Владо Дијак (26. децембар 1925, Брезово Поље, Брчко, Краљевина СХС[1] — 1988, Сарајево, СФРЈ) је био познати југословенски пјесник и текстописац.[2]

Владо Дијак
Лични подаци
Датум рођења1925.
Место рођењаБрезово Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти1988.
Место смртиСарајево, СФРЈ

Живот и рад уреди

Средњу школу је похађао у Бањалуци. Са 17 година се придружио партизанима. Након Другог свјетског рата кратко је студирао књижевност.[2]

Писао је за Бањалучке новине и Радио Сарајево. Био је затвореник на Голом Отоку.[2]

Објавио је књиге пјесама Амбасадор боема, Партизанске пјесме, Љубичасти кишобран, као и романе Кафана Сан, Топови и славуји и Црни коњ.[1]

Такође је био и велики хумориста, а добио је награду Златни Јеж.

Бројне су пјесме поп и рок извођача за које је он написао стихове. Најпознатије од њих су: Селма (у извођењу Бијелог дугмета),[3] Станица Подлугови (Здравко Чолић), Чисти, бијели снијег (Арсен Дедић), Бетонска брана (Индекси).[4]

Референце уреди

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 150. 
  2. ^ а б в „VLADO DIJAK (1925- 1988),autor „Selme“,“Stanice Podlugovi. ljubusaci.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  3. ^ „Književnost: VLADO DIJAK”. exyujemojafurka.blogspot.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  4. ^ „Ambasador boema”. xxzmagazin.com. Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступљено 23. 1. 2022. 

Спољашње везе уреди