Википедија:Увод у транскрипцију имена
 | Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима. |
Адаптација имена из страних језика детаљно је описана у Измењеном и допуњеном издању Правописа српскога језика (2010), као и у његовом првом издању (1993). С изузетком дорађених правила за енглески језик и нових за скандинавске језике, између ових издања није дошло до већих измена. Међутим, у Правопису српскохрватскога књижевног језика из 1960, транскрипциона правила била су обрађена само у најкраћим цртама, тако да је деценијама владала шаролика пракса, од консултовања извора попут енциклопедија, атласа или уџбеника до разних врста импровизације. Будући да су многи уредници Википедије навикли на одређене адаптације конкретних имена, поготову оних географских, чак и недвосмислене препоруке у меродавним приручницима често узрокују дуже расправе. Овим чланком обавештавамо нове уреднике о савременим назорима на прилагођавање имена.
Укорењена имена уреди
Правопис српскога језика (2010) уреди
У прилагођеном писању имена најважнији је циљ постојаност облика свих важнијих имена, да би се поуздано знало како код нас гласе и да се без двоумица и домишљања могу тражити и налазити у азбучно обрађеним приручницима. Зато у овој материји нема места успостављању нових двојстава, нити се може ауторима школских и општих приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим транскрипционим схватањима. Посебно је важно да сви уџбеници и приручници који обрађују географску грађу и све географске карте транскрибују имена сагласно правописним правилима. То треба да буде обавеза и других делатности које често уобличавају туђа имена — у новинарству, у превођењу филмова и књига и др. У примени транскрипционих правила Одбор за стандардизацију српског језика (при Институту за српски језик САНУ, Београд) пружаће стручну помоћ онима који се за њу обрате.
— тачка 197а
Правила која се утврђују не треба схватати као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај, а онда и у стручну и другу литературу. То нпр. значи да не треба мењати имена из кинеског језика типа Пекинг, Сун Јат Сен, Чанг Кај Шек, Куоминтанг или пак из португалског језика Рио де Жанеиро, Васко да Гама, Магелан и сл. — без обзира на нова правила.
— тачка 197б
Овде изложеним правилима подлежу имена која ће тек пристизати у српски језик и она која се у наше време јављају у више насумичних варијација. Од измена би били изузети само одраније укорењени и у пракси одавно прихваћени појединачни облици, настали применом друкчијих поступака (углавном под утицајем изворног писања или изговора, или посредством немачког и француског језика, преко којих смо некад примали енглеске речи), као што су Лондон, Глазгов, Халеј, Њутн, Шекспир, Вашингтон. Но, уколико се уз укорењени облик појави и нека новија варијација, попут Џемс и Џејмс (од JAMES) или Клерк и Кларк (од CLARK), предност треба давати облицима који су саображени правилима, а овде су то они другонаведени. Новији и правилима саображени облици често се везују за конкретне личности, одскора на јавној сцени, па би тако глумац DENZEL WASHINGTON и сви остали с тим презименом требало да буду Вошингтон, док GEORGE WASHINGTON, као и главни град САД који је по њему добио име, остају с укорењеним обликом Вашингтон. Међутим, укорењенима се не могу сматрати погрешно транскрибовани облици новијег датума и отуда још недовољно устаљени, попут Тортуро (од TURTURRO), Кејз (од KEYS) или Хоук (од HAWKE). Овакве облике, који су очигледно последица пуког незнања и немара, свакако треба подвргнути правилима и исправити.
— тачка 208, која почива на тексту проф. др Твртка Прћића, као што видимо у његовом чланку Предлози за нови Правопис (1): транскрипција властитих имена из енглеског језика
Подбелешка 1 уз наслов изнад тачке 208 додаје следеће: „Овај модел транскрипције властитих имена из енглеског језика примењен је у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Прћић: Прометеј, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Прћић: Змај, Нови Сад, 2004).” Узвичником су означена укорењена имена у обама речницима. Змај је 2008. објавио и новије издање првог речника, са незнатним изменама.
Твртко Прћић уреди
При том овде треба посебно указати на могућност да поједина решења, нарочито она која мењају одраније устаљене облике, код некога изазову отпор, па чак и одбојност, првенствено због нарушавања стечених навика. Међутим, не треба заборавити ни то да је облик Спенсер Траси безболно уступио место ваљаном облику Спенсер Трејси, да је после једне интервенције Исидоре Секулић Стокхолм почео да истискује Штокхолм, а да су кинеска имена увођењем pinyin транслитерације, пре неколико деценија, у целом свету поприлично изменила свој дотадашњи лик. У сваком случају, тежња ка систематичности свакако би морала да добије предност над импровизацијом, ма колико да су њени ефекти постали навика. Најкрупнију улогу у не баш лаком и краткотрајном процесу устаљивања и ове нормативне препоруке имала би, треба ли посебно наглашавати, средства масовне комуникације — посебно њихова лекторска служба.
Доследном применом понуђених облика учинила би се најмање три корака напред: прво, значајно би се допринело уједначавању наше транскрипцијске праксе (бар једног њеног дела); друго, једнообразност би захватила и трајнији језик књига, уџбеника и енциклопедија, па се не би наилазило на два скорашња издања, једно ауторке Ерике Џонг а друго Ерике Јонг; и треће, помогло би се онима који уче енглески језик, јер више не би били у прилици да, под утицајем облика научених у матерњем језику, енглеска имена изговарају, па чак и пишу, на погрешан начин (рецимо, уместо Норман Мејлер не би се чуло Норман Мајлер, што може бити и друго име). Тако би се утицај „пипуларне аналегије у транскрупцији” умногоме смањио, а временом ваљда и отклонио.
Иван Клајн уреди
Ипак, и дугогодишње грешке дају се исправити, као што нам показује облик Лос Анђелес, данас општеприхваћен у медијима, после најмање пола века погрешног писања „Лос Анђелос”. Основно у свему томе јесте питање да ли ће бити воље да се у јавном опхођењу примењују правописне одредбе, или ће транскрипција и даље бити „хаотична и произвољна”, остављена на милост и немилост појединцима.
Имена из језика за које немамо правила уреди
Уредницима Википедије често је потребна транскрипција имена из језика за које Правопис не даје никаква правила. Углавном се тада користе транскрипције које се нађу у постојећим изворима, као што су новине, уџбеници, енциклопедије или атласи, мада се понекад настоји транскрибовати и на основу IPA транскрипције, какву често налазимо на почетку одговарајућег чланка на енглеској верзији Википедије. У вези с таквим језицима Правопис садржи следеће:
За језике који су остали необрађени главно је правило: држати се облика који су ушли у наш изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, из било којег језика, не треба уводити у јавне текстове док се не верификује у лингвистичким установама и сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика.
— тачка 291
Дакле, да не бисмо случајно одступили од устаљених облика, треба претражити велик број текстова који нису приватни, што се данас лако чини Гуглом. Резултати се могу пробрати подешавањем језика претраге, конкретних сајтова, ограничити само на књиге и слично. Међутим, чим се објаве званична правила транскрипције, престаје да важи ово правило, и тада би требало преправити што више имена у складу с новим правилима. Будући да „Википедија није папирна енциклопедија”, остају преусмерења која ће читаоце водити ка правилним насловима чланака.
Водичи за транскрипцију уреди
|| Правописна транскрипција || Пресловљавање || Међународна фонетска абецеда ||
Правописни трг || Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика