thesis -A PRIORI ARGUMENTS FOR THE EXISTENCE OF GOD- by denying that existence can ever be conceived of as a property, be it of God or any other being. Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy © 2006 Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation.) Друго, ја нисам нигдје изричито рекао да је Хјум атеиста у савремном смислу ријечи, штавише, он је само зачетник савремених атеистичких аргумената. Први отворени филозоф атеиста је Бертран Расел. Затим логички позитивисти који скроз одбацују метафизику, итд. Код тебе смо ми још далеко од разјашњавања многих појмова, па тако и савременог схватања појма емпиризам у филозофији науке, који су савремени мислиоци с почетка прошлог вијека, почев од логичких емпириста, очистили од метафизике. --Славен Косановић {разговор} 01:44, 1. јун 2012. (CEST)

Славен је написао: „Хјум је само зачетник савремених атеистичких аргумената“ а О'Конор му одговара: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:57, 1. јун 2012. (CEST)

О'Конор ће опет Челику: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". (Хјум није вјеровао у Бога стандардног теизма, али није одбацивао у потпуност концепт божанства). Која је то божанство, ако није вјеровао у Бога ког промовише стандардни теизам, односно хришћанство и друге монотеистичке вјере? Грчки Зеус, Посејдон, или ко зна шта је у питању. Хјум није смио у потпуности да одбаци концепт, па га је свео на апсурд, јер је у то вријеме летјела глава за те ствари; Кант је на примјер, добио препоруку од свог цара да се окане теме, уколико жели да доживи дубоку старост. Толико су били толерантни ти тадашњи заговарачи богова. У сваком случају то не мијења чињеницу да је Хјум заслужан за развој науке и научних метода које данас подразумијевамо. --Славен Косановић {разговор} 02:08, 1. јун 2012. (CEST)

Овдје је проблем погрешног приступа стварима. Гдје смо ми и шта радимо? Налазимо се и радимо на енциклопедији. Како се ради на енциклопедији? Прије свег,а не може се навијати ни за кога, ни за било чије идеје већ их треба разложно и објетивно изложити као и компетентном литературом поткријепити. То је основ. Даље имамо принципе рада описане у правилима и смјерницма. Ако неки филозоф у свом дјелу има критику Хјума, а има их таквих, онда ће се у чланку о том филозофу описати та критика водећи се принципима Википедије, а не у чланку у Хјуму. И то је то. Ми овдје нисмо да навијамо за било кога, већ да људима на што је више могуће објективан начин представимо корпус људских знања. Нека су погрешна у свијетлу нових научних открића, међутим није наше да их вреднујемо, већ нека их вреднује компетентна литература на тему. Проблем, на овој Википедији је што се сви понекад заборавимо, што рече горе НиколаБ имамо жуту минуту, што опет није проблем ако се што прије вратимо на задатак онако као приличи пројекту на ком се налазимо. Међутим, ако та жута минута било коме траје вјечно, онда је то проблем и корисник који је у токм фазону треба тражити начина да се сам коригује. --Славен Косановић {разговор} 01:17, 1. јун 2012. (CEST)

Зато што се атеизам не учи на факултетима. То што ти ниси учио шта је емпиризам, рационализам то је твој проблем. Постоје извори. Овде се не шиканирају људи који знају о теми, већ они идеолошки мотивисане самодекларисане незналице. -- Bojan  Razgovor  10:04, 31. мај 2012. (CEST)

Свака част, добро си ме увриједио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:07, 31. мај 2012. (CEST)

Meni nije cilj da te vredjam. Tebi ide na cast sve ovo sto si napisao. -- Bojan  Razgovor  10:09, 31. мај 2012. (CEST)

Dalje, još jedna neistina je da se kaže da je ateizam napredan. Obrazlaže se zašto neki misle da je napredan. Da li nije napredan jer zagovara oprez prema čudima i bajkama? -- Bojan  Razgovor  08:33, 31. мај 2012. (CEST)

Зар не схваташ да заговарање да је нешто напредно тако што кажеш „jer zagovara oprez prema čudima i bajkama“, није енциклопедијског карактера? То је искључив став! Ако нешто сматраш да је напредно, онда је оно што је супротно од тога назадно, а ту се већ одлази у искључивост. Зар не мислиш да многи који у нешто вјерују то раде из моралних разлога? Да ли схваташ да су Божије заповјести основ моралности? --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST)

Neki rade iz moralnih osobina, neki iz koristoljublja. Taj religiozni moral je licemeran, jer ljudi su moralni samo zato što očekuju nagradu (raj) ili se plaše kazne (pakao, nesreće). Ateisti, ako su moralni, moralni su jer misle da je to ispravno, oni ne razmišljaju da li će ih navodno natrpirodno biće kazniti ili nagradit. Od tih 10 zapovesti (koje je stvorio čovek), šta je moralno u nemoj imati drugog boga i ne pravi sebi idole i ikone. Ne ubij, ne kradi je tek na kraju. Usput, u toj istoj knjizi u kojoj se kaže ne ubij, na drugom mestu Gpospod beše sa čovekom koji pobi, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce. Imaš li nešto protiv prema oprezu prema čudima i bajkama. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. мај 2012. (CEST)

Manite se komentara o ateizmu, komentarišite članak. --В. Бургић (реци...) 09:25, 31. мај 2012. (CEST)

Сукоб измјена... Ја мислим да неки овдје маше и то дебело, поенту овог пројекта. Овдје треба да се дискутује и гласа о томе да ли овај чланак заслужује да буде сјајни или не, а не о идеолошким увјерењима корисника. Свако има право на своја увјерења и она се не тичу пројекта, односно не могу и не треба да служе као аргумент у дискусијама око садржаја у чланцима. Такође. ничија идеолошка увјерења никога не дисквалификују пер се да пише о било којој теми на овој Википедији. Када би то био случај, а није, онда би унапријед тражили информације о идеолошким увјерењима сваког кориснику како би одлучили које чланке може а које не може да уређује. Тако било који вјерник, кад смо већ на теми, не би могао да уређује било који чланак о вјери, јер је пристрасан. Међутим, опет понављам, то није случај, и ја предлажем да се критике, уколико их има, усмјере на чланак, а не на идеолошка увјерења било ког корисника. Такође, нема сврхе критиковати неке мислиоце зато што су атеисти, то није наш задатак овдје, нити је наш задатак да радимо оригинална истраживања и сучељавамо различите струје по чланцима онако како нама одговара. Постоји литература и аргуметни из литературе и уколико је нешто утемељено у угледним академским и научним истраживањима онда има смисла да уђе у чланке, уколико не, онда нема. --Славен Косановић {разговор} 09:32, 31. мај 2012. (CEST)

Ја мислим да неки овдје маше и то дебело, поенту овог пројекта.

Ja to sve vreme govorim, a niko mi ne veruje. Cek ne vredi ni citirati im pravila i definicije Vikipedije, oni teraju po svome. Fala bogu da su u manjini. Da je obrnuto, odavno bih napustila ovaj projekat... --Јагода испеци па реци 12:13, 31. мај 2012. (CEST)

Одавно је јасно да појединци овде гласају на основу идеолошких уверења и (не)симпатија према корисницима који пишу те чланке. Дакле неки људи на овом пројекту не да су промашили град већ цео континент (а вала у појединим моментима имам осећај и планету). Нажалост ово је било потпуно очекивано, а убеђен сам биће тог спектакла још. Нема овде нико од нас право да оцењује нечије ставове нити да своје личне идеале преноси на пројекат. Људи, жене.... бабе, деде побогу коментаришете КВАЛИТЕТ написаног чланка а не ваше ставове у вези са његовим садржајем. Шта овде има толико нејасно за бога милога? --НиколаБ (разговор) 13:03, 31. мај 2012. (CEST)

POlako, sve to ide u rok službe. Ja se sećam glasanja za KKK koji sam bila prevela sa engl. vikipedije. Bilo je vrlo sličnih argumenata -- oni su gadni, nije u redu da imamo sjajan članak o njima. Kao i glasanja za skidanje sa spiska tadašnjeg članka o Mihajlu Pupinu -- on je naš veliki naučnik, treba da imamo sjajan članak o njemu. O sadržaju bilo kog od ova dva, niko ni reč nije prozborio... So, the history is repeating... Mada, ne moramo ići toliko daleko u prošlost, relativno skoro smo imali neke članke sa LGBT temama i naravno, desilo se potpuno isto što se sad dešava... --Јагода испеци па реци 19:56, 31. мај 2012. (CEST)

Nije se desilo potpuno isto, jer ja nisam glasao protiv homoseksualnih članaka. Da ih je Bokica predložio, veovatno bih. Sećam se vrlo kad je glasao protiv odličnih članaka, samo zato što mu se predlagač nije sviđao. A tek ono brisanje nerelavantnih političkih stranaka...glasao je za brisanje svih, osim neke komunističke. --Zrno (разговор) 20:10, 31. мај 2012. (CEST)

Lažeš. -- Bojan  Razgovor  23:02, 31. мај 2012. (CEST)

Дакле заболе тебе (с'опроштењем) за пројекат, за читаоце, за сам чланак, најважније је да се лична сујета нахрани. Ја то заиста (АЛИ ЗАИСТА) не могу да схватим, и вероватно никада и нећу. Да су у питању клинци од 15-16 година па хајде и да разумем, али матори људи (матори = уредници са животним и радним искуством, чисто да се неко не увреди) да се спуштају на ранг пубертетлија. Разумем и да постоје сукоби и несугласице међу појединим корисницима, али због неког свог личног сукоба са попом мрзети целу цркву је стварно, па у најмању руку јадно. Свима који су било када приликом оваквих гласања гласали уз овакав разлог који си ти Зрно навео могу само да поручим Ово вам служи на част и најбоље говори о томе какви сте као особе. Можете бити "поносни" на себе. --НиколаБ (разговор) 21:24, 31. мај 2012. (CEST)

Zamolio bih Nikolu da smanji malo dozivljaj. Glasao sam stalno za dobre clanke, pa i za Bokicine. Sve se to promenilo kad sam shvatio da ovde nema nikakve pravde. Samo neki guraju svoje interese, kao sto je ova promocija ateizma. A ti malo razmisli o svojoj casti kad glasas protiv nekih samovoljnih administratora, a podrzavas pojedinca koji je klasican primer toga.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zrno (разговор • доприноси)

Видим да си наоружан непобитним аргументима који су у складу са правилима и принципима овог пројекта.--Славен Косановић {разговор} 21:02, 31. мај 2012. (CEST)

Ovo je prvi put da sam glasao protiv izbora sjajnog clanka, zato me se otresite. Takvo ponasanje sam pokupio od vaseg administratora. Iskreno, Vas Zrno ! P.s. Inace, Bokica je moj idol...mozda sam to vec nekad spomenuo.

