Википедија:Транскрипција са чешког језика

Транскрипција имена из чешког у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем чешког језика веома је сличан српском, тако да се није појавило више отворених проблема, али ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање правописа и фонетике овог словенског језика.

Особености

Што се тиче особености, прва је обличке (морфолошке) природе. Наиме, многа чешка имена женског рода имају преглашен завршетак e (као српско а), што се посебно односи на топониме и у њима врло чест суфикс -ice (као српско -ица). Суштинско је питање да ли такве називе преносити дословно, чиме прелазе у српску граматичку множину, или прилагодити домаћој граматици. Како се не би жртвовала граматичка аутентичност, а и због чешког придева пред овим именима, који је женског рода, ипак се треба одлучити са прилагођену транскрипцију.

Отуда је правилно Нова Бистрица (Nová Bystřice), Ческа или Чешка Камењица (Česká Kamenice), Червена Речица (Červená Řečice). Међутим, уколико је име у самом чешком у множини, као такво се и преноси. Стога наспрам топонима Камењица, као граматичка супротност, постоје Ческе или Чешке Будјејовице (České Budějovice).

Мада проблема у вокализму и нема, у консонантизму озбиљне тешкоће задаје преношење чешког рефлекса старог меког р. Чешки је у овом у извесном смислу на средини између пољског, где се старо меко р изједначило са ж (позиционо и са ш), и словачког, где се р чува. Наиме, у чешком је овде специфични сугласник сложеног изговора, у којем има елемената и р и ж (односно ш у позицији обезвучења). Проблем је утолико тежи што је ово врло чест сугласник у чешким именима. Ранија норма налагала је прилагођавање ř српским ж иза звучних, ш иза безвучних сугласника, а у осталим случајевима као рж. Међутим, у пракси није постигнуто уједначено писање.

Тако су се у појединим релевантних издањима (атласи, енциклoпедије) нашле транскрипције попут Бржецлав, Охра, Тржебич, Тржебова (Мала енциклопедија Просвета), а с друге стране и Бшецлав, Охрша, Тршебич, Тршебова (Велики атлас света). Свакако нису прихватљиве транскрипције типа Бшецлав нити Бржецлав уместо Бжецлав, према старој норми. Међутим, гледајући из данашњег угла, стварно питање је да ли је погоднији лик Бжецлав, којим се жртвује и структурална прозирност и наслон на писмо, или пак сасвим нови лик Брецлав, којим се занемарује струјна саставница чешког ř. Ипак ће најпогодније бити Брецлав, Охра, Требич, Требова. Дакле, чешко ř треба на почетку речи и уз сугласник преносити као р, а између вокала и на крају речи као рж (Јаворжица, Јаромјерж).

Опис система

Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:

• CH, H — транс. х (чеш. Procházka, Hradec — Прохаска, Храдец)
• Ď, ď — транс. дј, осим испред самогласника када је д (чеш. Ďáblice, Mokraď — Дјаблице, али крајње Мокрад)
• DĚ — транс. дје (чеш. Budějovice, Bozděc — Будјејовице, Боздјец)
• DI — транс. ди (чеш. Dědice, Ladislav — Дједице, Ладислав)
• DZ — транс. дз (чеш. Medzany, Dzbel — Медзани, Дзбел)
• DŽ — транс. џ (чеш. Džoni, Džeri — Џони, Џери)
• E (крајње) — транс. а (чеш. Kamenice, Budějovice — Камењица, али Будјејовице)
• Ě — транс. је; за NĚ види ниже (чеш. Běšiny, Bezvěrov — Бјешини, Безвјеров)
• IA — транс. ија
• IE — транс. ије
• L — транс. л (чеш. Veleslavín, Cílek, Libočan, Eliška — Велеславин, Цилек, Либочан, Елишка)
• Ň, ň — транс. њ (чеш. Plzeň, Kadaň — Плзењ, Кадањ)
• NĚ — транс. ње (чеш. Manětín, Němec — Мањетин, Њемец)
• NI — транс. њи (чеш. Rakovník, Stroupežnický — Раковњик, Строупежњицки)
• Ř (почетно, уз сугласник) — транс. р (чеш. Řevnice, Břeclav — Ревњица, Брецлав)
• Ř (крајње, интервокалско) — транс. рж (чеш. Jaroměř, Javořice — Јаромјерж, Јаворжица)
• Ť, ť — транс. т, осим испред самогласника када је т (чеш. Kaťa, Unhošť, Hošťka — Катја, али крајње Унхошт, Хоштка)
• TĚ — транс. тје; за ŠTĚ види ниже (чеш. Vojtěch, Vítězslav — Војтјех, Витјеслав)
• ŠTĚ (суфикс) — транс. ште (чеш. Hradiště — Храдиште)
• TI — транс. ти (чеш. Tichý, František — Тихи, Франтишек)
• Ů — транс. у (чеш. Lidový dům, Hůlová — Лидови дум, Хулова)
• Y — транс. и (чеш. Kyselka, Byšť — Киселка, Бишт)

Треба пазити и на евентуалне изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. За разлику од случаја у словачком језику, графеме ia, ie у чешком не дају дифтонге, већ двосложне комбинације (транскрибоване као ија, ије). Чешко l никада се не преноси као љ.

Литература

• Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: чешки”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 245-247. ISBN 978-86-7946-079-0.