Географија Енглеске
Енглеска географски обухвата централни и јужни део острва Велика Британија, што чини око две трећине његове површине. Њој припадају још острво Вајт, острва Сили и друга мања острва.
Територија уреди
Површина Енглеске износи 130.395 km², од чега су 2% водене површине. Површина копна је 129.720 km².
За ратарство се користи 30% површина, за пашњаке 36%, за осталу пољопривреду 5%, за шумарство 8%, а 21% покривају насељена подручја.[1]
Енглеска се граничи са две земље Уједињеног Краљевства, на северу са Шкотском (96 км) и на западу са Велсом (257 км). Енглеска је ближа континенталној Европи него други делови Британије. Од Француске је одваја мореуз широк 34 km[2], а спаја Евротунел (тунел испод Ламанша) близу Фокстона. Енглеске обале излазе на Ирско море, Северно море и Атлантски океан. Њихова укупна дужина је 4422 km.[3]
Физичка географија уреди
Река Северн је са 354 km дужине најдужа река Енглеске.[4] Она се улива у Бристолски залив и чувена је по свом плимском таласу који може достићи 2 метра.[5] Ако се у обзир узму само реке које се целим током налазе у Енглеској, онда је најдужа Темза, дуга 346 km.[6] Језера Енглеске су углавном мала. Највеће од њих је језеро Виндермир (Windermere) са 14,7 km², које се налази у Језерској области на северозападу.[7] Већина бивших мочварних подручја исушена је у средњем веку.
Енглеска обала Северног мора је углавном ниска и песковита са много дина и естуара. Јужна обала је много стрмија. Почиње од белих клифова Довера, и наставља се ка западу где постаје знатно каменитија. Ту се у Дорсету налази Јурска обала која је УНЕСКО-ов споменик геолошке историје. Обала северозападне Енглеске је ниска и песковита, слично источној обали. Најзначајнији естуари су естуари река Хамбер, Темза и залив Вош (The Wash) на источној обали и Бристолски залив на југозападу. Луке Лондон, Ливерпул и Њукасл налазе се близу ушћа река која су под утицајем плиме и осеке (Темза, Мерси, Тајн).
Геолошки, планине Пенини (Pennines), познати и као „кичма Енглеске“, представљају најстарије горје у земљи које је настало крајем палеозоика, пре око 300 милиона година.[8] У њихов геолошки састав спадају пешчари и кречњаци, али и угаљ. Постоје крашки пејзажи у деловима Јоркшира и Дарбишира. Пределе око Пенина одликују некултивисана вресишта на већим висинама, испресецана плодним долинама река. Највиша тачка Енглеске, на 978 метара надморске висине, је Скафел пајк (Scafell Pike) у Камбрији.[7] На граници Енглеске и Шкотске налазе се брда Шевиот (Cheviot Hills).
Енглеска низија се налази јужно од Пенина. Она је валовита и обрасла интензивно зеленом вегетацијом. Од брегова у овом подручју истичу се: Котсволд (Cotswold Hills), Чилтерн (Chiltern Hills), Норт и Саут Даунс (North Downs, South Downs), који се према мору обрушавају у облику белих стена (види слику десно). Најнижа и најравнија регија Енглеске је Источна Англија.
Клима уреди
| Енглеску 1971—2000.[9] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Енглеска има умерену приморску климу. То је блага клима са температурама које ретко падају испод 0 °C зими, док лети не иду изнад 32 °C.[10] Временске прилике одликује честа влажност и променљивост. Најхладнији месеци су јануар и фебруар. Фебруар је посебно хладан у приморју. Јул је обично најтоплији месец. Месеци са најпријатнијим температурама су мај, јун, септембар и октобар.[10] Падавине су равномерно распоређене током целе године.
Полуострво на југозападу одликује се посебно благом климом.
Важан утицај на климу Енглеске има близина Атлантског океана, географска ширина и утицај голфске струје на загревање мора.[10] На западу има више падавина, где делови Језерске области имају рекордне количине падавина.[10] Највише икад забележена температура била је 38,5 °C, и то 10. августа 2003. у месту Брогдејл у Кенту[11], док је најнижа била -26,1 °C, забележена 10. јануара 1982. у Еџмонду у Шропширу.[12]
Национални паркови Енглеске и Велса уреди
|
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Почетком 2005. 9,3% површине Енглеске и Велса покривали су национални паркови. Са два нова национална парка овај проценат је порастао на 10,7%.
