Википедија:Трг/Архива/Идеје/2

Главни извори и дела о српској историји

Предложила бих за почетак један приказ српске историје кроз векове аутора Владимира Ђоровића (у издању Глас српски из Бања Луке и Арс либри из Београда). Ја имам издање из 1997. www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/ , ту се може наћи цела књига, која је иначе штампана у три дела.

Захваљујем се унапред онима који ће слати информације на ову тему.

Поздрав, Наташа natasap@verat.net

Други светски рат

Мислим да је овај одељак википедије у великој мери непотпун. Штур на подацима, сликама и мапама. Морам да признам да нису лоше урађени описи великих битака. Али мислим да може боље. Зато молим све љубитеље историје да дају сво допринос овој надасве слободној енциклопедијиЈа сам овде нов али врујем да ћу дати довољан допринос овом и свим другим одељцима ове енциклопедије.

Нелиос Панзер

Драго ми је да си дошао на википедију и да желиш да допринесеш. Нико није савршен, па ни ми, тако да не можемо баш да имамо све првокласне чланке, али могу ти рећи, имамо доста историчара и то је једна од најдетаљније одрађених тема. Ако видиш да можеш, промени, употпуни, додај... Ово је вики. (можеш да се потписујеш са --~~~~). --Дунго ☼ (р) 02:27, 14 август 2005 (CEST)

Нерешиви проблеми

Пре једно месец дана сам разговарао са једним својим пријатељем (бившим учеником) о тексту о Николају Велимировићу. Данас смо добили текст о Сребреници, а постоји потенцијал да ће нам то бити проблем истог типа: нерешив. --Милош Ранчић (разговор) 14:51, 16 август 2005 (CEST)

И поред тога што сматрам да имамо довољно снаге да на квалитетан начин решимо питање садржине тих чланака, сматрам да је разумно да размислимо о следећем: увођењу констатација да чланак о томе остављамо да буде решен у једном будућности. Ти чланци треба да постоје на српској Википедији, али, на одређени начин маркирани као ПОВ и маркирани као нешто што нисмо у стању да решимо. И, наравно, негде и чланак о томе да постоји група до сада не решених проблема који се могу решити оног тренутка када се буде нашло довољно људи који хоће тиме да се баве. --Милош Ранчић (разговор) 14:51, 16 август 2005 (CEST)

Ја, дакле, предлажем јавну констатацију да смо проблем бацили под тепих привремено. Друго је решење (а, судећи према интензитету рада на чланку о Николају Велимировићу већ установљено) да имплицитно то гурнемо под тепих, покушавајући да заборавимо да постоји проблем. --Милош Ранчић (разговор) 14:51, 16 август 2005 (CEST)

Ја се слажем са оценом да је чланак о ономе што се издешавало у Сребреници 1995. велики проблем, имајући у виду чињеницу да се на ср. Википедији налази одређени број активник корисника који овај догађај посматра на различите начине. Ако би се чланак маркирао као нерешив, да ли се онда и ставља забрана за будуће уређивање чланка? Ако је тако, онда се поставља питање да ли чланак уопште треба да постоји маркиран на тај начин? Ако би се проблем "бацио под тепих привремено", требамо одлучити до кад ће такво стање трајати. --Покрајац|разговор 17:13, 16 август 2005 (CEST)

Судећи по броју данашњих реакција на овај чланак ми у овоме тренутку имамо довољно снаге да овај чланак не гурамо под тепих него да га на један задовољавајући начин истерамо до краја. Различита мишљења постоје и као таква их треба приказати у чланку. Мислим да треба да пробамо па ћемо да видимо где ћемо стићи. Вандал Б 17:28, 16 август 2005 (CEST)

Изгледа да постоји потенцијал за решавање чланка о Сребреници (док то није случај са чланком о Николају Велимировићу). У принципу, потребно је да ту постоје две заинтересоване стране за разговор (док је Дадо ту, имамо две стране; дакле, немојте га терати). --Милош Ранчић (разговор) 18:03, 16 август 2005 (CEST)

Што се тиче принципа "докле ће неки чланак бити под тепихом", то зависи од "концензуса заједнице". Ако нам се посрећи, имаћемо добар чланак о Сребреници. Али, остаје нам Николај Велимировић, где сумњам да ће ико у догледно време кренути да решава статус кво. Дакле, страна која назначује да имамо проблеме које не можемо решити је потребна. А када ће се кренути у то зависи не од времена, већ од броја заинтересованих (и разумних) људи који ће на томе радити. --Милош Ранчић (разговор) 18:03, 16 август 2005 (CEST)

wikiportal

Шта мислите да покренемо српски wikiportal?

