Вршац

Вршац
Вршац;
	Колаж слика Вршца (Градска кућа у Вршцу, Вршачки замак, Катедрала Светог Герхарда, Румунска православна црква, Управна зграда „Свислајона”, Владичин двор, Црква Светог Николе)
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	31.946
— густина	185/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 01″ С; 21° 18′ 03″ И / 45.116886° С; 21.300906° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	198,5 km2
	Вршац Вршац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26300; 26302; 26303; 26304; 26305
Позивни број	+381 (0)13
Регистарска ознака	VŠ

Вршац је градско насеље у саставу града Вршца у Јужнобанатском округу, један од најстаријих банатских градова који се налази на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Према попису из 2022. има 31.946 становника (према попису из 2011. било је 36.040 становника).^[2] По овоме је Вршац други по величини град у округу, после Панчева, и највећи град у Војводини без статуса средишта округа.

Називи уреди

Град је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Vârşeţ, мађ. Versec, нем. Werschetz, хебр. ורשאץ.

Географија уреди

Вршац се налази североисточно од Београда на 83. километру Државног пута I реда М10 према Румунији, од које је удаљен 14 км. Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како друмским тако и железничким саобраћајем. Раскрсница је Државног пута I реда 10, Државног пута I реда 18 и Државног пута другог реда 126. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији, а друмски код Ватина. Овде се налази Железничка станица Вршац.

Вршац лежи у самом подножју Вршачких планина. У његовој непосредној близини налазе се депресије Великог и Малог рита, поточне долине, лесне заравни, а на невеликој удаљености налази се и Делиблатска пешчара, специфичан географски комплекс и једно од највећих пешчаних пространстава у Европи. Вршачке планине, на крајњем југоистоку Баната, заузимају површину од око 170 km². Имају претежно одлике брдско-брежуљкастих предела чији централни део има планински карактер. Почињући са брдима Капела (252 м) и Кула (399 м) над самим градом, простиру се на истоку све до речице Черне у Румунији, на северној страни оивичене су Марковачким потоком и Малим Ритом у који се стрмо спуштају. Са јужне стране благо опадају и завршавају се долинама потока Месића и Гузајне. У уздужном профилу, на правцу исток-запад налазе се највећи врхови, међу којима доминира Гудурички врх (641 м), уједно и највиши врх у Војводини. Јужна и северна подгорина испресецане су вододеринама и поточним долинама.

Клима је умерено-континентална, са следећим обележјима: дуга и топла лета, нешто хладније, а понекад хладне и снеговите зиме, свежија и краћа пролећа, док су јесени дуже и топлије. Посебну специфичност Вршцу даје кошава. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, односно у хладнијој половини године. Брзина кошаве је променљива и креће се од 18 до 40 км на сат, а поједини удари и до 140 и више км на сат. Осим кошаве дува и северац и северозападни ветар.

Вршачки предео је прилично сиромашан водотоковима природног порекла. Једина река је Караш, који извире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Месић, највећи од неколико потока, извире у брдима изнад истоименог села и протиче кроз сам град. На територији јужног Баната изграђена је од 18. века до данас, читава мрежа канала за одвођење атмосферских и подземних вода. Највећи је канал Дунав—Тиса—Дунав, који пролази на око десетак километара од Вршца. У самом граду је вештачко језеро које је уређено као градско купалиште, а у близини, у Великом Риту постоји рибњак површине 906 хектара, познат и као станиште великог броја врста барских птица и друге дивљачи.

У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака, лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. Из птичјег света заступљени су: дивља патка и гуска, дивљи голуб, јаребица, фазан, велики и мали детлић, крагуј, пуповац, а од грабљивица, јастреб, мишар, орао, сова, соко. На подручју Вршца живе: веверица, шумски пух, сива и црна врана, гавран и многе друге врсте ретких птица. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог гуштера сматра се да је раритет у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе.

Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња, руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен, обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни четинари. На Вршачким планинама има 1.024 врста дрвећа, шибља и зељастог биља. Зна се за 22 биљне заједнице (фитоценозе) и то 10 степско-ливадских и 12 шумских.

Општини Вршац припадају села: Ватин, Мали Жам, Велико Средиште, Гудурица, Марковац, Месић, Павлиш, Сочица, Јабланка, Влајковац, Ритишево, Куштиљ, Уљма, Избиште, Војводинци, Потпорањ, Стража, Мало Средиште, Шушара, Орешац и Загајица.

Историја уреди

Први трагови насеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњовековно утврђење) високо је 21 м, са зидовима дебелим 2,5 м. Подручје данашњег града и околине било је такође насељено у давној прошлости.