I da, ono je bio Pinki, a ne Bokica. Bokica se umesao u nasu raspravu braneci Pinkija, pa mi je ostao u secanju. Pogresio sam, priznajem, ali ne lazem tako brutalno kako je Bokica predstavio. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zrno (разговор • доприноси)

Od kog administratora si pokupio da neko otvoreno kaže neću da glasam zbog predlagača? Možda si i to izmislio/utripovao? Btw. Nije ni Pinki to glasao za brisanje svih nerelevatnih, niti je bio za opstanak svih komunistickih partija vec samo jedne - koja jeste bila relevantna, osim nas dvojice i Peri Kojotu, Plamenu i Mihajlu Anđelkoviću. -- Bojan  Razgovor  06:39, 1. јун 2012. (CEST)

Од кога год покупљено, копирано, инспирисано или проузроковано не значи да је у реду. --СлободанKovačevićбиблброKS 00:57, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Расправа је на моменте комична, малим делом и конструктивна, али углавном прилично конфузна и непримерена овом пројекту - неком форуму можда, али Википедији дефинитивно не. Иначе, нија прва те врсте. Чланак сам прочитао, немам већих замерки и због тога ћу поновити оно што сам више пута рекао на претходним гласањима. Википедија и њени читаоци су на добитку због саме чињенице да је чланак написан и свима доступан. Да ли ће на њему стајати још и нека налепница је, стварно, од минорног значаја. Као да купиш добар аутомобил и нервираш се зато што исти нема налепницу са подигнутим палцем на задњем стаклу :) Отприлике тако доживљавам ова гласања. Пишем ово због чињенице да ми је жао што се толика енергија расипа, а без обзира на коначни исход пројекат неће пуно ни добити ни изгубити. Зато само опуштено. У расправи је било непримерених коментара и, као по обичају, долазили су са свих страна. Немам намеру да посветим читав дан или два анализирању сваког од њих, те вагању кривице сваког појединца итд. Међутим, могу да замолим све учеснике да спусте лопту и да упозорим да непримерени коментари могу да доведу до забране уређивања на краћи или дужи период. Ако се очекује упозорење пре блока, сматрајте онда ово тим упозорењем. Хвала. micki 14:17, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Надам се да ми аутор чланка неће узети за зло што сам гласао против. Мислим да чланак ипак треба још прерадити пре него што га изгласамо за „сјајан“. Да је којим случајем предложен за „добар“ имао би и мој глас. Међутим, сматрам да је чланак у деловима пристрасан зато што су наведена само она (социолошка и друга) истраживања која иду у прилог атеизму, а сам атеизам се покушава повезати са научним методом и развојем науке уопште. У чланку преовлађује став да је атеизам супротстављен религији у општем случају, иако је то заправо позиција милитантног антитеизма, а не општег атеизма. На појединим местима су направљене грубе чињеничне грешке (нпр. ислам се назива западњачком религијом), које нису дело аутора чланка, већ потичу из чланка на енглеској википедији. На више места у тексту стоји богови уместо божанства. Нисам сигуран да би пантеизам требало повезивати са атеизмом, како са теолошке, тако и са филозофске стране. Верујем да ће моје примедбе бити схваћене као конструктивна критика и да ће чланак бити уравнотежен додавањем више погледа из других грана атеизма, а не само из најмилитантније. --Perunova straža (разговор) 11:02, 4. јун 2012. (CEST)

Koja su socioloska istrazivanja koja ne idu u prilog ateizmu? Kazes da postoje i ne navedes nijedno. I meki ateizam jeste suprostavljen verovanju u bogove, militatni su oni koji ne mogu da trpe nametanje svima bajki bez dokaza i iskorišćavanju ljudi. Šta ateizam i naučni metod nemaju zajedno pa da se ne mogu povezivati? Ako si ikada pričao sa ateistom, prvo će ti reći ne verujem jer nema dokaza, verovaću kad bude dokaza. Islam jeste zapadnjacka religija bez obzira sto su geografski njegova najvaznija svetilista istocno od nas (uostalom isto kao i jevrejska i hrišćanska), a nastao je par stotina kilometara juzno od judaizma i hriscanstva.Da ne pominjemo da je nastao iz hrišćanstva i judaizma i da su Avram/Abraham, Ismail, Mojsije/Musa, Solomon/Sulejman odnosno Isus/Isa važne baje i u islamu. Bogovi, božanstva, isto. Ne povezuje se ceo ateizam sa panteizmom, već jedna struja. Koliko ima rečenica od celog eksta koje se mogu nazvati militantnim? -- Bojan  Razgovor  14:23, 4. јун 2012. (CEST)

Mene zanima na osnovu čega se smatra da u članku stav, da je ateizam u opštem slučaju suprotstavljen religiji, preovlađuje. Pominju se argumenti ateista za svoja ubeđenja, ali postoji li neki konkretan deo ili delovi gde se takav stav zaista odražava. Za njega je pomenuto u uvodu da se kroz istoriju pojavljuje "и као одречан став према званичној религији" no za moderni "antiteizam" postoji posebna sekcija o Novom ateizmu. Inače opaska o zapadnjačkim religijama i islamu kao jednom od takvih nije neosnovana. Religije bi se uistinu mogle deliti prema mestu nastanka i svojoj "orijentaciji", ali i prema tome sa koje strane ekvatora su više rasprostranjene, pa možda i prema još i nekim istorijskim kriterijumima. No, svaka takva podela je vrlo upitna jer je poprilično proizvoljna, makar zbog opravdanosti zašto neki kriterijum za podelu religija uzeti kao važniji od ostalih. Čini mi se da makar s dve od "evropskih tačaka gledišta" islam bi zaista mogao da se smatra religijom koja nije zapadnjačka. --СлободанKovačevićбиблброKS 17:13, 4. јун 2012. (CEST)

Ateizam je neverovanje u bogove, a suprostavljanje religiji je kada ista pocne da se namece pravdajuci se bajkama. Evo juce je papa odvalio da zamislja raj kao svoju detinjstvo. Detinjstvo u kom je ucen nacionalsocijalmu. Koliko je hriscanstvo zapadno, toliko je i islam. U isto bajke i svemoguceg boga-tvoraca veruju. Vernici nikad nece pomisliti da, iako danas ljudi oko njih lazu i izmisljaju, da su ljudi od pre par hiljada godina nisu radili isto. Pri tom vecina njih se nikad nije makla iz svog sela, pa su verovali da je zemlja ravna... -- Bojan  Razgovor  22:10, 4. јун 2012. (CEST)

Бојане оваквим тврдњама ти сада радиш исту ствар као и Баш Челик. Не прилазиш проблему и чланку као његов уредник већ као присталица онога о чему си писао. БЧ на основу тамо неких својих идеја оспорава чланак (наравно апсолутно без икаквог ваљаног основа) али и ти једнако на основу властитих убеђења тврдиш супротно --НиколаБ (разговор) 22:20, 4. јун 2012. (CEST)

Da li je bilo sta sto sam napisao - neistina? -- Bojan  Razgovor  22:32, 4. јун 2012. (CEST)

Ја сматрам да није, али то није важно. Ствар је у томе да си и ти сувише идеолошки пришао појашњењима овде. За чланак и даље тврдим да је написан непристрасно, детаљно и базирано на валидној литератури. --НиколаБ (разговор) 22:40, 4. јун 2012. (CEST)

Mozda. Ali svakako nisam slagao nista. -- Bojan  Razgovor  05:07, 5. јун 2012. (CEST)

Уместо западњачке религије стављено је абрахамске религије. Сад не би требало да постоји нека чињеничка грешка - наведено је да постоје неколике, али поменута је само ова. --СлободанKovačevićбиблброKS 09:58, 5. јун 2012. (CEST)

@ BokicaK - У чланку је на пример, наведена извесна тврдња у вези атеизма и броја убистава, међутим према Uniform Crime Reports стопа убистава је управо најмања у градовима државе Тексас, која се управо налази у библијском појасу, а међу највећима је на Аљаски која спада у најмање религиозне државе. Очигледно су у чланку наведена истраживања која у најмању руку на веома сумњив начин тумаче криминалистичке статистике. Заиста први пут чујем да је меки атеизам супротстављен вери у божанства и искрено сумњам у то, с обзиром на то како се дефинипе меки атеизам. Атеизам, по самој дефиницији представља неверовање у божанства. Где се ту помиње научни метод?! Ја сам стекао утисак да чланак супротставља атеизам и религију, и да се кроз текст кредибилитет атеизму покушава прибавити повезујући атеизам и научни прогрес. Са тог становишта чланак пре делује као апологија атеизма, него као објективан чланак о атеизму. Просто боде очи да су наведени бројни истакнути мислиоци, који су дали свој несумњив допринос развоју људске мисли, а који говоре у корист атеизма, а да се при томе скоро уопште не наводе сви они бројни мислиоци, чији су доприноси једнако важни, а који су говорили против атеизма. Стога чланак није непристрасан, нити објективан. Тврдња да је ислам једнако западњачка религија колико и хришћанство је неодбрањива и не бих улазио у разматрање због чега је све погрешна. Није исто богови и божанства, јер је богови множина мушког рода, док божанства обухватају и богове и богиње. На основу одговора на мој коментар ми је постало јасно да моје примедбе неће бити схваћене као конструктивна критика, па се повлачим из даље расправе, јер је фундаменталистичке атеистичке вернике једнако тешко уверити разумним аргументима колико и фундаменталистичке теистичке вернике, а ја немам времена да га бацам улудо. --Perunova straža (разговор) 11:16, 5. јун 2012. (CEST)

Prvo ću od kraja. Ateistički fundamentalistički vernik i apologija ateizmu? To je kao da si rekao pametan mentalno zaostali. Ja imam stav koji je rezltat odmeravanja argumenata dve strane. A ti veruješ, a ne znaš ni sam zašto. Nešto što je zasnovano na skepticizmu, nije zasnovan na prodavanju magle i iskorišćavanju sledbenika, ne treba apologija. Drugo, iako nisi odgovorio na sva pitanja, dozvolio si sebi da me nazoveš ateistom-fundamentalistom, a članak apologijom. Necemu sto ne tvrdi nista ne treba apologija, burden of proof je na onima koji veruju u nesto. Sto se tice ubistava, ne mogu da pronadjem na sajt to sto tvrdis. A po ovoj statistici proseka ubistava na 100.000 ljudi, na vrhu su te juznjacke drzave i nijedna nije ispod proseka, a neke ga čak šišaju nekoliko puta. Od tih 16 država (Alabama, Arkansas, Florida - Georgia Kansas - Kentucky - Louisiana - Mississippi - Missouri - North Carolina - Oklahoma - South Carolina - Tennessee - Texas - Virginia - West Virginia), a samo ova poslednja nema smrtnu kaznu. Od tih 16, 13 je u gornjoj polovini. Sto se tice država sa najvecim populacijon neregilioznih, a to su Vermont i Nju Hepmšir, one su na samom dnu. Najjateističkija država sa najvišom stopom ubistava, Aljaska, je tek na polovini tabele.