Највећи градови уреди
Шири Лондон је далеко највеће урбано подручје у Енглеској[15] и једно од највећих у свету. Сматра се да је то глобална метропола чије становништво бројношћу превазилази број становника у осталим конститутивним државама Уједињеног Краљевства, изузимајући саму Енглеску.[15] Остала градска подручја која се истичу величином и значајем налазе се у северној Енглеској или у области Мидлендс.[15] У Енглеској постоји 51 насеља са статусом града, док их у Уједињеном Краљевству има укупно 69.
Многи градови у Енглеској имају велики број становника (Бирмингем, Шефилд, Манчестер, Ливерпул, Лидс, Њукасл, Бредфорд, Нотингем и други), то није једини критеријум за добијање градског статуса.[16] По традицији, овај статус имају још и градови са бискупским катедралама, попут Велса, Елија, Рипона, Труроа и Чичестера.[16] По државном статистичком бироу, 10 највећих непрекинутих урбаних подручја у Енглеској су:[15]
| Ранг | Урбано подручје | Становништво | Број насеља | Главна насеља |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Шири Лондон | 8,278,251 | 67 | Шири Лондон, подељен на Град Лондон и 32 предграђа, међу којима су: Кројдон, Барнет, Илинг, Бромли[тражи се извор] |
| 2 | Урбано подручје Западног Мидлендса | 2.284.093 | 22 | Бирмингем, Вулверхемптон, Дадли, Волсол, Олдриџ |
| 3 | Шири Манчестер | 2.240.230 | 57 | Манчестер, Солфорд, Болтон, Стокпорт, Олдам |
| 4 | Урбано подручје Западног Јоркшира | 1.499.465 | 26 | Лидс, Бредфорд, Хадерсфилд, Вејкфилд |
| 5 | Тајнсајд | 879.996 | 25 | Њукасл, Норт Шилдс, Саут Шилдс, Гејтсхед, Џероу |
| 6 | Шири Ливерпул | 816.216 | 8 | Ливерпул, Сент Хеленс, Бутл, Хајтон вит Роуби |
| 7 | Шири Нотингем | 666.358 | 15 | Нотингем, Бистон, Стејплфорд, Карлтон, Лонг Итон |
| 8 | Шири Шефилд | 640.720 | 7 | Шефилд, Ротерам, Чеплтаун, Мосбороу |
| 9 | Шири Бристол | 551.066 | 7 | Бристол, Кигсвуд, Менготсфилд, Стоук Гифорд |
| 10 | Брајтон/Вортинг/Литлхемптон | 461.181 | 10 | Брајтон, Вортинг, Хоув, Литлхемптон, Шорем на Мору, Лансинг |
Референце уреди
- ^ Statistics 2004, стр. 279-
- ^ „English Channel”. Encyclopædia Britannica. britannica.com. 2009. Приступљено 15. 8. 2009.
- ^ „England Coast Path: Frequently Asked Questions (June 2012)” (PDF). Natural England. Приступљено 30. 10. 2012.
- ^ „The River Severn”. BBC. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ „Severn Bore and Trent Aegir”. Environment Agency. Архивирано из оригинала 22. 11. 2010. г. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ „River Thames and London (England)”. London Evening Standard. London. Приступљено 17. 8. 2009.
- ^ а б „North West England & Isle of Man: climate”. Met Office. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ „Pennines”. Smmit Post. Приступљено 8. 9. 2009.
- ^ „England 1971-2000 averages”. Met Office. 2001. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2007.
- ^ а б в г „What is the Climate like in Britain?”. Woodlands Kent. Архивирано из оригинала 14. 01. 2010. г. Приступљено 5. 9. 2009.
- ^ „Temperature record changes hands”. BBC News. 30. 9. 2003. Приступљено 5. 9. 2009.
- ^ „English Climate”. MetOffice.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2007. г.
- ^ „History of the National Parks”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 1. 9. 2012.
- ^ „New South Downs National Park announced”. Defra. 31. 3. 2009. Приступљено 31. 3. 2009.
- ^ а б в г Office for National Statistics. „UK's major urban areas” (PDF). Statistics.gov.uk. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 2. 2006. г. Приступљено 5. 9. 2009.
- ^ а б O'Brian, Harriet (24. 11. 2007). „The Complete Guide To: Cathedral cities in the UK”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 12. 08. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2009.
Литература уреди
- Statistics, National (2004). UK 2005. The Official Yearbook of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland. London: The Stationery Office. стр. 279-. ISBN 978-0-11-621738-7.