Галатеја (сателит)
Галатеја (грч. Γαλάτεια) је четври по реду унутрашњи сателит Нептуна. Позната је и под именом Нептун VI.
| Галатеја | |
|---|---|
|
| |
| Планета | Нептун |
| Откриће | |
| Открио | Стивен Синот |
| Датум открића | 28. јул 1989. |
| Карактеристике орбите | |
| Екцентрицитет | 0.00004 |
| Период револуције | 0.42874431 дана |
| Нагиб | 0,052° |
| Физичке карактеристике | |
| Средњи полупречник | (176 ± 8) (204 × 184 × 144 (±~10)) km |
| Маса | 2.12×1018[1] kg |
| Густина | 0.75[2] g/cm³ |
| Гравитација | 0.018 m/s² |
| Магнитуда | 21.9 |
| Албедо | 0,08[2] |
Откриће и именовање уреди
Галатеју је открио Стивен Синот крајем јула 1989. године са фотографија које је направила сонда Војаџер 2. Тада је добила привремено име S/1989 N 4.[3]Откриће је објављено 2. августа 1989. Име је добила по Галатеји, једној од Нереида и кћерки бога Нереја и његове жене Дориде.
Физичке карактеристике уреди
Галатеја је веома неправилног облика. Највероватније је настала поновним спајањем честица неког од Нептунових сателита који су се разбили услед пертурбација путање Тритона након заробљавања тог месеца у веома ексцентричној орбити.[1]
Са димензијама од 204 × 184 × 144 километара Галатеја је пети по величини Нептунов сателит. Процењена температура износи 51 К. Око Нептуна се креће у директном смеру стврајући готово савршено кружну орбиту на просечној удаљености од 61,953 километара.
Галатеја орбитира испод Нептунове синхроне орбите, па се полако спирално креће ка унутрашњости и може евентуално ући у Нептунову атмосферу, или се разбити о планетарни прстен након преласка Рошеове границе.
Галатеја је највероватније пастирски сателит Нептуновог Адамсовог прстена који се налази 1.000 километара изван своје орбите. Орбитална резонанца у односу 42:43 са Галатејом сматра највероватнијим узроком јединственог облика овог прстена у виду конвексних лукова.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Porco, C.C. (1991). „An Explanation for Neptune's Ring Arcs”. Science. 253 (5023): 995—1001. Bibcode:1991Sci...253..995P. PMID 17775342. doi:10.1126/science.253.5023.995.
- ^ а б „Planetary Satellite Physical Parameters”. JPL (Solar System Dynamics). 24. 10. 2008. Приступљено 12. 1. 2015.
- ^ Marsden, Brian G. (2. 8. 1989). „Satellites of Neptune”. IAU Circular. 4824. Приступљено 12. 1. 2015.