Osim geografskog, nema razloga ne nazivati islam zapadnjačkim. Ali dobro, promenjeno je u abrahamske.

Sto se tice mekog ateizma, samo nepraćenje vere je suprostavljanje. Od agnostika religija nema vajde.

Valjda znaš šta je naučni metod i zašto je neprimenljiv na svaku religiju sa natprirodnim objašnjenima. Da li je tebi blisko umu da ljudi u praistorji ili u bronzanom dobu nisu razumeli zasto grmi, pa su izmisljali bogove neba ili kasnije samo jednog boga koji upravlja svime.

Koji su to brojni mislioci druge strane zasluzni da se pomenu u ovom clanku. Mogao sam i duze da napisem odgovor, no mislim da je i ovo previse. -- Bojan  Razgovor  15:00, 5. јун 2012. (CEST)

Meki ateizam nije suprotstavljen religiji, on je ni ne odbacuje niti prihvata, čak poneki i ne razmatra. Ali ne razumem zašto je ovo uopšte postavljeno kao ikakav argument. Pa u članku je jasno objašnjeno da meki ateizam ako je u pitanju eksplicitni najčešće jeste agnosticizam. A za njega je rečeno da ga izvesni filozofi u ateizam samo svrstavaju. To ne znači da meki ateizam mora obavezno biti ateizam - mislim, ako se ateizam shvata kako u širem smislu tako i u užem smislu. Ovde govorim o definiciji ateizma iz uvodne rečenice članka. Dal` se negde u tekstu pominje da je meki ateizam suprotstavljen religiji? Inače, Bojane, kad bi samo malo se opustio i ne ocrnjivao toliko religiju, tvoji bi se komentari definitivno drugačije i shvatali. Kao što vidiš, samo daješ kritizerima opravdanje da prekinu diskusiju. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:30, 5. јун 2012. (CEST)

Samim time sto je ateizam, i meki ateizam jeste suporstavljen religiji. Moj stav prema svakog religiji (obicna prevara) je isti kao prema astrologiji, proricanju sudbine, nadrilekarasrtvu... ali ti (moji) stavovi ne stoje u clanku, cak ni indirektni. Sto se tice prekidanja diskusije, kako da diskutujem sa ljudima koji ne znaju kako radi nauka i koje su sve to naucno prihvacene terorije koje daju razumno objasnjenje o zivotu bez uplitanja natprirodnog. Ja i dalje cekam da vidim izvor da je Teksas mirna zemlja. -- Bojan  Razgovor  05:54, 6. јун 2012. (CEST)

Mekim ateizmom je nazvan, ali nije obavezno ateizam, ako ga (ateizam) shvataš isključivo kao nešto suprotstavljeno religiji. To što ga tamo neki nazivaju ateizmom, a pod tim podrazumevaju nešto, to je njihova stvar. Ako bismo meke ateiste svrstavali u osobe suprotstavljene religiji, time bi svrstali agnostike, pa i decu ili sve one nesvesne koncepta boga, u ateiste koji su suprotstavljeni religiji. Kako mogu biti suprotstavljeni religiji ako ne znaju ni šta je to? Dete, koje nije čulo za pojam boga/božanstva, ne može "odbijati da postoji božanstvo", a kamoli imati "stav da ona ne postoje". Inače, tvoji stavovi o religiji stoje ovde na ovoj stranici, i ne da nisu potrebni nego i smetaju. Smetaju diskusiji i glasanju pogotovo, posebno ako uzmeš u obzir da neki ovo nazivaju propagandom i time još opravdavaju svoje glasove. To govori o njima, a ti ne daj da tvoji komentari nekome daju šlagvort. --СлободанKovačevićбиблброKS 09:41, 6. јун 2012. (CEST)

Primeti da sam pominjao samo agnostike. Deca nemaju predstavu o postojanju i nepostojanju. Propaganda je sirenje neistina, ne pisanje činjenica koje se nekome ne sviđaju. Meni nije cilj širenje neistina. Ako se ne može jasno dokazati da širim neistine, to je kleveta. Moji radikalni stavovi nisu u ovom članku, a u diskusiji ih izvuku ljudi koji ne vide vezu između naučnog napretka i padanja nekadašnjih verskih dogmi u vodu. -- Bojan  Razgovor  10:34, 6. јун 2012. (CEST)

Koliko ja shvatam u članku su i deca obuhvaćena kao meki ateisti, i to kao implicitni ateisti - na osnovu one slike barem. A reći da je religija prodavanje magle ne može da se podvede pod činjenicu... nikako. To je metafora, koja ima i svoje pežorativno značenje, a kao metafora ne može biti činjenica. I da ne bude nesporazuma, ja sam mislio na tvoje stavove iskazane na ovoj stranici. Nipošto nisam mislio na članak, jer da sam mislio da si te svoje stavove iskazao u članku, ja ne bih ni glasao za članak, pošto bi sudeći po tvojim frazama ovde da si ih tamo upotrebio, članak vrlo verovatno bio pristrasan. --СлободанKovačevićбиблброKS 10:52, 6. јун 2012. (CEST)

Znam šta piše u članku, ja na decu nisam mislio. To je mišljenje jednog filozofa od nekolicine citiranih. Pa kad ti neko govori sta treba da radis, sta treba da jedes, kako treba da se oblacis, sta treba da mislis, obecavajuci ti neku fantasticnu nagradu ili tesku kaznu posle smrti (a cesto su tokom istorije i bili uzrok tvoje smrti, ako ne verujes ispravno bez dokaza)... da, to je samo metafora, u pravu si. Takav clanak moydase ne bi svideo vecem procentu ljudi, ali ne bi znacilo da ne bi bio istinit. A ja sam zadovoljan sa clankom gde je 3/5 teksta posveceno filozofranju, a argumentima protiv religija je posveceno tek par recenia. -- Bojan  Razgovor  11:56, 6. јун 2012. (CEST)

 

Естетика

Отварам гласање пошто се период предвиђен за расправу завршио. У чланку су представљене најрелевантније идеје естетике које сам пронашао у релеваннтој литератури. Историја хронолошког развоја естетске мисли је изостављена у циљу да се боље обради у засебном чланку. Вреднујте, гласајте, решетајте. Хвала учесницима протекле расправе на сугестијама. --Славен Косановић {разговор} 20:49, 1. јун 2012. (CEST)

Гласови

1. против Нејасан текст за нас обичне сељаке који се не баве умјетношћу. --Zrno (разговор) 21:01, 1. јун 2012. (CEST)
2. за Odličan tekst. Krajnje je vreme da počnemo da dobijamo kvalitetne tekstove iz oblasti umetnosti jer smo više nego siromašni što se tih tema tiče. Svaka čast, komšo! --Јагода испеци па реци 21:22, 1. јун 2012. (CEST)
3. за Свака част на труду, требало је све то написат. Чланак је одличан и са звездицом и без ње, иако искрено сморио сам се читајући га к'о никад . Иначе баш ме занима коју "нелогичност" ће експерт за филозофска питања сада да пронађе у овоме --НиколаБ (разговор) 21:29, 1. јун 2012. (CEST)
4. за Bravo vredelo je truda. --Mile MD (разговор) 22:24, 1. јун 2012. (CEST)
5. против Гласам против јер је чланак лаички написан. У самом уводу стоји погрешна дефиниција: „Естетика се бави посебним обликом људског стваралаштва — умјетношћу“, а чак и у обичном Вујаклији, пише да је естетика: наука о чулном опажању, наука о љепоти. А тако пише и на ен википедији, што значи да је код нас погрешно. пс Овај „уметник“ испод мене коментарише мене и претпоставља да ли сам прочитао другу реченицу, а ја цитирам ен вики и Вујаклију који кажу да је естетика наука о лијепом. А онај испод „уметника“ који није филозоф и који за себе каже да није сељак , он цитира Вујаклију, кога сам ја већ цитирао, да би приказао како је сама дефиниција погрешна. Повуци потегни, онај што је први гласао ми изгледа као највећи господин. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:31, 1. јун 2012. (CEST)

   Тај господин бар искрено каже зашто гласа против. Иначе, код мене ти не требају наводници. --Павлица причај 00:13, 2. јун 2012. (CEST)

