Вилијам Андерс

амерички пилот, електро и нуклеарни инжењер, астронаут, амбасадор

Вилијам Алисон "Бил" Андерс (енгл. William Alison "Bill" Anders; Хонгконг, 17. октобар 1933) бивши је амерички пилот, електро и нуклеарни инжењер, астронаут, амбасадор. Изабран је за астронаута 1963. године.

Вилијам Андерс
Андерс као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно имеВилијам Алисон Андерс
Датум рођења(1933-10-17)17. октобар 1933.(90 год.)
Место рођењаХонгконг,
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеАМА(BS, 1955)
ТИАРВ(MS, 1962)
Занимањеастронаут
пилот
електроинжењер
нуклеарни инжењер
амбасадор
Каријера
ТипАстронаут НАСА
Статуспензионисан
Чин Генерал-мајор у резерви (АРВ)
Време у свемиру6 дана 3 сата 0 минута
СелекцијаНасина група 3 из 1963.
МисијеАполо 8
Лого мисија
Пензионисање1. септембар 1969. год.; пре 54 године (1969-09-01)
Одликовања

Рођен у Хонгконгу од оца поморског официра Артура Ф. Андерса (1903—2000) и мајке Мјуриел (рођене Адамс; 1911—1990), одрастао је у Америци. По завршетку Академије ступа у Америчко ратно ваздухопловство. Након завршене летачке обуке, летео је у као борбени пилот у ескадрилама у Калифорнији и на Исланду, где је пресретао совјетске бомбардере који су у доба Хладног рата угрожавали америчке ваздушне одбрамбене границе. Желео је да се обучава за пробног пилота, али му то није пошло за руком. Ипак, примљен је у НАСА на свој 30. рођендан, у оквиру селекције за коју услов звања пробног пилота није био потребан.[1] Годину дана уочи селекције завршио је мастер студије из нуклеарне технике, области у коју је био доста укључен, нарочито након напуштања НАСА.

У свемир је летео једном, као пилот лунарног модула на мисији Аполо 8. Он, командант Френк Борман и пилот командног модула Џим Лавел постали су први људи који су путовали на Месец, и тројица од 24 човека који су извели овакав подухват. Андерсу се приписује историјска фотографија Излазак Земље, коју је усликао на Бадње вече 1968. Андерс је био члан резервних посада за летове Џеминија 11 и Апола 11. Бил Андерс је своје повлачење из НАСА објавио уочи мисије Аполо 11, и то му је било последње задужење у астронаутском корпусу. Међутим, понуђено му је место пилота командног модула на мисији Аполо 13, што би га сврстало у ред оних који би на Аполу 19 слетели на Месец, али је Андерс правилно проценио да програм неће толико трајати и каријеру усмерио у другом правцу.[2][3]

Током каријере је забележио преко 8.000 часова лета. Провео је 6 дана у свемиру.

По завршетку средње школе 1951. године, уписао је студије електротехнике на Морнаричкој академији САД у Анаполису. Дипломирао је 1955. године. Магистрирао је из области нуклеарне технике, на Технолошком институту Америчког ратног ваздухопловства 1962. Завршио је курс менаџмента на Пословној школи Харварда, 1979. године.

Из Ваздухопловства се пензионисао у чину генерал-мајора у резерви 1988. године. НАСА-у је напустио 1969. и радио за Владу САД, годину дана је био амерички амбасадор у Норвешкој, а последњу деценију радног века, до 1994. године, проводи у приватном сектору на одговорним позицијама. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.[4]

У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је други по реду чин, Life Scout.[5] Ожењен је и има шесторо деце.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „William A. Anders Оral History Transcript”. NASA. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 28. 02. 2018. 
  2. ^ „William Anders bio”. NASA. Архивирано из оригинала 04. 12. 2017. г. Приступљено 28. 02. 2018. 
  3. ^ „Others Who Could Have Had a Moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  4. ^ „Maj. Gen. William A. Anders”. Heritage Flight Museum. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 28. 02. 2018. 
  5. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018. 

Спољашње везе уреди