Волонтеризам (волонтерство, волонтирање) је мобилизација и ангажовање појединаца и група који добровољно пристају да пружају услуге одређеној популацији, уз адекватну селекцију и припрему. Волонтеризам је заснован на идејама самопомоћи, узајамне помоћи и филантропије. Најчешће се спроводи у верским, хуманитарним, социјалним као и невладиним организацијама. Волонтери се воде као непрофесионалци, али уз добру селекцију, припрему, супервизију и фидбек могу постићи знатни степен професионализма.

Волонтер, реч латинског порекла која по савременом схватању означава особу која сопственом вољом (добровољно), индивидуално или организовано, пружа своје услуге онима којима су неопходне, без материјалне надокнаде која превазилази трошкове пружања услуга. Широк дијапазон мотива због којих се неко одлучује за волонтерски рад захтева систематичан и стручно вођен процес, како би услуге волонтера биле најцелисходније са становишта интереса корисника и самог волонтера.

Глобална волонтерска радна снага се процењује на 109 милиона радника који раде пуно радно време. 30% волонтерског рада се спроведе формално кроз различите организације, удружења и групе, а 70% се спроведе кроз неформално ангажовање појединаца. 60% неформалних волонтера су жене.[1]

Волонтерски рад деце из Јаундеа, Камерун

Историја уреди

Блиско повезан са религијом, акт волонтирања је присутан у Великој Британији почев од средњег века, у контексту помагања болеснима и сиромашнима. Процењено је да је у Енглеској у 12. и 13. веку било најмање 500 болница базираних на волонтерском раду.[2]

Сматра се да је глагол “волонтирати”, настаo од француског појма volontaire и да је први пут употребљен 1755. године, у вези са добровољним одласком у војну службу. Стална потреба за заштитом од спољних опасности, условила је све чешће коришћење и ширење овог појма, иако све време у вези са војном помоћи. Тек средином 19. века, овај глагол почиње да се употребљава ван војног контекста.

Организовано волонтирање се први пут може видети у 19. веку, попут YМCА који су отворили своја врата 1844. године у Лондону. Они су реализовали различите активности укључујући обезбеђивање спортских објеката, држање часова о различитим вештинама, проповедање хришћанства, хуманитарни рад. Током 20. века, основано је више волонтерских организација, попут Ротари клуба који је основан са циљем умрежавања појединаца различитих профила ради размене идеја.[2]

У Америци је Бенџамин Френклин развио прву волонтерску ватрогасну станицу 1736. године, а волонтери данас чине више 70% свих ватрогасаца у Америци. Током америчког рата за независност, грађани су волонтерски организовали бојкот увоза из Велике Британије и сакупљали новац за потребе рата, а постојала је и волонтерска милиција, тзв. минуташи. И у Америци је 19. век обележио развој волонтирања и појаву волонтерских организација као што су YMCА, Амерички црвени крст и Једиствени пут.[3]

Важан пример волонтирања у ово доба је била је медицинска помоћ коју је Клара Бартон пружала током Грађанског рата у Америци који је почео 1861. године. Њен рад током рата је довео до стварања Америчког црвеног крста који је она основала.[4] Крајем Другог светског рата, волонтирање је први пут постало међународно. Овај период обележило је стварање прве глобалне волонтерске организације – Мировни корпус, која је основана 1960. године, у Америци.[2]

Типови волонтирања уреди

1. Волонтирање засновано на вештинама уреди

Волонтирање базирано на вештинама подразумева коришћење специјализованих вештина и талената појединаца за јачање капацитета непрофитних организација да успешно спроводе своју мисију. Супротно од традиционалног волонтирања, овде није потребна никаква обука.