6. за Овај „уметник“ који је гласао пре мене, вероватно није ни прочитао другу реченицу, а вероватно се није ни потрудио на напише неки чланак који је достојан да се назове сјајним. Но, да занемаримо небитне, који не знају да се коментари таквог типа износе на расправи. Свака част на чланку, право освежење. --Павлица причај 22:49, 1. јун 2012. (CEST)
7. за Нисам филозоф, ни „обичан сељак“ па ми је све јасно. Текст је одличан. Браво земљаче. Иначе у Вујаклији пише: „Естетика је наука о лепом, нарочито у уметности, као најпотпунијем изражају оног што је лепо, наука о смислу за уметност и о уметником укусу“.--Drazetad (разговор) 23:01, 1. јун 2012. (CEST)
8. за Da se ne raspravljamo previše. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:53, 2. јун 2012. (CEST)
9. за Дражета је то боље објаснио него што бих ја могао. --В и к и в и н д 11:22, 2. јун 2012. (CEST)
10. за sjajan članak na prilično nezgodnu temu. I da dodam, mada nemam ništa ni za ni protiv ijednog narečja, drago mi je što ćemo (nadam se) dobiti jedan sjajan ijekavski članak. --В. Бургић (реци...) 21:32, 3. јун 2012. (CEST)
11. заBez razmišljanja, ulazi u red sjajnih članaka--László (talk) 00:06, 4. јун 2012. (CEST)
12. за Гласам „за“ искључиво због уложеног труда и храбрости да се обради веома проблематична тема. Међутим, сматрам да би чланак требало знатно дорадити: тако што ће бити додан, тј. знатно проширен део о схватању естетике и пре XVIII века; релативизација естетике у односу на културу, регион и време; убачене додатне референце. Како сада ствари стоје, неко би могао стећи (критично погрешан) утисак да естетика постоји само од XVIII века до данас и то само у западној Европи. --Perunova straža (разговор) 10:33, 4. јун 2012. (CEST)
13. за --Soundwaweserb (разговор) 13:07, 4. јун 2012. (CEST)
14. за --MikyM|Write me 14:36, 4. јун 2012. (CEST)
15. против Нејасно, и написано есејистичким стилом у којем аутор расправља сам са собом. Неприлагођено „народним масама“. Примјер реченице коју мислим да ни сам аутор не разумије: Након Хјума, Кант[6] је такође дао једнако познат априори аргумент по којем су судови о укусу, иако базирани на субјективним осјећањима ужитка, универзалне природе, пошто ужитак није обично опажајно задовољење нити има употребну вриједност, него се ради о неинтересном уживању које је производ хармоније слободне игре маште и разумјевања, што су когнитивне особине које су заједничке свим људским бићима. --Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 4. јун 2012. (CEST)

    Pa dogovorite se tvoj drugar BČ i ti, jel članak na kraju laički napisan, kako on tvrdi, ili hermetički pa ga ne mogu razumeti ŠNM, kako ti tvrdiš? I još jedno pitanje: da li znaš koja je razlika između eseja i enciklopedijskog članka? --Јагода испеци па реци 15:46, 4. јун 2012. (CEST)

    Kant, Immanuel. Critique of the Power of Judgment, приредио P. Guyer. Превод на енглески P. Guyer and E. Matthews. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 2000. Дакле, то нисам рекао ја већ ништа мање и ништа више сам Имануел Кант, отац модерне филозофије. --Славен Косановић {разговор} 15:52, 4. јун 2012. (CEST)

    Значи Кант је писао на српском? Или је то само твој рогобатни превод са енглеског? Разложи то на више реченица, овако је потпуно нејасно. И таквих реченица има доста. --Мирослав Ћика (разговор) 21:55, 5. јун 2012. (CEST)

    Не може се разлагати на више реченица зато што је то једна мисао филозофа који није писао за широке народне масе. Да јесте, писао би за тадашњу верзију Курира и не би данас био сматран једним од највећих, ако не и највећим филозофом у читавој историји. Мени је жао што не разумијеш ту и многе друге реченице у чланку, али ја ту не могу ништа. Мисли и идеје великих мислиоца се не могу сакатити тако што ће се поједноставити до бесмисла. --Славен Косановић {разговор} 06:24, 6. јун 2012. (CEST)

    Преведено са њемачког на енглески, па са енглеског на српски. Хм ... Сигуран сам да ништа није изгубљено у тим пребацивањима. Ахем. --Мирослав Ћика (разговор) 15:55, 6. јун 2012. (CEST)

    Вук караџић је Библију на српски језик превео са немачког, на немачки је превео са грчког тамо већ неко, а неко је пре тога превео на грчки са латинског ит д итд. Ко зна колико ли је ту ствари погубљено у тим пребацивањима. Објашњења су вам врхунска. Свака част. --НиколаБ (разговор) 23:13, 6. јун 2012. (CEST)

    Упрошћено само за тебе, Ћико, Кант, који ће ми надам се опростити ово упрошћавање, ту вели да се у умјетности ужива без неког конкретног интереса као и да умјетност нема неку употребну вриједност, за разлику од, узмимо, ножа и виљушке или стола и столице. Како Канта и филозофију естетике преводе широке народне масе у свој жаргон? Тако што отац из широких народних маса вели сину који жели да постане умјетник: „Сине мој, од умјетности се не може живјети“ или „Од умјетника нико љеба видио није“. Наравно, врло је вјероватно да ће сличне аргументе употријебити ако му син изрази жељу да постане филозоф. Можда је сад мало јасније. Да си ти уопште читао овај чланак од почетка до краја сигурно би ти била јасна та а и многе друге реченице. Да не говорим о томе да имаш наведену литературу коју највјероватније нећеш ни отворити. Ипак, ја бих волио да нисам у праву и да ћеш нам представити ту компаративну анализу превода на различите језике. Какав год аргумент да буде на основу ње то би у сваком случају био значајан помак. --Славен Косановић {разговор} 00:32, 7. јун 2012. (CEST)

16. против--Miut (разговор) 22:11, 6. јун 2012. (CEST)
17. за--Марко Станојевић (разговор) 11:16, 8. јун 2012. (CEST)
18. против Нејасан текст --Теодор (разговор) 13:05, 8. јун 2012. (CEST)

    Конкретно нејасно је шта? --НиколаБ (разговор) 20:29, 8. јун 2012. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
13	0	5	72,2%	Чланак није изабран за сјајан.

--Славен Косановић {разговор} 22:48, 8. јун 2012. (CEST)

Коментари

hehhe.. Moram da prokomentarišem komentar. Kaže, "laički napisan". Aman, čoveče, ovo je LAIČKA enciklopedija, a nešto čisto sumnjam da je „kritičar“ stručnjak u umetnosti i estetici (dokazao više puta, štaviše, čini mi se da je prvi put za iste čuo sada, na ovom glasanju), tako da je komentar totalno van mesta i naravno, samo pokazuje motive za glas koji je „kritičar“ dao. --Јагода испеци па реци 23:50, 1. јун 2012. (CEST)

Posebno je zanimljiva konstatacija da ako na en vikipeidji piše različito od onog što piše na sr, onda je sigurno kod nas pogrešno. Nije nego. Tako idolopoklonstvo en vikipediji još nije viđeno. And FYI, Vujaklija je odavno prevaziđen i zaostao, i može da posluži samo kao cigla za pod sto koji se klima. Ni za šta više. --Јагода испеци па реци 23:53, 1. јун 2012. (CEST)

Plus ne ume da čita. A možda i neće. Ne ume da pročita izgleda, reč "umetnost". Možda zato što je u kosom padežu, a ne u nominativu. „Umetnošću“. To je instumental. S kim ili čim. Čime se bavi. Umetnošću. Od „umetnost“. E, ova Vikipedija je urnebesno mesto. Ovde se vidi ono što se nigde drugde ne može videti. --Јагода испеци па реци 23:57, 1. јун 2012. (CEST)

Зар нисам видовит? Занима ме само шта ли ће у Милетовој Сићевачкој клисури да пронађе? Или у мом јерменском светитељу који ће такође ускоро на гласање (мада кад боље размислим на том чланку неће смети да гласа против). Е мој човече од челика јел ти икад ико рекао да личиш на Јелену Карлеушу. Да подсетим дотична је увек спремна да коментарише све и свја а и-кју на нивоу главице купуса (и то киселог). --НиколаБ (разговор) 00:14, 2. јун 2012. (CEST)

Имала је Јагода право. Сад ми је јасно ово за инструментал. ЈК зна само 6 падежа. --Павлица причај 00:16, 2. јун 2012. (CEST)

Тако је. Номинатив, генитив, дамти, дашми, локатив (тај јој је омиљени) и лајатив. Постоји само један начин да се оконча овај трол фест у режији његовог величанства БЧ. Кад је доста доста је. Ајмо мало на админ таблу да се дружимо --НиколаБ (разговор) 00:23, 2. јун 2012. (CEST)

:Естетика је наука. Филозофија је наука. Тачка. Дубина и ширина аргумената је наука. Лијепо је наука Тачка. Умјетност је наука. Тачка. Гдје то пише? На енглеској Википедији. Тачка. Гдје то пише? Вујаклија је наука. Да ниси можда погрешно цитирао Вујаклију? Наука је умјетност? Тачка? --Славен Косановић {разговор} 00:21, 2. јун 2012. (CEST)

Нема смисла коментарисати поједине гласове. Они су ту да овјековјече аргументе својих аутора и забаве будуће нараштаје који буду уређивали ову Википедију. Узгред, дефинисање естетике је највиши задатак модерне филозофије естетике, пошто слично као и сама филозофија нема дефинције коко које би се сложили сви или барем већина великих филозофа, тако да је се по многим филозофским журналима естетике дефинише једном општом дефиницијом која гласи: „Естетика је филозофска дисциплина која се бави концептуалним проблемима који произлазе из критичког испитивања умјетности и естетичког.“ (The philosophical discipline of aesthetics deals with conceptual problems arising out of the critical examination of art and the aesthetic.) Међутим, мислим да је оваква дефинција сувише криптична за један чланак на Википедији и да је много боља она која већ стоји, коју узгред нисам написао ја, већ неко ко је раније уређивао чланак. Ја сам је само оставио пошто сматрам да није погрешна. --Славен Косановић {разговор} 00:46, 2. јун 2012. (CEST)

@Perunova straža: Идеја је била да се представе најрелевантнији проблеми естетике, а да се историјски преглед обради у посебном чланку, тј. историја естетике, који тек треба написати. Иначе, слажем се да би била добра идеја убацити схватања која долазе из Индије, Јапана и Кине, а можда и неки краћи историјски преглед када стигнем да развијем поменути чланак. Порадићу на томе у скорије вријеме. На нашим просторима као и Русији, естетика је западна како кажеш (почиње са Платоном и Аристотелом), тј. ни ми ни Руси, као ни остали словенски народи нисмо развили нека посебна схватања у вези филозофских проблема естетике а која би се нашла у релевантној литератури. Другим ријечима, ја нисам нашао а уколико неко има другачије информације, биће ми драго да чујем. Када су у питању остали простори свијета, такође нисам нашао информације о посебној филозофији о проблемима естетике. Посебно сам тражио нешто што долази из Африке, међутим савремена филозофија која долази с тог континента се највише бави етнофилозофским и расним проблемима, упркос чињеници да је афричка умјетност имала огроман утјецај на модерну умјетност с почетка 20. вијека. --Славен Косановић {разговор} 14:31, 4. јун 2012. (CEST)