Гледао сам пар њих британски је прегломазан руски збуњујући али има и оних који се издвајају квалитетом

• Палестина - веома прегледно, кратко и информативно. Постоји мали текст о Палестини, издвојени чланак је о Јасеру Арафату, Најважније вести (не километарске као на британском), Да ли сте знали?, нешто о култури, википројекти и листа ствари које можеш да урадиш како би побољшао чланке везане за Палестину. Оно што им фали у односу на друге је издвојена слика и листа категорија а и одељак о историји још није завршен. Такође исувише је мрачан (но ипак бољи од нападно-комунистичког кинеског :)).
  • Новозеландски - рађен мање-више по истом систему

• Израел - све што сам добро рекао за Палестину + све што сам рекао да тамо фали овде постоји. Мислим да Палестина једино води по избору чланка. Арафат јесте тај који вам прво падне на памет док за Универзитет у Хаифи (изабрани чланак из. портала) нисам ни чуо. Такође одељак вести само наводи изворе али не и саме вести. Тако да мислим да би комбинација израелско-палестинских портала била одлична за нас.

• Аустралија - врло информативан на малом простору. фале информације о култури и историји али то је ваљда повезано са државом.

Вреди погледати:

• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Romania
• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Ireland
• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Poland

Шта мислите? Авала 00:39, 19 август 2005 (CEST)

---

Хмм Авала стватно лепа идејица. Ми мало дуже разглабамо на ту тему на Википедији на енглском језику, погледај http://en.wikipedia.org/wiki/User_talk:Estavisti#Serb_portal и прикључи се у разговор. Поздрав --Саша Стефановић ® ¿ 03:39, 25. август 2005. (CEST)

Предлог: самоорганизовање пријављених учесника у огранке по географској основи

Шта мислите о томе да се направи могућност да се регистровани корисници на српској википедији сами укључе у огранке на основу своје географске припадности? Да појасним: приметио сам да постоји повелик број чланака о општинама у Републици Српској, и да скоро ни један чланак није завршен. Људи који су ове чланке започели су највероватније из РС (било да тамо живе, било да су оданде родом). Најлогичније је да чланке тога типа дорађују људи који имају знање о локалитету, јер ја - као неко који није родом из БиХ - тешко да могу да допринесем чланку о (на пример) Козарској Дубици и поред најбоље намере. Дакле, можда не би било лоше организовати огранак (или клуб) "Српска Википедија - Република Српска", где би неко од корисника могао да постане администратор огранка и координише рад са осталим учесницима који се у огранак пријаве. На страници огранка би могла да стоји листа чланака којима је потребна дорада по приоритету, и разни предлози. Могли би да организујемо огранке за Србију (онда у оквиру Србије за Војводину, Београд итд.), Црну Гору, БиХ (односно РС) и тако поделимо рад и координишемо га. Наравно, ово не би требало никога да спречи да доприноси где год жели.

Да ли овај предлог вама има смисла, и да ли мислите да би вредело пробати?

--Трајан 06:51, 29. август 2005. (CEST)

---

• Зашто да правимо неке поделе? Да ли би нас то стварно довело до пожељеног напредка?

