Вилим Хорвај
Вилхелм Вилим Хорвај (псеудоним Шварцман; Бела Црква, 1901 – Москва, 19. април 1939), југословенски револуционар немачког порекла и секретар СКОЈ-а.
| вилим хорвај | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1901. |
| Место рођења | Бела Црква,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 19. април 1939. (37/38 год.) |
| Место смрти | Москва,  Совјетски Савез |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1923. |
Биографија уреди
Рођен је 1901. године у Белој Цркви код Вршца. По народности је био Немац.
Првобитно је био члан КП Румуније од 1922. до 1923. године, а од 1923. године члан КП Југославије. Био је лидер београдске комунистичке омладине, а потом секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску 1925. године, те члан Централног комитета СКОЈ-а.[1] Од 1927. године је био члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.[2]
Током велике полицијске провале у СКОЈ и партијску организацију у Београду, октобра 1927. године Вилим Хорвај је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора.[3] Претходно су ухапшени омладинци мучени у београдској Главњачи, о чему су јавно говорили током суђења.[3]
Године 1929. био је поново ухапшен у Загребу. У Судбеном столу припремало се његово суђење. За неколико дана очекивало се да буде осуђен и бачен на робију.[1] Након успешне акције коју су организовали његови партијски другови, из загребачке полиције је спашен Вилим Хорвај. Вођа акције спашавања био је Стјепан Цвијић.[4]
После бекства из Југославије живео је у Бечу, Берлину и Москви. Према једном извору, 1929. године је емигрирао у Совјетски Савез[1], а према другом извору 1933. године.[2]
У Москви је завршио Комунистички универзитет националних мањина Запада и постао руководилац југославенског сектора Међународне лењинске школе.[2] Такође је био један од истакнутих званичника светске Комунистичке омладинске интернационале. Хорваја су, по правилима конспиративности, партијски другови звали Милан Белић, а московски псеудоним му је био Степан Антонович Шварцман.
Ухапшен је 3. новембра 1938. на радном месту уредника издавачког предузећа „Страни радник“ у Москви. Истог дана, поред њега су ухапшени и шпански борци Владимир Ћопић и Јанко Јовановић. Стрељан је у Москви 19. априла 1939. године.
Рехабилитован је у Совјетском Савезу 10. јуна 1958. године.
Литература уреди
- Petrović, Slobodan (1962). Sedam sekretara SKOJ-a. Rad.
- Očak, Ivan (1982). Braća Cvijići. Spektar.
- Cazi, Josip (1962). Nezavisni sindikati, 1921-1929. Republičko vijeće SSJ za Hrvatsku.
- Petrović, Slobodan (1962). Sedam sekretara SKOJ-a. Rad.
- Стјепан Церјан, Вилим (Вилхелм) Хорвај - једна скица за биографију, 1985.
Референце уреди
- ^ а б в Petrović, Slobodan (1962). Sedam sekretara SKOJ-a. Rad.
- ^ а б в Ivan Očak, Jugoslavenske vanpartijske emigrantske organizacije u SSSR-u između dva rata
- ^ а б Cazi, Josip (1962). Nezavisni sindikati, 1921-1929. Republičko vijeće SSJ za Hrvatsku.
- ^ Očak, Ivan (1982). Braća Cvijići. Spektar.