А да, такође, естетика је као посебна филозофска дисциплина настала у 18. вијеку, Александер Баумгартен јој је дао име 1735. године по већини литературе, тако да је њен систематски развој почео управо тада. Наравно и раније су постојале филозофске идеје о појединим проблемима (љепота, представљање, имитација, везе са моралом и образовањем, односно умјетност у улози промовитеља неких моралних вриједности (Платон и средњи вијек) као и у улози ширења знања о свијету (Аристотел). --Славен Косановић {разговор} 14:41, 4. јун 2012. (CEST)

@ Славен Косановић - Потпуно се слажем са приступом који си навео. Нисам знао да је у плану још један чланак. Можда би било боље да су оба чланка написана, па да су онда оба истовремено дата на гласање, формирајући својеврсну целину? Што се схватања филозофског проблема естетике, мислим да је исто врло слабо развијено како код Словена, тако и код других народа, међутим, веома је развијено схватање естетике саме и то се врло јасно илуструје народним предањем словенских народа. У сваком случају, подржавам твој труд и храброст да се ухватиш у коштац са овом темом. --Perunova straža (разговор) 11:22, 5. јун 2012. (CEST)

Без сумње да сви народи свијета имају естетске идеје и умјетност, међутим овај чланак је о филозофији, односно о филозофској дисциплини естетика. У историји умјетности се представљају и анализирају умјетничка дјела и идеје свих поднебља свијета, док се естетика, онако како се она дефинише у савременој литератури, бави концептуалним, односно филозофским проблемима који настају као посљедица филозофирања о умјетности. На примјер, немамо филозофских списа из филозофије о умјетности из Старог Египта, међутим свакоме ко погледа египатску умјетност јасно је да су Стари Египћани имали свој систем естетских идеја и вриједности које су биле у функцији њиховог начина живота и схватања свијета. Тако исто и Словени и многи други. Дакле, ствар је у томе да ја не могу измишљати неку филозофију о умјетности, уколико се она као таква не јавља у некој традицији. У Кини, на примјер, Конфучије, слично као Платон, филозофски размишља о концепту љепота, постоје његови списи о томе, и ја ћу да представим његове филозофске идеје о томе. Кад стигнем, а надам се ускоро, да развијем чланак историја естетике, онда ћу гледати да усвојим твоје сугестије и у чланак естетика убацим један сажетак историје, као и да га допуним филозофијом која долази са поднебља (Индија, Кина, Јапан, и сл.), гдје се јављају одређени облици филозофије о умјетности. Могао сам још сачекати за кандидатуру чланка, није спорно, међутим мислим да је довољно добар и информативан да може да буде сјајан. У коментару кандидатуре сам напоменуо да се бави проблемима естетике, и да сам детаљнију историју предвидио за други чланак. На вама, који гласате, је да кажете своје мишљење. Сматрам да треба да имамо и чланака који нису само на тему технике, технологије, географије и сл. у овој категорији, како би се стимулисало и друге кориснике да се потруде да пишу на ове теме, пошто су нам прилично запостављене на нашој Википедији. --Славен Косановић {разговор} 12:00, 5. јун 2012. (CEST)

Низ се наставља повратком "најконструктивнијег википедијанца у историји овог пројекта" --НиколаБ (разговор) 23:15, 6. јун 2012. (CEST)

Сићевачка клисура

Након конструктивне и свеобухватне расправе и личног учешћа већег броја корисника, отклоњени су сви уочени и предочени недостаци, што је дало нови квалитет чланку. Гласање траје 7 данаод времена наведеног у мом потпису.--Mile MD (разговор) 09:46, 8. јун 2012. (CEST)

Гласови

1. за Изузетан чланак! Примедбе, које су су заиста ситне сам поставио на страници за разговор. --Perunova straža (разговор) 10:36, 8. јун 2012. (CEST)
2. за Одлично. Ситне грешкице које су нормалне у овако детаљном чланку а које ћемо сви заједно исправити током гласања, заиста не умањују његов квалитет. --Славен Косановић {разговор} 10:54, 8. јун 2012. (CEST)
3. за--Drazetad (разговор) 11:12, 8. јун 2012. (CEST)
4. за Прочитао сам чланак, нисам пронашао веће грешке.--В и к и в и н д 11:25, 8. јун 2012. (CEST)
5. за-- Сахараразговор 11:44, 8. јун 2012. (CEST)
6. за --Miut (разговор) 12:13, 8. јун 2012. (CEST)
7. за Гласам да овај чланак буде изабран за сјајан из сљедећих разлога: Чланак је у току дужег периода писан стручно. Чланак је писан овде на овом пројекту, дакле стручни ауторски рад у који је уложено доста труда те заслужује да буде сјајан. Није лаички копиран и набрзину преведен уз масовно копирање извора и литературе на другим језицима, током чега се и сам смисао губи или искривљује у односу на преводиочева лична поимања. За писање су кориштени извори на српском језику, што лично вреднујем а и доказ ми је да је аутор заиста користио ту литературу за писање. Чланак је свеобухватан. Чланак не садржи политичке поруке којима аутор пропагира своја лична политичка опредјељења и који је писан да би одразио политичко стање аутора. У сваком случају ово је за мене ниво сјајног чланка који треба одржавати. Свака част сјајном уреднику сјајног чланка. пс Молио бих да ме због мог слободоумља не коментаришу и нападају лично и не линчују по коментарима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:29, 8. јун 2012. (CEST)

   Опет се трудиш да ствараш полемику и то на гласању сасвим другог чланка које нема везе са претходним. --Славен Косановић {разговор} 13:12, 8. јун 2012. (CEST)

   Ево њега опет. Какве политичке поруке треба да садржи чланак о једној клисури? Логично да је користио литературу на српском језику кад пише о једној клисури у Србији, неће ваљда користити кинеску. Шта рећи. Обећавам нећу настављати дискусију даље --НиколаБ (разговор) 20:27, 8. јун 2012. (CEST)

8. за --В. Бургић (реци...) 12:39, 8. јун 2012. (CEST)
9. за Одличан чланак! -- Теодор (разговор) 13:05, 8. јун 2012. (CEST)
10. за Свака част. --Мирослав Ћика (разговор) 16:11, 8. јун 2012. (CEST)
11. за --Soundwaweserb (разговор) 17:05, 8. јун 2012. (CEST)
12. за Да се не понављам, видети расправу чланка. Свака част --НиколаБ (разговор) 20:27, 8. јун 2012. (CEST)
13. за Молим да ме због мог слободоумља не коментаришу и нападају лично и не линчују по коментарима. --Павлица причај 20:39, 8. јун 2012. (CEST)
14. за --Марко235 (razgovor) 20:55, 8. јун 2012. (CEST)
15. за Леп, обиман и врло информативан чланак заснован на стручној литератури. Уложен је велики труд, а аутор је радо прихватио све примедбе и помоћ коју су му понудили други корисници, и сарађивао с њима на "пеглању" текста. Камо среће да су сви такви као Миле, живот на овом пројекту био би много лакши. Славене, Павлице, Никола, донт фид д тролс, плиз. --Јагода испеци па реци 22:02, 8. јун 2012. (CEST)
16. за Још један леп чланак. Браво.--Марко Станојевић (разговор) 22:58, 8. јун 2012. (CEST)
17. за--László (talk) 23:23, 8. јун 2012. (CEST)
18. за --Ана пиши ми 23:43, 8. јун 2012. (CEST)
19. за --Алекс (разговор) 00:27, 9. јун 2012. (CEST)
20. за Danas mi je rodjendan. A što se tiče klisure, članak je sjajan i delom zbog toga što autor prihvata sugestije.--Zrno (разговор) 14:40, 9. јун 2012. (CEST)
21. за --Владимир Нимчевић (разговор) 19:53, 9. јун 2012. (CEST)
22. за --Izuzetan članak! Šteta što, kad se jednom izgradi autoput ka Bugarskoj, neće ići kroz ovo prelepo delo prirode. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:25, 10. јун 2012. (CEST)
23. за -- Dcirovic (разговор) 14:06, 10. јун 2012. (CEST)

Коментар

Захваљујем свим корисницима Википедије који су не само својим гласањем, већ и коректним предлозима и личним учешћем допринели сређивању чланка до највишег нивоа. Захваљујући колективом раду на чланаку он је постао оно што су гласачи закључили у току гласања.--Mile MD (разговор) 12:33, 15. јун 2012. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
23	0	0	100%	Чланак је изабран за сјајан.

Уклањање са списка

Рат за Нагорно-Карабах

Након вишенедељне расправе остале су замерке везане за чланак па га због тога стављам на гласање.--Алекс (разговор) 01:22, 5. децембар 2011. (CET)

Гласови

1. : за--Алекс (разговор) 01:22, 5. децембар 2011. (CET) мењам због коментара  Коментар:--Алекс (разговор) 14:38, 5. децембар 2011. (CET)
2. против заЕво да помогнем. Ваљда је то био циљ. Надам се да сам допринео остваривању тог циља. После разговора са Николом мењам глас--Sima90 (разговор) 01:56, 5. децембар 2011. (CET)
3. против за-- Сахараразговор 12:08, 5. децембар 2011. (CET)Тако је предлог постављен да сам мислио да сам гласао за останак. У принципу сам против накнадне „памети“, после избора, већ уочено да се исправи у ходу.-- Сахараразговор 16:37, 5. децембар 2011. (CET)
4. против Доста замјерки је већ отклоњено тако да не могу подржати скидање са листе сјајних.--В и к и в и н дР 12:10, 5. децембар 2011. (CET)
5. против Највећи део замерки је отклоњен, што се јасно може видети и на страници за разговор, па према томе не могу подржати скидање статуса за овај чланак. --НиколаБ (разговор) 20:28, 5. децембар 2011. (CET)
6. против --Болен (р) 00:49, 6. децембар 2011. (CET)
7. против --Drazetad (разговор) 00:58, 6. децембар 2011. (CET)
8. за --XZ (разговор) 23:47, 6. децембар 2011. (CET)
9. против Мислим да су замјерке које су изнијели Епаминонда и XZ отклоњене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:09, 7. децембар 2011. (CET)
10. против --Јован Вуковић (р) 00:12, 8. децембар 2011. (CET)
11. против --SmirnofLeary (разговор) 19:37, 8. децембар 2011. (CET)
12. против --Пера Којот ^{Шта је, бре???} 08:39, 9. децембар 2011. (CET)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
1	0	11	8,3%	Чланак остаје сјајан.

