Гастрин
Гастрин је протеински хормон који синтетишу и секретују Г ћелије (гастринске ћелије) желуца. Дифузног је дејства, индукује секрецију желудачне киселине и стимулише покрете желуца. Његово постојање је приви предложио 1905. Британски физиолог Џон Сидни Едкинс,[1][2]. Гастрин су изоловали 1964. Џрегори и Трејси у Ливерпулу.[3]
| Гастрин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | GAST; GAS | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 137250 MGI: 104768 HomoloGene: 628 GeneCards: GAST Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2520 | 14459 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000184502 | ENSMUSG00000017165 | |||||||||
| UниПрот | P01350 | Q6GSF5 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_000805 | NM_010257 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_000796 | NP_034387 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Chr 17: 37.12 - 37.13 Mb |
Chr 11: 100.15 - 100.15 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Референце уреди
- ^ Edkins, J. S. (13. 3. 1906). „The chemical mechanism of gastric secretion”. J. Physiol. (Lond.). 34 (1–2): 133—44. PMC 1465807
. PMID 16992839. doi:10.1113/jphysiol.1906.sp001146. Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 22. 03. 2011.
- ^ Modlin IM, Kidd M, Marks IN, Tang LH (1997). „The pivotal role of John S. Edkins in the discovery of gastrin”. World J Surg. 21 (2): 226—34. PMID 8995084. S2CID 28243696. doi:10.1007/s002689900221.
- ^ Gregory RA, Tracy HJ (1964). „The constitution and properties of two gastrins extracted from hog antral mucosa”. Gut. 5: 103—14. PMC 1552180 . PMID 14159395. doi:10.1136/gut.5.2.103.
Додатна литература уреди
- Rozengurt E, Walsh JH (2001). „Gastrin, CCK, signaling, and cancer”. Annu. Rev. Physiol. 63: 49—76. PMID 11181948. doi:10.1146/annurev.physiol.63.1.49.
- Dockray, G. J. (2005). „Clinical endocrinology and metabolism. Gastrin”. Best Pract. Res. Clin. Endocrinol. Metab. 18 (4): 555—68. PMID 15533775. doi:10.1016/j.beem.2004.07.003.
- Anlauf, M; Garbrecht, N; Henopp, T (2006). „Sporadic versus hereditary gastrinomas of the duodenum and pancreas: distinct clinico-pathological and epidemiological features”. World J. Gastroenterol. 12 (34): 5440—6. PMID 17006979. S2CID 23690873. doi:10.3748/wjg.v12.i34.5440.
- Polosatov, MV; Klimov, PK; Masevich, CG (1979). „Interaction of synthetic human big gastrin with blood proteins of man and animals”. Acta Hepato-gastroenterologica. 26 (2): 154—9. PMID 463490.
- Fritsch WP, Hausamen TU, Scholten T (1977). „[Gastrointestinal hormones. I. Hormones of the gastrin group]”. Zeitschrift für Gastroenterologie. 15 (4): 264—76. PMID 871064.
- Higashimoto, Y; Himeno, S; Shinomura, Y (1989). „Purification and structural determination of urinary NH2-terminal big gastrin fragments”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 160 (3): 1364—70. PMID 2730647. doi:10.1016/S0006-291X(89)80154-8.
- Pauwels, S; Najdovski, T; Dimaline, R (1989). „Degradation of human gastrin and CCK by endopeptidase 24.11: differential behaviour of the sulphated and unsulphated peptides”. Biochim. Biophys. Acta. 996 (1–2): 82—8. PMID 2736261. doi:10.1016/0167-4838(89)90098-8.
- Lund T, Geurts van Kessel AH, Haun S, Dixon JE (1986). „The genes for human gastrin and cholecystokinin are located on different chromosomes”. Hum. Genet. 73 (1): 77—80. PMID 3011648. S2CID 32216320. doi:10.1007/BF00292669.
- Kariya, Y; Kato, K; Hayashizaki, Y (1987). „Expression of human gastrin gene in normal and gastrinoma tissues”. Gene. 50 (1–3): 345—52. PMID 3034736. doi:10.1016/0378-1119(86)90338-0.
- Gregory RA, Tracy HJ, Agarwal KL, Grossman MI (1969). „Aminoacid constitution of two gastrins isolated from Zollinger-Ellison tumour tissue”. Gut. 10 (8): 603—8. PMC 1552899 . PMID 5822140. doi:10.1136/gut.10.8.603.
- Bentley PH, Kenner GW, Sheppard RC (1967). „Structures of human gastrins I and II”. Nature. 209 (5023): 583—5. PMID 5921183. S2CID 4200721. doi:10.1038/209583b0.
- Ito, R; Sato, K; Helmer, T (1984). „Structural analysis of the gene encoding human gastrin: the large intron contains an Alu sequence”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 81 (15): 4662—6. PMC 391550 . PMID 6087340. doi:10.1073/pnas.81.15.4662 .
- Wiborg, O; Berglund, L; Boel, E (1984). „Structure of a human gastrin gene”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 81 (4): 1067—9. PMC 344765 . PMID 6322186. doi:10.1073/pnas.81.4.1067 .
- Kato, K; Hayashizaki, Y; Takahashi, Y (1984). „Molecular cloning of the human gastrin gene”. Nucleic Acids Res. 11 (23): 8197—203. PMC 326575 . PMID 6324077. doi:10.1093/nar/11.23.8197.
- Boel, E; Vuust, J; Norris, F (1983). „Molecular cloning of human gastrin cDNA: evidence for evolution of gastrin by gene duplication”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 80 (10): 2866—9. PMC 393933 . PMID 6574456. doi:10.1073/pnas.80.10.2866 .
- Kato, K; Himeno, S; Takahashi, Y (1984). „Molecular cloning of human gastrin precursor cDNA”. Gene. 26 (1): 53—7. PMID 6689486. doi:10.1016/0378-1119(83)90035-5.
- Koh TJ, Wang TC (1995). „Molecular cloning and sequencing of the murine gastrin gene”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 216 (1): 34—41. PMID 7488110. doi:10.1006/bbrc.1995.2588.
- Rehfeld JF, Hansen CP, Johnsen AH (1995). „Post-poly(Glu) cleavage and degradation modified by O-sulfated tyrosine: a novel post-translational processing mechanism”. EMBO J. 14 (2): 389—96. PMC 398093 . PMID 7530658. doi:10.1002/j.1460-2075.1995.tb07013.x.
- Rehfeld JF, Johnsen AH (1994). „Identification of gastrin component I as gastrin-71. The largest possible bioactive progastrin product”. Eur. J. Biochem. 223 (3): 765—73. PMID 8055952. doi:10.1111/j.1432-1033.1994.tb19051.x.
- Varro A, Dockray GJ (1993). „Post-translational processing of progastrin: inhibition of cleavage, phosphorylation and sulphation by brefeldin A”. Biochem. J. 295 (Pt 3) (3): 813—9. PMC 1134634 . PMID 8240296. doi:10.1042/bj2950813.
