Геза I

Геза I Угарски (око 1040 — 25. април 1077) био је угарски краљ од 1074. до 1077. године.

Геза I Угарски
Геза I, приказан на доњем делу Круне Светог Стефана
Лични подаци
Датум рођења	око 1040.
Место рођења	Краљевина Пољска
Датум смрти	25. април 1077.(1077-04-25) (36/37 год.)
Место смрти	Вац, Краљевина Угарска
Гроб	катедрала у Вацу
Породица
Супружник	Софија, Синадина
Потомство	Коломан Угарски, Алмош Угарски
Родитељи	Бела I Ричеза Пољска
Династија	Арпадовићи
Краљ Угарске
Период	14. март 1074. — 25. април 1077.
Претходник	Шоломон Угарски
Наследник	Ладислав I Угарски

Детињство и младост

Геза I, приказ 1488.

Геза је био најстарији син Беле I, угарског краља и Ричезе Пољске, ћерке пољског краља Мјешка II Пјаста. Рођен је, као и његов брат Ладислав I Угарски, у Пољској око 1040. године. Крштено име било му је Магнус. Године 1048. Гезин отац долази у Угарску где прима трећину краљевства од свога брата Андрије. Носио је титулу грофа, а проглашен је наследником свога брата. Према угарској традицији, ово право му је припадало и у случају да Бела роди сина. Међутим, Андријина жена Анастасија Кијевска рађа 1053. године Соломона кога Андрија проглашава за наследника 1057. или 1058. године. Бела је у време крунисања био одсутан. Када је обавештен о томе, сместа се вратио у Угарску где је организовао опозицију против брата Андрије. Геза је био један од очевих најбољих саветника. Андрија је умро током грађанског рата. Бела је проглашен за краља, а Соломон послат у Свето римско царство (децембар 1060. година). Иако је Геза постао главни очев саветник, Бела му није поверио на управу своју бившу грофовију. Године 1063. Немци су објавили рат Угарској у намери да Соломона врате на престо. Бела је понудио свога сина као таоца. Понуда је одбијена, а Бела умире неколико дана након што су немачке трупе прешле угарску границу.

Геза је био вољан да прихвати Соломнову власт уколико на управу добије бившу очеву грофовију. Његова понуда је одбијена, а он сам, са браћом Ладиславом и Лампертом, протеран у Пољску. Тамо су сачекали да се немачке трупе повуку из Угарске да би, уз помоћ пољског краља Болеслава , покушали да изврше државни удар. Да би избегао грађански рат, Соломон је одлучио да прихвати Гезине услове. Дана 20. јануара 1064. године склопљен је споразум по коме браћа прихватају Соломонову власт, а за узврат добијају бившу грофовију свога оца. Геза је на прослави Ускрса симболично ставио круну на Соломонову главу.

Долазак на власт

Византијски цар Михаило VII, приказан на доњем делу Круне Светог Стефана

Геза је владао данашњом облашћу Нитра у данашњој Словачкој. Област данашње Бихарије (Румунија) припао је његовом брату Ладиславу. У својој грофовији, Геза је имао право ковања сребрног новца. У то време се први пут оженио. Прва жена звала се Софија и била је немачка принцеза. У периоду од 1064. до 1071. Соломон и Геза су блиско сарађивали и предузимали заједничке војне походе против Кумана и Печењеза. Односи су се погоршали након опсаде византијског утврђења Београда 1071. године. Командант утврђења пристао је да се преда једино Гези. Због тога је избио сукоб приликом поделе плена. Сукоб је потпиривао Соломонов главни саветник, гроф Вид. Он је желео титулу грофа за себе. Међутим, Геза и Соломон склопили су примирје 1073. године у намери да у иностранству прикупе помоћ за своју борбу. Геза је послао своју браћу у Русију да траже помоћ. По савету грофа Вида, Соломон је прекршио примирје и напао Гезу приликом лова. Битка се одиграла код Кемеја 26. фебруара 1076. године. Након битке код Кемеја, Геза се повлачи ка Вацу где се његова армија спојила са армијом Ота I од Оломоуца. Следећа битка одиграла се код Мођорода 14. марта 1074. године. Соломон је поражен и збачен са власти. Геза преузима престо.

Владавина

Ладислав опседа Соломона у Пресбургу (1076)

Геза је владао Угарском од 1074. до 1077. године. Према Мађарској хроници, прихватио је престо "на инсистирање Мађара" након што је Соломон побегао у Мосон. Није био крунисан јер је бивши краљ задржао краљевски накит. Немачки владар Хенри IV (Гезин рођак) покреће 1074. године поход против Угарске. Немачка армија стигла је до Ваца, али је Геза користио тактику спаљене земље и подмитио немачке команданте. На тај начин је однео победу у рату и спречио немачко освајање Угарске.

Године 1074. Геза се обратио папи Гргуру VII са намером да од њега издејствује међународно признање власти. Папа је, међутим, намеравао да искористи Гезин сукоб са Соломоном и примора обојицу да признају врховну власт Свете столице. Геза није прихватио папине услове већ се за круну обратио византијском цару Михаилу VII Дуки. Михаило му је послао златну круну и емајлирану дијадему. Дијадема ће касније чинити доњи део Круне Светог Стефана. Геза је крунисан 1075. године.

Геза се након крунисања оженио по други пут. Овога пута је за жену изабрао нећаку Нићифора III Вотанијата, каснијег византијског цара. Умро је 15. априла 1077. године. Наследио га је брат Ладислав.

Породично стабло

16. Такшоњ

8. Михаљ Угарски

4. Вазул

2. Бела I

1. Геза I

24. Мјешко I Пјаст

12. Болеслав I Пјаст

25. Дубравка од Чешке

6. Мјешко II Пјаст

26. Dobromir

13. Емнилда од Лужица

3. Ричеза Пољска

28. Herman I of Lotharingia

14. Ецо, гроф Лотарингије

29. Heylwig of Dillingen

7. Ричеза од Лотарингије

30. Отон II, цар Светог римског царства

15. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије

31. Теофанија (супруга Отона II)

Литература

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• The Hungarian Illuminated Chronicle: Chronica de Gestis Hungarorum (Edited by Dezső Dercsényi). Corvina. . Taplinger Publishing. 1970. ISBN 978-0-8008-4015-0. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.