2. Волонтирање у земљама у развоју (међународно волонтирање) уреди

Веома популаран тип волонтирања међу младим људима, а посебно студентима јесте путовање у локалне заједнице земаља у развоју ради рада на пројектима са локалним организацијама. Активности укључују учење енглеског језика, рад у сиротиштима, очување природе, помоћ невладиним организацијама у медицинском раду. Међународно волонтирање је корисно како за локалне заједнице, тако и за саме учеснике јер код њих развија различита знања и вештине.

3. Волонтирање у области заштите животне средине уреди

Циљ овог типа волонтирања је да допринесе очувању животне средине или менаџменту у животној средини. Волонтери реализују различите активности попут мониторинга животне средине, еколошке ресторације попут уклањања корова и формирања вегетације, заштите угрожених врста животиња и едукације других о животној средини.[5]

4. Волонтирање у ванредним ситуацијама уреди

Волонтирање у ванредним ситуацијама подразумева помоћ преживелима поплава, пожара, урагана, суша, земљотреса, а волонтерске акције су кључне за опоравак заједница у оваквим ситуацијама. Тако нпр. велики број волонтера укључио се по први пут након позива на акцију одговора на земљотрес који је погодио Јапан 1995. године. Цунами и земљотрес у индијском океану који се догодио 2004. године, привукао је велики број волонтера из целог света који су послати да помогну од стране невладиних организација, владиних институција и Уједињених нација.[6][7]

Волонтирање у ванредним ситуацијама, поред људских, спашава и животе животиња. Када је ураган Катрина 2005. године изазвао трагедију у којој је животе изгубило готово 2000 људи и огроман број животиња, волонтери америчког хуманог друштва за заштиту животиња спровели су преко 30 акција спашавања животиња из угрожених подручја.[8]

5. Корпоративно волонтирање уреди

Корпоративно волонтирање подразумева да компанија дозволи волонтирање својих запослених у непрофитним организацијама по свом избору, користећи плаћено радно време током договореног периода у тогу године. Већина компанија на листи “Fortune 500” дозвољава својим запосленима да волонтирају током радних сати. Формализовани програми волонтирања запослених се сматрају делом напора компаније ка постизању стандарда одрживости и друштвене одговорности. Око 40% компанија на листи “Fortune 500” дају непрофитним организацијама новчане донације које се називају волонтерски грантови, као начин препознавања запослених који значајно време посвећују волонтирању у заједници.[9] Главни мотиватори за компаније које имају своје програме волонтирања запослених су изградња бренда, учвршћивање поверења и лојалности потрошача, јачање корпоративне слике и репутације, веће задржавање запослених у компанији, повећање продуктивности и лојалности запослених и као начин остварења стратешких циљева.[10]

Користи од волонтирања уреди

Постоје физичке, емотивне, друштвене, професионалне и многе друге користи од волонтирања. Људи углавном желе да волонтирају не зато што то њима користи, већ зато што на тај начин могу да помогну другима који су мање срећни од нас и да остваре неку промену. Међутим, када волонтирамо, примећујемо суптилну промену у нама. Осећамо се више повезаним са другима и мање под утицајем стреса који доноси свакодневни живот. Тада делимо своја искуства са другима и желимо још више да допринесемо.[11]

Волонтирање јача и гради заједницу и социјалне везе унутар ње. Ствара се повезаност са људима којима помажемо и граде пријатељства са другим волонтерима.[12]

Усамљеност и друштвена изолација представљају две најозбиљније епидемије данашњице. Скоро 45% људи у Великој Британији и Америци признају да се осећају усамљено[13], а једна у десет одраслих особа признаје да нема блиских пријатеља.[14] Волонтирање решава овај проблем.