Насеље на овом месту развило се у сенци средњовековног града који је подигао угарски краљ Жигмунд почетком XV века на врху брда да би заштитио јужне границе своје државе од сталних турских упада. Ускоро је град предат српском деспоту Ђурђу који га је повезао са својим главним утврђењима јужно од Дунава у чврсти одбрамбени систем

Феликс Милекер је сматрао да су године 1425. српске избеглице са југа настаниле у подножју брега и да су своје насеље назвали Подвршац. Ипак, у настојању да пронађе податке о средњовековном Вршцу у историјским изворима, а не знајући да је Вршац у ствари Ершомљо, Феликс Милекер је насеље Podwersa(Poduersa)у Крашовској жупанији идентификовао са Вршцем, односно вршачким подграђем. Он је сматрао да је правилна транскрипција имена овог насеља Подвршан, што је потом прихваћено и у српској историографији, што се данас зна да је грешка. Већ тада ова област била је позната по својим винима која су била међу најтраженијима на угарском двору. Након што су опустошили читаву област, Турци су град заузели 1552. али је Вршац и даље остао настањен Србима. Ово се променило након 1594. када су Срби, у нади да ће се ослободити у садејству са аустријском армијом, подигли Банатску буну: првобитно су имали много успеха и између осталих градова ослобођен је и Вршац, међутим, крајем лета Турци су удруженим снагама потукли устанике и започели са осветом. Већина Срба побегла је у Ердељ, а Вршац је у потпуности попримио оријентални изглед.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је Вршац седиште истоименог округа и дистрикта. Ту се тада налазио управни уред, управни подуред, коњичка касарна, пошта, римокатоличка црква и царинарница. Становништво је било измешано, швапско, српско и влашко.^[3]

Године 1716, Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски чиме је отворио нову епоху у историји града. У град су ускоро колонизовани Немци из области око реке Мозела који су собом донели нове виноградарске технике које ће Вршац брзо претворити у једно од средишта винарства Хабзбуршка монархија. Брзи привредни успон крунисан је добијањем повеље слободног краљевског града 1817. Град је знатно назадовао за време револуције 1848. када су се око њега борили Срби и Мађари. Остатак XIX века протекао је у миру и напретку који је пресекла зараза филоксере која је запретила уништењем све винове лозе. Ипак, катастрофалне последице филоксере брзо су поништене у овој области планским сађењем америчких сорти лозе.

Године 1858. наводи се да у Вршцу има 10.000 православних Срба, девет српских школа, Богословија српска и румунска, ту је столица вршачког епископа, 11 адвоката и других представника интелигенције.^[4]

Највећа етничка промена наступила је у току Другог светског рата када су нацисти, махом домаћи Немци, протерали у концентрационе логоре и тамо усмртили готово целокупно јеврејско становништво града, док је након 1944. године целокупна немачка заједница која није избегла пред Црвеном армијом протерана из својих кућа и смештена у сабирне логоре у којима су услед изузетно лоших животних услова и лишени свих грађанских права, страдали од глади и болести, док су се преживели након 1948. године уз прећутну сагласност власти почели исељавати у Аустрију, Немачку или прекоморске земље. Тада долази до систематске демографске и политичке промене у граду. Осамдесетих година двадесетог века Вршац почиње да излази из привредне таме и развија имиџ успешног града.

Култура уреди

Вршац има знамениту историјску прошлост, са споменицима од праисторије до данашњег доба. Многобројне карактеристичне грађевине из XVIII и 19. века, Градска кућа, стара апотека (1783), барокна зграда „Два пиштоља“, кућа у којој је живео и умро Јован Стерија Поповић, Владичин двор, цркве (римокатоличка црква св. Герхарда од Сагреда је највећа римокатоличка црква у Србији, а била је друга по величини у СФРЈ, одмах после загребачке катедрале. Довршена је 1863. године и има функционалне оргуље на којима се редовно одржавају концерти. Капела св. Крста је најстарија римокатоличка богомоља у Банату, чију градњу су започели досељеници 1720, а завршили 1728. године. Православна црква св. Оца Николаја саграђена је 1785. године и тада је била највећа српска православна црква северно од Саве и Дунава.), Вршачки градски парк са споменицима, Народни музеј (основан 1882. — најстарији музеј у Војводини), а главно обележје града је Вршачки замак на Вршачком брегу из раног средњег века, симбол града и најстарији замак на територији Војводине. Све то је вредно помена, а нарочито Манастир Месић из XVII века. У овом граду рођени су отац српске драме Јован Стерија Поповић и један од наших најпознатијих сликара Паја Јовановић. Град има професионално позориште и развијену издавачку делатност, у којој предњачи КОВ — Књижевна општина Вршац. У граду се одржавају Јесењи позоришни фестивал и Међународни фестивал фолклора.

Овде се налазе Градска библиотека Вршац и Народно позориште "Стерија" (Вршац).