То би ишло и у смислу "Српска Вики-Аустралија", "Српска Вики-Канада". Ја сам дефинитивно против. То води у правац divide et imperat (подели и владај). А мислим да је негде чак и нека врста дискриминације у колонијалном стилу: Срби прве, друге и треће класе. А ако постоје не завршени чланци, може се ставити у листи и свако ко мисли да може тамо да допринесе нешто, слободно му је да то уради. Није стил форсирати неке географске деобе. Уместо географских подела, ја би пре организовао "клубове" по могућностима: историчари, картографи, познавалаци страних језика за преводе, техничари, физичари, спортисти, риболовци итд. На крају не треба заборавити да су сви приноси добровољни. Нема смисла терати чланове из Републике Српске да заврше чланке, само што се географски налазе на њихивом подручју. То је мој став. --Vl 00:26, 31. август 2005. (CEST)

Википортал Хемија

Планирам да направим портал Хемија. Требало би да изгледа слично као и пољски [1] тј. превешћу пољски са малим изменама. Интересује ме да ли ми имамо одељак Wikiportal: , као што имамо Википедија: итд. Ако неммо интересује ме у који одељак да ставим чланак? П.С. ако вам је лакше да ми објасните на ирцу ја сам тренутно тамо. --Јованвб 16:29, 4. септембар 2005. (CEST)

Читање чланака

Предлажем да покренемо акцију читања чланака. Узмимо, то би били неки добри чланци, а .ogg запис чланака би реферирао на конкретну измену. Могли бисмо кренути по добрим чланцима из списка чланака које sr: треба да има. Тиме бисмо добили нови квалитет на Википедији јер би њу могли користити и глуви, али и људи који би радије да чују а не да читају. Шта мислите о томе? --Милош Ранчић (разговор) 02:53, 6. септембар 2005. (CEST)

Слабо ће глуви имати вајде од аудио записа:). 80.87.240.30 14:02, 7. септембар 2005. (CEST)

Хехе, претпостављам да је мислио слепи, али ми и даље не иде у главу како да нађу линк. --Саша Стефановић ® ¿ 14:11, 7. септембар 2005. (CEST)

Мислио је овим (јер би њу могли користити и глуви) да каже да глуви могу да читају, а не да слушају. --Дунго ☼ ۞ 14:13, 7. септембар 2005. (CEST)

Не ради се само о слијепима него и о слабовидима и људима са другим хендикепима (нпр. камионџије, таксисти, хирурзи ;-) и сл. - дакле онима који радије слушају него читају или због природе посла не могу да читају док могу да слушају док раде).

Таква ствар је већ реализована - рецимо на њемачкој вики - и функционише одлично. Чланци из Википедија:Списак чланака које српска Википедија треба да има још нису ту - тако да их је веома тешко (ако не и немогуће прочитати) ;-) Мислим да имамо неку категорију са сјајним чланцима или сл.

Остало:

1. Договор о тексту лиценце који би се морао прочитати на крају чланка
2. Договор о мјесту снимања огг-датотека (остава или директно овдје)
3. Оснивање категорије, шаблона (нешто слично постојећем шаблону са Вики речника) а можда и портала везаног за ту тему
4. Ажурирање листе сарадника википедије који су вољни да учествују у том подухвату

Kaster 14:31, 7. септембар 2005. (CEST)

---

Ја се слажем са тим да би требали да имамо тај изговор. Урадићу колико могу да то заживи. Читати нећу. --Саша Стефановић ® ¿ 14:38, 7. септембар 2005. (CEST)

---

Ја сам вољан да учествујем у стварању таквих чланака. Спреман сам да направим .огг фајлове чланака које сам сам направио. Сачекаћу да се ова ствар "стандардизује" на начин који је Кастер описао. --Покрајац|разговор 15:25, 7. септембар 2005. (CEST)

Треба што пре разардити техничка питања, па да можемо полако да кренемо у посао. Ако мој умилни басић :) може бити од помоћи, рачунајте и на њега. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:31, 7. септембар 2005. (CEST)

Дакле, дефинитивно сам се прешао код глувих... Дакле, слепи. Било би, дакле, добро да то средимо. Слажем се са Кастером око предлога. Пре свега, мислим да би било добро држати фајлове под двојном лиценцом (ГФДЛ и ЦЦ шер алајк), како би се могли користити и једноставније. Ипак, кад боље размислим, мислим да ће нам то компликовати ствари, тако да би било боље да оставимо под ГФДЛ. Што се тиче читања лиценце, мислим да је довољно прочитати је једном и на њу реферирати увек. --Милош Ранчић (разговор) 18:50, 8. септембар 2005. (CEST)

Снимање бисмо могли да радимо свако код себе (од оних који су за то заинтересовани). Мислим да то није неки проблем... --Милош Ранчић (разговор) 18:50, 8. септембар 2005. (CEST)