Волонтирање повећава друштвеност, јача везе узмеђу пријатеља, породице и колега. Људи постају блискији, граде снажније везе са другим људима када заједно раде. Стална друштвена интеракција унапређује ментално и физичко здравље као и имуни систем, јача мождану функцију, развија емоционалну стабилност и смањује ризик од депресије и анксиозности.[14][15]

Када тинејџери и младе особе волонтирају, оне развијају самопоуздање, самоувереност и осећање сопствене вредности.[11] С обзиром да у данашње време и дечаци и девојчице често имају проблема са самопоуздањем, волонтирање им може помоћи, променити и знатно унапредити њихов живот.[16]

Волонтирање је корисно за старије особе јер их мотивише да се крећу и буду активни, да изађу из свог дома, друже се и сарађују са другим људима и да ојачају осећај сопствене сврхе. Тиме унапређују сопствено ментално здравље и бољи поглед на живот. Студије наводе да старији волонтери имају највише физичке користи од волонтирања највероватније јер бити активан и укључен узрокује осећај среће. Старији људи који волонтирају се често осећају млађе, а људи са хроничним болестима могу имати слабије симптоме и бол. Нека истраживања указују да волонтирање смањује ризик од срчаних обољења.[17]

Волонтирање даје веће шансе за запослење и унапређује каријеру. Многи послодавци позитивно гледају на кандидате са волонтерским искуством.[18] Такође, волонтирање у коме особа користи своје таленте и вештине за добробит других, помаже развијању тих талената и вештина јер представља преко потребну шансу за обуку.[19]

Корпоративна филантропија је један од најзначајнијих трендова у волонтерском свету данас.[20] Све више великих компанија финансијски подржавају националне и локалне непрофитне програме. Они креирају волонтерске програме за запослене како би помогли њиховим филантропским напорима и задржали запослене. Компаније подстичу запослене да посвете одређен број плаћених радних сати сваке године волонтерским програмима.[21]

Волонтерски менаџмент уреди

Волонтерски менаџмент се односи на систематичан и логичан процес рада са и помоћу волонтера како би се достигли циљеви организације. Волонтерски менаџмент је постало занимање током касних 1960-тих и раних 1970-тих година, када су у непрофитним организацијама волонтери углавном радили дугорочно. У то време, људи су волонтирали као алтернатива запослењу. Када су зачетници ове области почели да раде на препознавању волонтерског менаџмента као професије, усвојили су већи број стандардних оперативних процедура попут писаних описа послова и интервјуа како би утврдили прихватљивост волонтера за дату улогу. Људи који су волонтирали као алтернатива запослењу су ове праксе доживљавали позитивно, сматрајући да су на неки начин подизале њих статус.[19]

Волонтерски менаџери мотивишу, воде и надгледају волонтере у организацијама, институцијама и компанијама, односно на догађајима. Улога волонтерског менаџера се најчешће састоји од управљачких, оперативних и административних задатака, попут дефинисања описа послова за волонтере, регрутације и управљања волонтерима, попуњавања листе учесника и друго.

Рад волонтера мора бити ефикасно организован и професионално обављан. Који год посао да раде волонтери морају професионално да га обављају. Организација треба да сагледа посебне способности сваког појединца. Ако организација жели да има групу успешних и задовољних волонтера она мора препознати своје потребе, као и потребе волонтера.

Волонтери могу веома користити организацијама. Могу обављати различите послове попут административне подршке, комуникације, организације догађаја и друго. Волонтери могу бити главна спона између организације и заједнице за коју ради. Као амбасадори организације, волонтери могу допрети до великог броја људи у заједници – до своје породице, пријатеља, колега и других људи. Међутим, важно је препознати да волонтери нису само бесплатна испомоћ. Они захтевају инвестицију вредног времена запослених у организацији. Због тога успех волонтерског програма зависи од снажног темеља који се налази у организационим процедурама, снажном лидерству и систему који омогућава волонтерима да подрже организацију. Додавање волонтера у нестабилну организацију може само погоршати ситуацију и покварити репутацију организације.[22]

Резултати једне студије указују да уколико организације желе да им волонтерски програми успеју, прво морају довести своју кућу у ред. Обављена телефонска испитивања 1030 људи и интервјуи са додатних 1400 људи довели су до интересантних закључака:

