Вороњешкаја
Вороњешкаја (рус. Воронежская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Устлабинском рејону.
| Вороњешкаја Воронежская | |
|---|---|
 Сеоска црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице | |
.png) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Устлабински рејон |
| Основан | 1804. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 8.562 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 20″ С; 39° 37′ 18″ И / 45.2055° С; 39.6218° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 68 m |
.svg)  Вороњешкаја Вороњешкаја на карти Русије | |
.svg) Вороњешкаја Вороњешкаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 352325−352327 |
| Позивни број | +7 86135 |
| ОКАТО код | 03 257 807 001 |
| ОКТМО код | 03 657 407 101 |
| Веб-сајт | |
| http://voronezhskoesp.ru/ | |
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 8.562 становника.
Географија уреди
Станица Вороњешкаја се налази у централном делу Краснодарског краја, односно у јужном делу припадајућег му Устлабинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 68 метра, на десној обали реке Кубањ.
Село се налази на око 5 километара западно од рејонског центра Уст Лабинска, односно на неких 47 км североисточно од града Краснодара.
Кроз село пролази деоница регионалног друма Краснодар—Кропоткин.
Историја уреди
Станицу Вороњешкају основали су 1804. Донски Козаци, а сама станица је име добила у част Вороњешког пешадијског пука који је службовао на том подручју. [1] Званичан статус козачке станице добија 1906. године.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 8.562 становника,[2] док је према процени из 2017. село имало 8.650 становника.[3]
| 1959. | 1979. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|
| 5.505 | 6.233 | 7.924[4] | 8.562[2] | 8.650 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 254. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