--SmirnofLeary (разговор) 00:06, 13. децембар 2011. (CET)

Коментари

 Komentar: Moram da izrazim svoje nezadovoljstvo u vezi s ovim. Da ne kažem da mi se gadi ovaj postupak. Ne toliko davno članak o našem Likoti kandidovan je za sjajni sa obrazloženjem da bi taj članak trebao da bude sjajan, jelte. U stvari, toliko je malo uloženo u njemu da je smešno o tome govoriti. Štaviše, morali smo da damo upute šta se treba ispraviti, a nepisano je pravilo da predlagač to treba da ima u vidu prilikom kandidovanja članka. No, predlagač je vapio za pomoć, izgovarao se da ne može više da doprinese, neprestano nagovarao zajednicu da je vrlo bitno da članak bude sjajan, jer, jelte, to je vrlo posećana stranica. Vrhunac svega toga je bila izjava da je korišćena obimna literatura (gnusna laž) kako domaća tako i strana, a zapravo se radi o spisku literature koji je Bog te pitaj odakle kopiran. Na samom članku se radilo vrlo površno. To se vidi otuda što predlagač nije bio načisto s tim šta sve one silne skraćenice od referenci u stvari znače. Međutim, pošto uvek nadvlada ta sujeta, jelte, članak je uspešno prošao kroz izglasavanje. Da sam se onomad glasao za protiv navukao bih na sebe samo mržnju, jer, jelte, niko ne voli skorojeviće koji se razumeju u ponešto. I na kraju krajeva, ko sam ja naspram nekog ko ima više površnih izmena od mene?! Toliko o kriterijumima. No, kada je reč o člancima o homoseksualnosti i o ratovima vođenim Bog te pitaj gde, onda smo oštriji, zar ne?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:26, 5. децембар 2011. (CET)

Интересантно. Ако ти тај чланак смета онда га предложи за брисање, не видим да ико има нешто против тога. Ја сам овај предложио за брисање јер постоји корисник, кога сада нема ни за лек, а који већ дуже време ставља примедбе али све то мора да се погледа на страници за разговор где може да се види да је у једном тренутку расправа дошла до ивице сукоба. Што се тиче нашег "Ликоте" страница је тада била дотерана и додат је већи број литературних извора коју сам пронашао и чланак који није био лош је мало унапређен. Да подсетим, страница о "Ликоти" је једном скинута са листе сјајних јер је имала веома мали број извора - само 4. Иначе, за избор сјајних чланака на почетку се није толико гледало на број референци па су сада сви ти сјајни чланци по тој основи подложни скидању. Али добро, критеријум за избор сјајних је порастао и то је добро. Извори које сам додао а има их преко 50, нису копирани "Bog te pitaj odakle" већ су један по један убацивани како би поткрепили чланак. Највећи број тих је дат са интеренет везама тако да у то можеш да се увериш. Мој вапај је био у правцу да се још неко потруди како би га још побољшали.--Алекс (разговор) 14:35, 5. децембар 2011. (CET)

Па сад, толики ретард нисам ако си мислио да ћу отворити нови случај. Уосталом, није ли логично да човек полази од свог властитог мишљења? Не мора једном Новаку Ђоковићу нико рећи да је сјајан, јер је ОН а не неко други свестан тога колико његови успеси ЗАИСТА вреде. Лаику би се учинило да је савршен, али ОН је уверен да може боље и ја сам сигуран у то. Јер, иначе, најбољи си онда кад си бољи од себе. Ја можда не пишем савршене чланке, али свакако срљам ка томе и у складу с тим делам: нема шансе да ћу подвалити заједници неки текст а да га нисам радио на њему онолико колико ЈА (а не неко други) сматрам да треба. А што се тиче тих референци за које ти држиш да је то каква валидна литература, мораћу да те разочарам. Ово изгледа катастрофално. На енглеској википедији на коју си се позивао поводом чланка о хомосексуалности у Византији чланак са оваквим сроченим референцама никад не би био изгласан. Штавише, они бришу чланке и због највеће ситнице: уколико виде да се позива на неадекватну литературу у правом смислу те речи, они чланку већ скидају звездице.

^Milić Stojić: 150th Birth Anniversary of Nikola Tesla, page 117

^Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, page 101

^Tesla, Nikola. Encyclopedia Britannica. neuronet.pitt.edu. Приступљено на дан 1. 1. 2011.

^Obrad Mićov Samardžić (1992). Porijeklo Samardžića i ostalih bratstava roda Orlovića. Mostar. ISBN 86-82271-53-2.

^Seifer 2001, стр. 7

^a b c Tesla, Nikola (2006). My Inventions. Filiquarian Publishing. 1599869942.

^O'Neill 2007, стр. 32

^O'Neill 2007, стр. 33

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 2 - The Family, Childhood and Youth

^http://www.teslauniverse.com/nikola-tesla-timeline-1880-tesla-arrives-in-prague

^http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/988958/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0+%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8+%D1%83+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83.html

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 2

^Felix T. Hong: Tesla Composed Like Mozart, 5.10.2006

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 10

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 19

^Coming to America. Public Broadcasting Service. Приступљено на дан 14 November 2010

^Carey, Charles W. (2002). American inventors, entrepreneurs & business visionaries. Infobase Publishing. ISBN 0-8160-4559-3. Датум преузимања 27 November 2010.

^Adjusting the reported given amount of money for inflation, the US$50,000 in 1885 would equal US$1,140,112.60 in 2007. Westegg.com. Приступљено на дан 1. 8. 2010.

^Pickover, Clifford A. (1999). Strange brains and genius: the secret lives of eccentric scientists and madmen. Harper Perennial. ISBN 0-688-16894-9. Датум преузимања 17 November 2010.

^O'Neill 2007, стр. 64

^Jonnes 2004, стр. 110

^"Bad elephant killed. Topsy meets quick and painless death at Coney Island," The Commercial Advertiser, New York, Jan. 5, 1903. retrieved Oct. 27, 2006

^"Stock certificate for the Tesla Electric Light and Manufacturing Company" Tesla: Life and legacy: Coming to America, PBS.

^[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-7310/2007/0354-73100704100B.pdf Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, страна 101Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation

^[>http://www.serbnatlfed.org/Archives/Tesla/tesla-theeuropeanyears.htm D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 2 - The Family, Childhood and Youth]

^Драган Симеуновић: Родољубље Николе Тесле, страна 166

^Теслин један дан у Београду („Политика“, 16.3.2009.)

^Биографија на сајту САНУ

^The Life of Nikola Tesla by John J. O'Neill (1944) - Комплетна верзија књиге на Пројекту Растко

^Aleksandar Marinčić: Nikola Tesla’s Contributions to Radio Developments page 139

^Norrie, H. S., "Induction Coils: How to make, use, and repair them".Norman H. Schneider, 1907, New York. 4th edition.

^Cheney 2001, стр. 174

^Miomir Vukobratović: Nikola Tesla and Robotics, page 166

^Tesla, Nikola, "A New System of Alternating Current Motors and Transformers". American Institute of Electrical Engineers, May 1888.

^"Tesla's invention of the AND logic gate". Twenty First Century Books, Breckenridge, CO. (ed., this pertains to the САД патент 723188 and САД патент 725605)

^. „Nikola Tesla Dies. Prolific Inventor. Alternating Power Current's Developer Found Dead in Hotel Suite Here. Claimed a 'Death Beam'. He Insisted the Invention Could Annihilate an Army of 1,000,000 at Once.“, New York Times, 8. 1. 1943., Friday Приступљено дана 21. 7. 2007.

^Јелена Калдерон: Никола Тесла од Смиљана до Америке

^Патент 645.576

^O'Neill, John J (2007). Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla. Book Tree. pp. 336. ISBN 1-60206-743-0. Retrieved 14 November 2010. page 282

^Press: Srbi u Hrvatskoj od Nikole Tesle do Dada Prša 11.oktobar 2009

^Nikola Tesla: The European Years, copyright 2002 D. Mrkich, стране 44. и 45.

^Patent 0645576: "System of Transmission of Electrical Energy"

^Rencontre d'un génie inconnu

^Tesla Memorial Society of New York

^Gordana Spaić: The Greatest Recognition to the Scientist Nikola Tesla – Award of the Unit for Magnetic Induction (T) in the International System of Units (SI)

^Б92: Tesla - izumitelj modernog točka, 10.07.2011

^Институт Никола Тесла - Историја института

^Универзитетска библиотека Никола Тесла

^ЕТШ Никола Тесла - Београд

^ЕТШ Никола Тесла - Ниш

^Belgrade Nikola Tesla Airport. airport-desk.com. Приступљено на дан 29 November 2010

^Милојко Будимир, виши кустос: Културне активности у Републици Српској Крајини у вријеме грађанског рата

^Seifer 2001, стр. 468

^a b Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of minor planet names. Springer. ISBN 3-540-00238-3. Датум преузимања 28 November 2010.

^International vegeterian Union

^Why the Name "Tesla"?. Tesla Motors. Добављено из оригинала на дан 16. 10. 2007. Приступљено на дан 10. 6. 2008.

^Google Doodles: 2009 July - September. Google. Приступљено на дан 9. 1. 2011.