  • На првом месту листе разлога зашто волонтери одлазе из организација јесте недостатак времена (65% испитаника);
  • Две петине испитаника (38%) је рекло да би желело више да волонтира, а три петине (58%) је рекло да би радо волонтирало када би организације корисније користиле њихово време.
  • Половина испитаника (52%) је рекла да би радије волонтирала у организацији која “има репутацију да се њоме добро управља”
  • Два од пет волонтера (40%) су престали да волонтирају у организацијама због лоших менаџерских и волонтерских пракси – посебно јер се самом организацијом није добро управљало или се није добро користило време волонтера.[23]

Због тога је први корак у процењивању колико је организација спремна за ангажовање и координисање волонтера. Уколико је одговор позитиван потребно је одредити улогу волонтера у организацији и њихове описе послова. Након тога, обавља се регрутација и избор волонтера, обука одабраних волонтера за одређене послове, управљање и надзор над њиховим радом. Пре него што се волонтери ангажују, потребно је да запослени и менаџмент организације буду потпуно сигурни да подржавају волонтерски програм и ова подршка и посвећеност укључивању волонтера мора доћи са највиших нивоа организације јер се на тај начин креира позитиван амбијент који привлачи и задржава волонтере.[24]

Волонтирање у Србији уреди

У Србији постоји много различитих прилика за волонтирање. Различите непрофитне организације, али и компаније редовно ангажују волонтере да обављају послове на различитим непрофитним акцијама, фестивалима, спортским и другим догађајима. Прилике за волонтирање се објављују на веб страницама Канцеларија за младе, непрофитних организација и других сајтова посвећених волонтирању, као што су Канцеларија за младе и Волонтер.рс.

Међународни дан волонтера уреди

Међународни дан волонтера, обележава се 5. децембра када се слави и промовише волонтирање. Овај датум, прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација,  1985. године, као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм УН за волонтере[25].

Међународни дан волонтера славе организације цивилног друштва, компаније, институције. Обележава га и подржава Програм Уједињених нација за волонтерство који сваке године координише кампању за обележавање овог датума промовишући утицај волонтера на заједнице, национално и глобално.[26] 2018. године, фокус Међународног дана волонтера је био у томе да истакне улогу волонтера у изградњи отпорних заједница.[27]

Традиционално, на Међународни дан волонтера, Програм Уједињених нација за волонтерство организује доделу награда за волонтерство путем интернета. Жири састављен од представника Програма Уједињених нација за волонтерство и спољних експерата у волонтерству и развојној сарадњи прегледа номинације и проглашава победнике. Циљ доделе ове награде је препознавање доприноса волонтирања путем интернета за достизање циљева одрживог развоја и инспирација грађана широм света причама победника.[28]