Привреда уреди

Данас су од значаја виноградарство, занатство, трговина и индустрија. Вршачка вина су позната широм земље. У околини Вршца има доста излетишта и ловишта. У граду је и познати Центар за спортско једриличарство с аеродромом. Осим тога ту су и излетишта Ритишево, Стража, Парта, канал ДТД и вештачка језера која обогаћују изванредну околину града.

Спорт уреди

Вршац је данас један од најзначајнијих спортских центара у Војводини и Србији. Градски клубови такмиче се у најјачим лигама у одбојци, тенису, стоном тенису, кошарци, теквондоу, шаху... Развијен је параглајдинг, оријентационо трчање, спортски риболов, планинарство, атлетика, бициклизам.

Најпознатији и најтрофејнији је женски кошаркашки клуб Хемофарм са шест освојених титула шампиона државе. Вршац има леп градски стадион са око 10.000 места, модерни спортски комплекс центар Миленијум са око 3.500 места, неколико мањих спортских сала, терена и игралишта.

Године 2012. играле су се, у препуном Миленијуму, утакмице Д групе Европског првенства у рукомету. Овде су наступали: Хрватска, Словенија, Исланд и Норвешка.

Овде постоји Градски рагби клуб Вршац.

Демографија уреди

Месне заједнице у Вршцу

Главни чланак: Демографска историја Вршца

У насељу Вршац живи 29.843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,4 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 12.893 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	23.038
1953.	26.110
1961.	31.620
1971.	34.256
1981.	37.513
1991.	36.885	35.689
2002.	36.623	38.293
2011.	36.040
2022.	31.946

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	28.372	77,47%
Мађари	1.800	4,91%
Румуни	1.734	4,73%
Југословени	848	2,31%
Роми	644	1,75%
Македонци	303	0,82%
Хрвати	204	0,55%
Црногорци	190	0,51%
Словаци	132	0,36%
Словенци	99	0,27%
Чеси	88	0,24%
Бугари	87	0,23%
Немци	85	0,23%
Албанци	33	0,09%
Муслимани	30	0,08%
Руси	19	0,05%
Украјинци	11	0,03%
Буњевци	8	0,02%
Власи	4	0,01%
Русини	3	0,00%
Бошњаци	3	0,00%
непознато	988	2,69%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	100	102
80+	224	425
75—79	391	722
70—74	675	998
65—69	880	1.190
60—64	940	1.121
55—59	907	995
50—54	1.515	1.572
45—49	1.582	1.746
40—44	1.334	1.426
35—39	1.117	1.198
30—34	1.125	1.146
25—29	1.295	1.370
20—24	1.337	1.399
15—19	1.194	1.131
10—14	1.020	956
5—9	939	873
0—4	869	809
Просек :	38,4	41,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	7.406	8.173	9.510	10.899	12.718	12.639	12.893

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.829	3.229	2.723	2.789	823	342	96	39	13	10	2,79

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	14.616	4.459	8.820	639	611	87
Женски	16.541	3.584	8.931	2.855	1.097	74
УКУПНО	31.157	8.043	17.751	3.494	1.708	161

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	6.818	523	33	27	2.153
Женски	5.958	224	6	17	2.129
УКУПНО	12.776	747	39	44	4.282
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	64	260	932	119	756
Женски	7	36	1.008	133	170
УКУПНО	71	296	1.940	252	926
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	100	127	502	224	278
Женски	173	147	248	424	841
УКУПНО	273	274	750	648	1.119
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	403	3	0	314
Женски	209	4	0	182
УКУПНО	612	7	0	496

Градови побратими уреди

Познате личности уреди

У основној школи „Вук Стефановић Караџић” налазе се две табле са по 12 имена знаменитих Вршчана.^[8]

Јован Стерија Поповић — књижевник и комедиограф
Паја Јовановић — сликар
Јаша Томић — новинар, политичар и књижевник
Бора Костић — шахиста
Драгиша Брашован — архитекта
Борисав Атанасковић — југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, глумац у Народном позоришту »Јован Стерија Поповић», редитељ, новинар, драматург радио драме за децу на српском и уредник радио драме за децу на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику у Радио Новом Саду 1.
Феликс Милекер — оснивач и кустос Градског музеја
Рада Ђуричин — глумица
Лаза Нанчић — социјалиста, новинар, писац и оснивач Вршачке читаонице
Јосиф Јовановић Шакабента — епископ СПЦ
Теодор Несторовић — вођа Банатског устанка
Душан Станков — конструктор авиона
Милан Јовановић — фотограф
Никола Нешковић — сликар
Недељко Поповић — сликар
Властимир Перичић — композитор
Султана Цијук — оперска певачица
Зорана Тодоровић — највиша светска кошаркашица (2,09 m)
Радован Бранков — новинар РТС-а
Теша Тешановић — новинар и бивши водитељ на каналу Балкан инфо
Тихомир Пауновић - Тика — глумац