Владо Шћепановић
Владо Шћепановић (Колашин, 13. новембар 1975) је бивши црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позиција бека.
| Владо Шћепановић | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Владо Шћепановић | ||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Владо Шћепановић | |||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 13. новембар 1975. | |||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Колашин, СФРЈ | |||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Црна Гора | |||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 1,97 m | |||||||||||||||||||||||||||
| Информације о каријери | ||||||||||||||||||||||||||||
| НБА драфт | 1997. / није изабран | |||||||||||||||||||||||||||
| Про каријера |
1993—2011 (играчка) 2016— (тренерска) | |||||||||||||||||||||||||||
| Позиција | бек | |||||||||||||||||||||||||||
| Сениорска каријера | ||||||||||||||||||||||||||||
| Године | Клуб | |||||||||||||||||||||||||||
| 1993—2000 2000—2001 2001—2002 2002—2003 2004 2004—2006 2006—2007 2007—2009 2009—2010 2011 |
Будућност Ефес Пилсен Партизан Фортитудо Болоња Партизан Панатинаикос ПАОК Гранада Мурсија Панелиниос | |||||||||||||||||||||||||||
| Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||||||||||||||
 Србија и Црна Гора  Црна Гора | ||||||||||||||||||||||||||||
| Тренерска каријера | ||||||||||||||||||||||||||||
| 2016 2017—2018 2018—2020 2020 |
Будућност Брозе Бамберг (пом.) Партизан (пом.) Партизан | |||||||||||||||||||||||||||
Медаље
| ||||||||||||||||||||||||||||
Играчка каријера уреди
Клупска уреди
Кошарку је почео да тренира у Горштаку из Колашина,[1] да би 1993. године прешао у подгоричку Будућност. У екипи Будућности је остао до 2000. године, и учествовао је у освајању два првенства СР Југославије (1999. и 2000) и два купа СР Југославије (1996. и 1998). Након тога је провео једну сезону у Ефес Пилсену, са којим је освојио куп Турске.
Сезону 2001/02. проводи у Партизану, и осваја дуплу круну. У августу 2002. прелази у Фортитудо (тада под спонзорским именом Скипер). Због проблема са повредом није пуно играо у Скиперу, па је у марту 2003. споразумно раскинуо уговор са клубом.[2] Након више од годину дана неиграња због повреде,[3] Шћепановић се у јануару 2004. вратио у Партизан.[4] Остао је у Партизану до краја сезоне 2003/04, и освојио је још једну титулу првака државе. Управо је Шћепановић био најзаслужнији за ову титулу, јер је 19. јуна 2004. у последњим секундама меча постигао победоносни кош у вршачком Миленијуму против Хемофарма, којим је Партизан освојио своју 11. титулу у клупској историји.[5][6]
Лета 2004. прелази у грчки Панатинаикос.[7] У екипи Панатинаикоса је провео наредне две сезоне, и учествовао је у освајању две дупле круне. Након тога је једну сезону провео у солунском ПАОК-у. Уследиле су две сезоне у Гранади, једна у Мурсији а последњи ангажман је имао 2011. године у грчком Панелиниосу, након чега је завршио каријеру.[8]
Репрезентативна уреди
Са млађим селекцијама СР Југославије је освојио три бронзане медаље. Прву бронзу је освојио са репрезентацијом до 22 године на Европском првенству 1996. у Турској.[9] Наредне 1997. године је исте медаље освојио на Медитеранским играма у Барију, као и на Светском првенству до 22 године у Аустралији.
Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је освојио златну медаљу на Светском првенству 1998. у Атини. Наредне године је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1999. у Француској, да би две године касније освојио још једно злато, овога пута на Европском првенству 2001. у Турској.[9] Поред тога са националним тимом СРЈ/СЦГ је наступао на два Олимпијска турнира (2000, 2004) као и на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори.[9]
Након распада државне заједнице СЦГ, Шћепановић је наступао за репрезентацију Црне Горе. Као капитен је предводио црногорски национални тим на Европском првенству 2011. у Литванији.[10]
Тренерска каријера уреди
Први тренерски ангажман је добио у јуну 2016, када је постављен за главног тренера подгоричке Будућности.[11] Четири и по месеца је био тренер Будућности, све до 11. новембра 2016, када је поднео оставку. Шћепановић је оставку поднео након пораза на гостовању Карпош Соколију (77:71), што је био први пораз Будућности у сезони 2016/17. у Јадранској лиги, након осам узастопних победа. Поред скора 8-1 који је имао у Јадранској лиги, Шћепановић је са екипом Будућности поражен на све четири утакмице Еврокупа.[12]
Нови тренерски ангажман је пронашао у јуну 2017, када је постављен за помоћног тренера Андреи Тринкијерију у немачком евролигашу Брозе Бамбергу.[13] Тринкијери је у фебруару 2018. смењен, али је Шћепановић остао у стручном штабу Бамберга, овога пута као помоћник новом тренеру Луки Банкију.[14] Почетком новембра 2018. се поново придружио Андреи Тринкијерију, овога пута као помоћни тренер у Партизану.[15] Након што је Тринкијери напустио Партизан, Шћепановић је 9. јула 2020. званично преузео његову функцију.[16] Као главни тренер Партизана, Шћепановић је на првих девет утакмица у сезони 2020/21. забележио пет пораза (скор 2–2 у АБА лиги и 2–3 у Еврокупу) па је смењен са места тренера 30. октобра 2020. године.[17]
Успеси уреди
Клупски уреди
- Будућност:
- Првенство СР Југославије (2): 1998/99, 1999/00.
- Куп СР Југославије (2): 1996, 1998.
- Ефес Пилсен:
- Куп Турске (1): 2001.
- Партизан:
- Првенство СР Југославије (2): 2001/02, 2003/04.
- Куп СР Југославије (1): 2001/02.
- Панатинаикос:
- Првенство Грчке (2): 2004/05, 2005/06.
- Куп Грчке (2): 2005, 2006.
Репрезентативни уреди
Референце уреди
- ^ „Vlado Šćepanović (22), najmlađi reprezentativac zlatne YU košarkaške reprezentacije: Od A do Š”. yugopapir.com. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Adio Bolonja”. novosti.rs. 16. 5. 2003. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Šćepanović za B92: "Uskoro počinjem da igram"”. b92.net. 28. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Vlado Šćepanović potpisao za Partizan”. b92.net. 9. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Šćepanović doneo 11. titulu Partizanu”. sportskacentrala.com. 19. 6. 2004. Архивирано из оригинала 09. 07. 2020. г. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Vlado Šćepanović – Šut za “besmrtnost” među “Grobarima””. sportskasecanja.com. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „B92:Šćepanović potpisao za PAO”. b92.net. 1. 8. 2004. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „I Vlado Šćepanović završio karijeru”. b92.net. 20. 12. 2011. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ а б в „Vlado SCEPANOVIC (MNE) participated in 13 FIBA / FIBA Zones events”. FIBA.com. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Intervju: Vlado Šćepanović, bivši reprezentativac”. reprezentacija.me. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Vlado Šćepanović trener Budućnosti”. vijesti.me. 24. 6. 2016. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Vlado Šćepanović na 41. rođendan podnio ostavku!”. vijesti.me. 13. 11. 2016. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Šćepo spreman za Evroligu: Imam motiv, ambiciju i znanje”. vijesti.me. 24. 6. 2017. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Bamberg dobio trenera, Šćepanović ostao u stručnom štabu”. vijesti.me. 3. 3. 2018. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Japanac po treći put među Grobarima”. mozzartsport.com. 2. 11. 2018. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Partizan predstavio Šćepanovića FOTO”. b92.net. 9. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Partizan smenio Šćepanovića!”. mozzartsport.com. 30. 10. 2020. Приступљено 30. 10. 2020.
Спољашње везе уреди
