Виторе Карпачо
Виторе Карпачо (итал. Vittore Carpaccio; рођен око 1460. у Венецији — умро 1525/26 у Венецији), био је италијански сликар, сматран највећим сликарем наративних сцена венецијанске школе. Због нарочитог реализма његових фигура смјештених у један кохерентан простор јасне перспективе такође га се сматра претечом каснијих венецијанских сликара градских панорама Венеције.[1][2]
Виторе Карпачо | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1465 |
| Место рођења | Венеција |
| Датум смрти | 1526 |
| Место смрти | Копар |
Карпачо је врло вјероватно био ученик Лацара Бастијанија, мада је у његовом дјелу очигледно да су му узори били Ђентиле Белини и Антонело да Месина. Из његовог раног периода истиче се Спаситељ са четворицом Апостола које датира око 1490. године. У овом периоду му се приписују још нека дјела, међутим, будући да се у раном периоду није потписивао, постоје сумње да их је он насликао. Почетком 1490-их, Карпачо је радио на пројекту циклуса слика из легенде о св. Урсули за Школу Санта Урсула, данас Галерије Академије у Венецији. То су дјела по којима се истиче као зрео умјетник са изразитом способношћу за организовање наративних сцена и вјештином у приказу односа свјетлости. Сцена под именом Снови св. Урсуле је посебно вреднована због богаства натуралистичких детаља.
Референце уреди
- ^ „Vittore Carpaccio”. Storiadellarte.com. Приступљено 19. 1. 2021.(језик: италијански)
- ^ „Vittore Carpaccio Italian painter”. Britannica. Приступљено 19. 1. 2021.(језик: енглески)