^Wardrop, Murray. „Nikola Tesla: Google commemorates birthday of pioneering electrical engineer“, 10. 7. 2009. Приступљено дана 28 November 2010

Једном речју изгледа очајно. Осим тога, не можеш ми подвалити нешто с чим ни сам ниси начисто. Далеко од тога да је све униформисано, ка чему се циља, ако се не варам. Требали смо да ти скренемо пажњу да су неке референце толико погрешно срочене да би се уопште нешто изменило. А једва да је нешто измењено. Као старији википедиста очекивао сам од тебе више. Такође, нико није дужан да осећа неку патриотску портебу да учини ишта чиме би овај чланак био поспешен. То што се теби у једном тренутку учинило да би ово требало да буде сјајан чланак не значи да и остали требају бити дужни да деле твоје мишљење, ма све и да се ради о чланку особе која нас је учинила такорећи дужним.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:31, 5. децембар 2011. (CET)

Следећи пут, ако мислиш да нешто није сјајно онда немој да гласаш за то. Такође, следећи пут дај коментар, ја се никада не љутим, јер бих ја то дорадио. Мој вапај тада је био и на критике, а не само на гласање. --Алекс (разговор) 18:03, 5. децембар 2011. (CET)

Nemam ja šta da mislim. Moje mišljenje je tu da nailazi na odobravanje i neodobravanje, a glasovi su puka formalnost. Samo podvlačim paralelu između dva članka obrađena manje-više na isti način. Da budem zažet, onaj ko predlaže članak za sjajan trebalo bi da ima svoje mišljenje na koje ne utiče mišljenje većine. Još sažetije, zahtevam od svih da budu samokritičniji prema sebi u cilju unapređenja projekta.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:48, 6. децембар 2011. (CET)

Епаминонда је тоталнио промашио тему. Овде треба да се дају коментари о чланку „Рат за Нагорно-Карабах“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:08, 5. децембар 2011. (CET)

Komentarišem to Bač-Čeliče koliko ste vi što uvek stvarate problem bili dosledni kada se radilo o jednom slabom članku koji odgovara vama (Nikola Tesla) i jednom koji je bio sjajno urađen ali vam nije bio po volji (Spasite našu decu). Ovaj put se ponovila priča o člancima koji vam nisu po volji. E, vidiš, to mi se ne sviđa. Umesto da se lepo obratite Simi i kao stariji i iskusniji ga posavetujete (pozovete ga na samokritičnost), vi farbate roletne sa svojom etikom. To izgleda odveć odvratno. Distancirati se toliko u odnosu na nekog ko je ovde tek godinu dana nimalo nije lepo s vaše strane. I stoga ni ne čudi što nema volje da izlazi na kraj s nekim od kog kože očekivati samo kritiku. Na kraju krajeva, koliko samo propusta ima s vaše strane da ih ne navodim iz kulture.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:48, 6. децембар 2011. (CET)

Заиста не знам ко смо то ми и ви? То што сам се ја можда негдје изјаснио као Србин а ти као Буњевац, не даје ти за право да покрећеш некакве напада на „нас“. Заправо, не знам шта ти то значи „ви“, и какве везе има Никола Тесла?! Потпуно су му нејасни ови испади, посебно с обзиром да уопште нисам гласао. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:50, 6. децембар 2011. (CET)

Ово је злоупотреба ове странице.-- Сахараразговор 20:19, 5. децембар 2011. (CET)

Možda jeste, ali to me podseti na to kako ste se vi Sahara ophodili prilikom izglasavanja članka Spasite našu decu. To je plač majke Božje. I sad mi kao nešto prebacujete. Dajte primer koji ću slediti, ne teoretišite.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:52, 6. децембар 2011. (CET)

Мој глас је моје убеђење и моје право, а не твоје, са мојим потписом. Нико ти не замера за глас, већ за ово некоректно накнадно понашање. Помешао си бабе и жабе. Са друге стране нападаш погрешног човека који хоће да уреди чланке, а мимоилазиш оног што ставља шаблон на сјајан чланак, а неће да уђе у чланак и побољша га. Све си промашио, дали случајно или намерно, али је очигледно. Те нема шансе да си у праву.-- Сахараразговор 08:24, 6. децембар 2011. (CET)

Људи џабе гласате против. Један корисник ће опет чинити све да чланак изгуби статус (погледај разговор чланка), тако већ кад је овде да га скинемо са листе и да завршимо посао. Ја и онако више нећу да учествујем у раду на овој википедији. Та одлука је већ донесена (погледај мој профил).--Sima90 (разговор) 20:36, 5. децембар 2011. (CET)

Nekorektno naknadno ponašanje?! Ajde molim te nemojte me zasmejavati. Vi ni niste učestvovali u raspravi o ovom članku tako da nemate ništa da mi prigovarate po tom pitanju. Da mi je rekao Aleksa, to je druga stvar. Čujte, problem će se najbolje rešiti onda pošto se lepo dogovorite s onim ko je doprineo najviše ovom članku i ko ga je kandidovao za sjajnog, ali ovakvim distanciranim ispadima s vaše strane koji su i više nego očigledni samo činite neke od korisnika nervoznim. Mene baš briga da li vi mislite da sam ja u pravu ili nisam. Na kraju krajeva nisam ja tu da se pravdam pre nikim. Ja samo podsećam na ono što bi svi trebali da znaju, a to je da se, opet, samo lepim ohođenjem a ne spuštanjem može izdejstvovati išta. Simo je korisnik koji je relativno mlad, naspram nekih neiskusan i kao takav mora da se shvati. Uzgred, ako je iko ovde nekompromitovan, to je on. A to što je neko distanciran, to stvarno otežava problem. Uostalom, radite kako hoćete, meni je baš svejedno. Kao što rekoh, govorim stvari koje bi trebale da se imaju u vidu. Nema tu ikakve psihologije.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 14:45, 6. децембар 2011. (CET)

Знаш како, све примедбе што се тиче Николе Тесле молим те напиши тамо, а ја ћу се потрудити да поправим. Није касно да га додатно побољшамо. Ово са Ратом за Нагорко-Карабах бојим се да се нисмо разумели. Корисник XZ сматра да је чланак далеко од сјајног и најавио је да ће након гласања да настави са постављањем шаблона. Моја жеља је да то само истерамо на чистац и да заједница да своје мишљење.--Алекс (разговор) 16:40, 6. децембар 2011. (CET)

Немој се секирати сад због тога, уосталом то је само моје мишљење. Истина, био бих срећнији да код свих нас увек добији на превази самокричност, али, признајем, човек не може увек да догура до савршенства. Но, нико му не брани да гура до њега. Боже мој, ако не стигне до месеца, стиће међу звезде. То је и наивни Јулијан још константовао. Знам да има оних који сад мисле „шта се овај губи“, али једноставно то је тако и тиме се треба тешити. Такође, из искуства знам да би на тако нешто (ако бих га и ставио на скидање) неки реаговали с неодобравањем, као нпр. ономад када је предложено Бијело дугме за скидање са листе сјајних. То је само пример, јер је био доскорашњи. Сећам се и да је скидање чланка о Новаку Ђоковићу наишло на слаб одазив, а ја се баш питам због чега. :) У сваком случају има нечег у томе да чланци који су фокусирани на нашу историју, књижевности, науку, географију итд. и тако ближе релативно лакше прођу кроз све ове формалности за разлику од чланака који се базирају на темама слабо познатим нашој јавности. Ето, баш пре неки дан сам добио коментар у вези окупације Луксембурга. Дотичном није било јасно да и чланци који се не тичу наше историје могу бити сјајни. То му је била једина замерка. Но, то не би требало да се ове узима у обзир, јер сваки чланак је добар уколико је добро одрађен без обзира на то да ли се ради о Степи Степановићу или о Монтезуми за ког зна уски круг ентузијазиста у Астеке. А што се тиче Симе, ја ту не могу ишта учинити, јер, веруј ми, и да хоћу, било би непримерно с моје стране да га молим за нешто на шта би сам требао да се одазове. Ако ништа друго, ту је савест. Али у сваком случају се слажем с тим да је ван сваког смисла користити се методама присиле. Пусти време да учини своје, а ти ради нешто друго: то би ти био као неки савет од сваког другог колеге коме су те ствари одвећ познате.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:18, 6. децембар 2011. (CET)

Епи чланак је већ потпуно промењен. Ја не знам шта још треба да се промени?!--Sima90 (разговор) 19:53, 6. децембар 2011. (CET)

Епи је апсолутно у праву, а ти Симо немо' да си накрај срца! Само искулираш на неколико дана, нити пишеш чланке нити се јављаш поводом било чега, и видећеш како прође, хм. --Болен (р) 01:41, 6. децембар 2011. (CET)

Замолио бих кориснике који ово посећују да се изјасне и о томе да ли је чланак Рар за Нагорно-Карабах несређен? Да ли може да му се постави шаблон за сређивање? Јер ако може онда није сјајан. --Алекс (разговор) 16:42, 6. децембар 2011. (CET)

Članak se bira po kriteriju kvalitete, a ne simpatičnosti autora.

U članku je samo zadnji odlomak na razini kriterija za izbor izabranih tekstova.

Članak je kontradiktoran, graniči s POV, ima problema s pravopisom, a sintaksa rečenica je daleko ispod prosječnog članka. Zanimljivo mi je da to moram reći ja, kome srpski nije maternji, a drugi govornici koji bi o tome trebali voditi računa, to uopće ne primjećuju ili im je to sitnica. (Da budem zločest, po svojim stranicama imaju svu silinu kutijica ovakvih i onakvih, a o svom jeziku ne vode računa, što je malo kontradiktorno.)

Sima, molim te ne izjavljuj ovakve neistine: "Епи чланак је већ потпуно промењен." Od kada je mijenjanje nekoliko slova u riječima i zamjena Azerbajdžanci u Azeri potpuna promjena teksta? Nisi se udostojio na tom članku ništa značajno popraviti, kao što nije bilo ni tvojih doprinosa raspravi, ne zato što o toj temi nema literature (ima je i previše), nego da se ne izgubi paunovo perje. Moj cilj je bio da se ti uključiš u raspravu, a ne Aleksa (da, to je legitimno) sa stavom idemo čim prije skinuti šablon (to je kontraproduktivno za tebe kao autora). Sve primjedbe samo mogao i sam popraviti, ali sam ti kroz raspravu namjeravao pokazati gdje i kako trebaš ispravljati i što bi ti kasnije pomoglo u pisanju drugih članaka. To je Epi primjetio i na to dobro poentira — ako ti se kao novom korisniku pomogne sada, kasnije ti to neće biti potrebno i na kraju bi profitirala sr.wiki s mladim entuzijastičnim korisnikom koji ima volju i zna kako pisati ili barem na što obratiti pažnju prilikom pisanja novih, što da ne, sjajnih, članka. No iako sam imao volju, imam ja i pametnijeg posla nego dozivati nekoga kojemu je svejedno što će biti s člankom.