Реферeнце уреди

  1. ^ „International Volunteer Day: an overview | UNV”. www.unv.org. Приступљено 2020-05-21. 
  2. ^ а б в „The History of Volunteering at a Glance”. www.givingway.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2020-05-21. 
  3. ^ May 15, Norma; 2013 (2013-04-18). „Volunteering: History of an American Value | Engaging Volunteers Blog”. blogs.volunteermatch.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  4. ^ „Clara Barton”. www.redcross.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  5. ^ „What Do Volunteers Do? | Learn About Volunteering | Peace Corps”. web.archive.org. 2012-05-03. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2020-05-21. 
  6. ^ „Magnitude 9.1 - OFF THE WEST COAST OF NORTHERN SUMATRA”. web.archive.org. 2011-01-19. Архивирано из оригинала 19. 01. 2011. г. Приступљено 2020-05-21. 
  7. ^ „National Geographic Adventure Mag.: Excerpts: Following the tsunami volunteers and how to help out.”. web.archive.org. 2011-02-18. Архивирано из оригинала 18. 02. 2011. г. Приступљено 2020-05-21. 
  8. ^ „In the Wake of Katrina”. A Humane World (на језику: енглески). 2015-08-23. Архивирано из оригинала 07. 06. 2020. г. Приступљено 2020-05-21. 
  9. ^ „8 Dos and Don'ts for Working with Volunteers”. Qgiv Blog (на језику: енглески). 2014-07-31. Приступљено 2020-05-21. 
  10. ^ „VolunteerMatch - How Companies Benefit from Employee Volunteer Programs”. web.archive.org. 2010-05-28. Архивирано из оригинала 28. 05. 2010. г. Приступљено 2020-05-21. 
  11. ^ а б organizations, Full Bio Follow Linkedin Follow Twitter Joanne Fritz is the expert on nonprofit; Fritz, philanthropy for The Balance Small Business She has over 30 years of experience in nonprofits Read The Balance's editorial policies Joanne. „15 Reasons to Get Off the Couch and Volunteer”. The Balance Small Business (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  12. ^ Corporation for National and Community Service, Office of Research and Policy Development. The Health Benefits of Volunteering: A Review of Recent Research, Washington, DC 2007.
  13. ^ „Loneliness and social isolation in the United Kingdom”. www.campaigntoendloneliness.org. Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено 2020-05-21. 
  14. ^ а б „4 in 5 are in happy couples but 1 in 10 have no close friends - our new study lifts the lid on the UK's relationships | Relate”. www.relate.org.uk. Приступљено 2020-05-21. 
  15. ^ „The Health Benefits of Socializing”. Psychology Today (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  16. ^ „11 Facts About Teens and Self Esteem”. DoSomething.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  17. ^ Corliss, Julie (2016-06-03). „The many ways volunteering is good for your heart”. Harvard Health Blog (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  18. ^ Deloitte. „Deloitte Survey Finds That a Mere 30 Percent of Resumes Include Volunteering, Despite the Known Benefits to Career Advancement”. www.3blmedia.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  19. ^ а б „Skills-Based Volunteering: The New Executive Training Ground (SSIR)”. ssir.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  20. ^ Weinger, Adam; Donation, Double the. „Here Is a List of Corporate Charitable Giving Programs for Nonprofits”. The Balance Small Business (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21. 
  21. ^ „4 Employee Engagement Benefits of Corporate Volunteer Programs”. Volunteering Is CSR (на језику: енглески). 2016-02-08. Приступљено 2020-05-21. 
  22. ^ McFarland, Betsy (2005). Volunteer management for animal care organizations. Humane Society Press. ISBN 0-9748400-1-7. OCLC 57043884. 
  23. ^ Lewis, J. M.; Tierney, W. T. (1980-11-01). „United Parcel Service Applies Texaco Stratified Charge Engine Technology to Power Parcel Delivery Vans-Progress Report”. SAE Technical Paper Series. 400 Commonwealth Drive, Warrendale, PA, United States: SAE International. doi:10.4271/801429. 
  24. ^ X. Organizations for Child Protection, Columbia University Press, 1968-12-31, стр. 162—199, ISBN 978-0-231-89450-0, Приступљено 2020-05-21 
  25. ^ United Nations Volunteers (на језику: енглески), 2020-05-19, Приступљено 2020-05-21 
  26. ^ „Become a volunteer”. www.unv.org. Приступљено 2020-05-21. 
  27. ^ „2018 State of the World's Volunteerism Report: The thread that binds”. www.unv.org. Приступљено 2020-05-21. 
  28. ^ „UNV Online Volunteering Award 2017”. www.onlinevolunteering.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 2020-05-21. 

Литература уреди

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Georgeou, Nichole (2012). Neoliberalism, Development, and Aid Volunteering. New York: Routledge. ISBN 9780415809153. 
  • Stebbins, Robert A. "Leisure and the Motive to Volunteer". Houndmills, UK: Palgrave Macmillan, 2015.

Спољашње везе уреди