Што се тиче сналажења слепих, то би се радило на више начина: Прво, имали бисмо категорију која би обухватала све те фајлове. Тако би се на једном месту све то могло видети. Преко тога, у одређеном тренутку бисмо почели са скупљањем тога и нарезивањем на ЦД-ове. У договору са организацијама слепих бисмо им те ЦД-ове слали; односно, већ бисмо пронашли начин да их као слободну документацију продајемо по приступачним ценама (узмимо, око 100 динара за један ЦД у реалној продаји и под условом да сами нарезујемо ЦД-ове; ако се организје нешто боље, цена може да буде и знатно мања). --Милош Ранчић (разговор) 18:50, 8. септембар 2005. (CEST)

Постоји чак и варијанта да се договоримо са екипом са Новосадског универзистета (имају и неку фирму, могу ступити са њима у контакт), који имају изузетно добар софтвер за синтетизацију говора. То би нам доста олакшало посао. --Милош Ранчић (разговор) 18:50, 8. септембар 2005. (CEST)

Узимам на себе да урадим пар иницијалних ствари овим поводом сутра. --Милош Ранчић (разговор) 18:50, 8. септембар 2005. (CEST)

---

Текст - под коју лиценцу (ГФДЛ) потпада тај прочитани чланак би се дакле једном снимио - али код сваког (прочитаног) чланка морао"закачити" на крај. Пошто би имена фајлова требала да се подударају са називом чланка - поставља се и питање конвенције именовања фајлова - пошто знамо да се за именовање може/треба користити само ASCII-ијев скуп знакова.

1. Предлог прочитаног текста на крају прочитаног чланка: "Овај чланак потпада под ГФДЛ лиценцу и део је Википедије - пројекта слободних енциклопедија света".
2. Идеју о синтетизацији говора сматрам као шалу - бар мени није познат толико добар софтвер који задовољава наше квалитативне захтјеве.

1. Хм. Да неће бити мало рогобатно то са лиценцом у сваком чланку? Како снимају Викивести? Хммм... Мислим, ако се мора, шта да се ради... --Милош Ранчић (разговор) 01:00, 14 септембар 2005 (CEST)
2. Ниси чуо оно што сам ја чуо :) Синтетизатор урађен у Новом Саду је стварно импресиван! Обрадили су и акценте и реченичку интонацију. Само у врло ретким случајевима погреши и то у акценту (узмимо, код тога хоће ли прочитати "да" као облик од "дати" или као везник; обично чита као везник, неакцентовано). Али, то је стварно далеко од ма какве озбиљне грешке у читању и "електронског звучања" спикера. Дакле, уопште није шала. Проблем је једино што није слободан (мада сам уверен да би нам дали који примерак за употребу). --Милош Ранчић (разговор) 01:00, 14 септембар 2005 (CEST)
3. Што се тиче именовања, можемо користити дуал (ч=cx, ћ=cy, љ=ly итд.), па чак и дуал са неким означавањем. --Милош Ранчић (разговор) 01:00, 14 септембар 2005 (CEST)
4. И извињавам се што до сада нисам ништа написао. Ових дана сам кући, па сурфам са читавих (и познатих) 12kbps. --Милош Ранчић (разговор) 01:00, 14 септембар 2005 (CEST)

Ћирилица/Латиница

Мислим се нешто: да ли би било могуће у склопу горњег левог менија убацити опцију Ћирилица/Латиница? Наравно, нико није луд да поново прекуцава све текстове, него да се ту лепо убаци скрипт типа "Ћирилизатора" (ово би, логично, био "Латинизатор"). Ем је нешто ново што остале Википедије немају, ем је у духу језика (нашег, двоазбучног), ем ће дебело послужити! --Urednik 17:53, 26 септембар 2005 (CEST)

Очигледно ниси прочитао подробну скорашњу дискусију. :) --Дунго ☼ ۞ 19:45, 26 септембар 2005 (CEST)

сликам Београд :-)

Докопао сам се дигиталног фотоапарата и сада сликам значајније објекте, споменике по Центру...--Goldfinger (разговор) 16:41, 9 октобар 2005 (CEST)