Wikiwindu ti si otklonio zamjerke u zadnjem odlomku, no stanje teksta u ostatku članka je daleko od kvalifikacije u tvom i Nikolinom komentaru. --XZ (разговор) 00:28, 7. децембар 2011. (CET)

Драго ми је да се Корисник XZ појавио. Више пута је изнео тешке оптужбе на квалилтет чланка. Молио бих заједницу да се изјасни. --Алекс (разговор) 00:57, 7. децембар 2011. (CET)

Vidim da sam ti nedostajao. Ajde smanji malo doživljaj — te optužbe, te izjašnjavanje. Što je to? Neki proces? Kažem, smanji doživljaj. :-) --XZ (разговор) 01:07, 7. децембар 2011. (CET)

Samo pokušavam da motivišem zajednicu. Ako je kvalitet članka nizak onda članak ne treba da bude sjajan. Ne vodim nikakav proces protiv tebe. --Алекс (разговор) 01:59, 7. децембар 2011. (CET)

Чланак је 7 дана био на расправи пре гласања за сјајан и нико није постављао никакве веће замерке на њега. ХЗ уз дужно поштовање ти си истог дана када је чланак изабран ставио чланак на реизбор шт је крајње неколегијално и у најмању руку непоштено према аутору истог. Ако теби лично сметају грешке типа тачка, зарез, заграда и бла бла на погрешном месту ја то поштујем, али ред би био да и ти поштујеш оне којима такве ситнице не западају за очи. То да чланак може да буде и бољи нико не спори, јер и од савршеног постоји савршеније. На Манитоби теби је главна замерка била заграда која спречава транскрипцију референци? ОК, само схвати да ово није Академија лепих уметности и да је много важније оно шта пише у чланку од онога како он визуелно изгледа (бар је код мене тако). Поздрав. --НиколаБ (разговор) 17:59, 7. децембар 2011. (CET)

Što me briga ako je članak bio na raspravi sedam dana prije glasovanja i što nitko tada nije ima velike zamjerke na tekst. Što bih sada radi toga trebao prešutjeti evidentne manjkavosti članka, po principu izabran je i više ga nitko ne smije dirati ili jučer smo ga izabrali pa ga sada ne smijemo kritizirati x dana. Okani se šupljih argumenata. Jesi ti uopće pročitao kriterije koje članak mora zadovoljiti da bi se kandidirao za sjajan? Oni su jedini mjerodavni, a ne tvoja osobna poimanja što je to Akademija lepih umetnosti ili (ne)simpatičnost autora. Znaš li ti što su sjajni tekstovi? Oni nisu (samo) ukrasi za korisničku stranicu (Vidite me, to sam ja napisao. I to! I to! A to sam preveo, ali sam za to ja dobio zvijezdu.), nego flagships ovog projekta. Tu sam malo duže od tebe pa znam kako su kriteriji za izbor proteklih godina bili sve viši i viši i to je rezultiralo sve kvalitetnijim i kvalitetnijim člancima. Rat za N-K je lako mogao postati sjajan članak prije par godina, ali po današnjim kriterijima on to ne može biti. Naveo sam razloge. Smeta me što su izborom ovog članka ti kriteriji srušeni. Sam si negdje rekao da se, iako si upoznat s tom temom, ne usudiš proširiti taj članak. Da ga barem jesi, jer prema onome kako si napisao članke o Manitobi i Armeniji, sigurno bi bio na razini drugih sjajnih članaka. Ignorancija kojom autor zaobilazi članak, a služi se njime kao ukrasom dovoljno govori. Kada Sima bude napisao novi članak i ako ponovi iste greške, a vjerujem da hoće, jer na ovom primjeru nije naučio što i kako treba mijenjati, pa mu se opet daju prigovori, hoće li opet biti demonstrativnog napuštanja sr.wiki? Sada tvoje, a prije toga i Aleksovo držanje strane autoru sa stavom pa to su sitnice, pa greške su ispravljene (a nisu) kontraproduktivno je za njega samog. O tome je i Epi govorio, ali očito je da se to ne shvaća. Što se tiče zagrada za sprječavanje transliteracije na članku o Manitobi, ako voliš traljavost pa da ti je dobar dio literature ispisan ćiriliziranim engleskim jezikom, i ako je tebi kao autoru teksta teško ispraviti te greške (i to na izboru za sjajni tekst — opet pročitaj kriterije) i uz to daješ nazovi ironične komentare, onda se poštedi toga napora i smaranja korisnika koji su pročitali članak i ukazali ti na greške pa nemoj ni kandidirati članak. Kad čujem takve komentare, sve mi je žao što je ukinut stari sistem verifikacije. Tek tamo bi se proveo. Pozdrav. --XZ (разговор) 19:08, 7. децембар 2011. (CET)

Нисмо се разумели. Рекао сам да мени смета ако је некоме једина замерка на чланак нешто попут тих ситница (јер јесу ситнице). Истина рекао сам да не би желео да се прихватим посла око рада на ратним сукобима јер су то веома осетљиве ствари (барем мени јесу) и на око небитна грешка често може да изазове огромне проблеме и да неког повреди. И као што видиш већина сматра да чланак и није тако лош како ти тврдиш. Ево да ти буде срце на месту, иако сам рекао да нећу средићу чланак да задовољава твоје критерије! ОК? И немој да ми говориш да држим нечију страну у било чему јер нити познајем лично било кога овде нити сам некоме нешто дужан да бих му држао страну. --НиколаБ (разговор) 19:53, 7. децембар 2011. (CET)

Idemo onda ukinuti sve kriterije za izbor sjajnih, jer su sve to sitnice. To se ni ne može nazvati argumentom u raspravi, a može se nazvati držanjem strane autoru koji tvrdi da je članak toliko izmjenjen da više ne zna što mijenjat. Ovdje govorimo o sjajnim člancima, a ne o nekim drugima u kojima bi se one mogle oprostiti. Uostalom, je li ovo wikipedija na srpskom jeziku ili na nekom hibridu srpskih riječi i sintakse engleskog jezika? Opet kažem, ne sumnjam da će članak biti OK ako ga se ti primiš, ali moj ti je savjet da je korisnije potaknuti Simu da ga sredi — tako da ponovno ne pravi iste greške. --XZ (разговор) 20:42, 7. децембар 2011. (CET)

Ја сматрам да је чланак добар, а на свим викепдијанцима је да одлуче да ли треба да се скине са листе или не. Понављам што се мене тиче чланак је ок, а такође видим да се и један одређен број људи слаже самном. Свако има право на своје мишљење!!!!--Sima90 (разговор) 21:00, 7. децембар 2011. (CET)

Хм, ја у последње време радим на преводима смерница и правила Википедије, и што их више читам, то више увиђам колико сви ми, као заједница, грешимо, и колико би нам свима било много лакше да се разумемо и споразумемо кад бисмо пре почетка било ког рада овде прочитали те смернице и правила. Прочитала сам све коментаре овде, и могу рећи да су неки омашили тему иако генерално имају право и слажем се с њима (али ово НИЈЕ место за такве дискусије, нажалост), неки су имали више него добре намере али изгледа нису били бапш најспретнији да их остваре, па су били мало превише груби и мало превише захтевни према аутору чланка (јер, ја већ рекох тамо на разговору, ни Сима, нити било ко други, није обавезан нити има и трунку више одговорности или обавезе да учествује у корекцији чланка, уколико из БИЛО ког разлога неће/не може, нити је обавезан да било коме објашњава и да се правда због тога), неки су овде опет, превише обзирни и према чланку и према Сими, јер, у правилима за сјајне чланке јасно стоји шта је потребно да би чланак био сјајан, а ту спадају и ствари као што су техничка страна (заградице зха транслитерацију) или правопис, који опет неки можда сматрају минориним стварима, али тр ствари ЈЕСУ услов за сјајан чланак те је сасвим легитимно замерити то уколико недостаје, а неки су се овде јавили само да би нешто доказали и да би се препирали. Да су неки мање свадљиви, неки мање увредљиви, а неки мање осетаљиви, ништа од овога не би било. Уосталом, ако чланак није био за сјајан од самог почетка, уколико су му на самом гласању постављене озбиљне примедбе као што су неиспуњење било којих од услова за сјајан чланак прецизно наведених на страници где стоје Правила за сјајне чланке, гласање је требало прекинути и приступити поправци чланка, али не овако, критиком и очекивањем да други смерно ћути и трпи пљуцкања и поправља грешке, него ако је већ стало да се чланак поправи, онда приступити здруженим снагама и поправити га, можда потражити помоћ од стручнијих у областима у којима мањка (гоеграфа, правописаца)... Заједница нам је превише пуна неке горчине и много је злопамтило. Е, сад, да не би било да сам се јавила само да бих придиковала, ево и једног практичног предлога: ако има заинтересованих да се чланак заиста доведе на ниво сјајног чланка, онда прекините ово гласање, и радите на поправци, заједно. Пређите још једном све замерке које је дао XZ, поправите материјалне, правописне и друге грешке, немојте само критиковати, него се и сами укључите у поправак. Ако нема заинтересованости за рад на овом чланку, онда изгласајте до краја његово скидање с листе, и оставите сређивање за нека друга времена када будете сви мало боље воље. --Јагода испеци па реци 00:53, 8. децембар 2011. (CET)

 Komentar: Похвале аутору на квалитетном чланку и Алекси који је утрошио времена, направио доста измена (вид. историју измена) и потрудио се да чланак додатно среди. Мислим да нема потребе да се чланак уклања са списка. --SmirnofLeary (разговор) 19:49, 8. децембар 2011. (CET)

---

 Коментар: Коментари су архивирани на у архиви стране за разговор чланка (овде) --SmirnofLeary (разговор) 00:11, 13. децембар 2011. (CET)

Где пише да се коментари са ове странице архивирају на странице за разговор чланака? --Јагода испеци па реци 23:39, 17. децембар 2011. (CET)

Коментари су враћени на место, тамо где су дати и не треба да се одатле склањају. --Јагода испеци па реци 14:07, 13. март 2012. (CET)