Врх (Бузет)

Врх
Vetta
Врх; Vetta;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Град	Бузет
Становништво
— 2011.	117
Географске карактеристике
Координате	45° 21′ 34″ С; 13° 56′ 21″ И / 45.3594535300274° С; 13.939203070112256° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	386 m
	Врх; Vetta Врх; Vetta на карти Хрватске
	Врх; Vetta Врх; Vetta на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	52420 Бузет
Позивни број	+385 52

Врх (итал. Vetta) је насељено место у континенталном делу Истарске жупаније у Републици Хрватској. Административно је у саставу Града Бузета.

Положај уреди

Врх је мали истарски градић који се сместио се на врху брда северно од језера Бутонига. Овакав положај омогућава да се са врха звoника месне цркве види више од 130 градова, градића, села и цркава на истарском полуострву. Врховштина броји 17 села у којима живи око 700 становника. Само место има 40 кућа смештених око жупне цркве Узнесења Маријина из 1231. године.

Други стари архитектонски споменик Врха је капела Св. Антуна опата, подигнута у 15. веку, обновљена 1894. године уз прилазни пут јужно од насеља. На капелици је видљива камена плоча с глагољским натписом на које се налази годиња градње, име градитеља, жупника и лаичких управника црквене имовине......

Становништво уреди

Према задњем попису становништва из 2001. године у насељу Врх живело је 117 становника^[1] који су живели у 31 породичном домаћинству^[2].

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^[3]

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.
бр. становника	127	138	175	205	225	231	1.100	722	152	151	134	89	128	137	117

Напомена: У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Барушићи, Кларићи, Медвеје, Паладини и Шћулци те део података за насеље Сењ, а у 1921. садржи податке за насеља Марченегла и Негнар.

Занимљивости уреди

У 17. веку се из Карније у Врх доселила породица ди Пијери, која је живела од тесарског заната. Бастијано ди Пијери није био «заљубљеник» у тесарски занат, па је половином 1668. године са неки дошљаком из Трента (не наводи се његово име) у сипиној кости направили одливак, растопивши калај и олово и почели правити фалсификоване гросете (петина тадашње лире). Гросето је иначе био од сребра, али су лажни гросето направили прилично добро, јер га ни свештеник којем су их с поносом показали није препознао. Свештеник их је ипак пријавио рашпорском капетану, тако да лажне гросете нису никад стављени у оптицај. Након пријаве Бастијано ди Пијери и његов «сарадник» одлазе из Врха, а лажни гросето из 17. века чува се и данас у архивима Млетачке републике, заједно са свештениковом пријавом рашпортском капетану.^[4]