Геополитика енергије (књига)

Геополитика енергије: битна развојна компонента друштва у XXI столећу је књига српског геополитиколога др Зорана Петровића Пироћанца, објављена 2010. године.[1]

Геополитика енергије
Настанак и садржај
АуторЗоран Петровић Пироћанац
ИлустраторВладан Мијатовић Живојинов и Александар Драгутиновић,
Дизајнер корицаISS Studio Design, Београд
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Жанр / врста делагеополитика
Издавање
ИздавачИнститут за политичке студије /Центар за геополитичке студије „Југоисток“/
Датум2010.
Број страница480
Тип медијаброширано
Класификација
ISBN?978-86-7419-230-6

Ово је трећа у трилогији ауторових монографија о геополитици ресурса, прва је Геополитика воде (2007), а друга Геополитика хране (2008). Књигу је објавио Институт за политичке студије (јединица Центар за геополитичке студије „Југоисток“/ у Београду.

Циљеви и методологија уреди

Трилогију о геополитици ресурса аутор поставља са аспекта нове методологије и задатака које глобализација поставља пред науку геополитике.

Данас геополитиколог мора да проучава не само војне вештине и географију, већ и геоекономију, социологију, демографију, религијска кретања, цивилно друштво, расправе о климатским променама, да има и футуристичка обележја, да предвиђа, итд. Упустио сам се, пионирски, у поменута глобална питања, воду, храну и енергију, као суштинске проблеме човечанства, који ће умногоме променити међународне односе. То јесу незаобилазне теме савремене геополитике, а ја сам, написавши те књиге, које сада даље други аутори треба да надмаше новим радовима, био у улози early warning истраживача (оног који врши функцију раног упозоравања). Зато што наша држава, као и у много чему другом, има недопустивих зјапећих рупа у поимању и вођењу онога што се назива state management.

— каже аутор за Геополитику.[2]

Садржај уреди

  • Пролегомена: Отимање ресурса Србији
  • Први део: Мала историја енергетских извора
    • I. Историја угља као стратегијског енергетског ресурса
    • II. Мала историја нафте
    • III. Гас
    • IV. Нуклеарна енергија
  • Други део: Географија енергетских ресурса и „главни играчи“
    • V. Блиски исток
    • VI. Иран – од Хушангове ватре до Јужног Парса
    • VII. Енергија у Африци
    • VIII. Латинска Америка и енергија као ново политичко оружје
    • IX. САД, отаџбина нафте и енергетско владање светом
    • X. Азијска енергија
    • XI. Руска енергија
    • XII. Европа, врло рањива на енергетске шокове
    • XIII. Српска енергија
    • XIV. Велики Север
    • XV. Антарктик
  • Трећи део: Геополитичка оптерећења енергије
    • XVI. Криза енергије
    • XVII. Спекулације енергијом
    • XVIII. Француске школе енергетске антиципације
    • XIX. Одржива енергија
    • XX. Будућност енергије, нови приступи
    • XXI. Ратови за енергију
    • XXII. Безбедност, тероризам и енергија
    • XXIII. Повратак енергетског суверенитета
    • XXIV. Hегативна антиципација Европе
  • Уместо закључка
  • Анекси
    • Енергетске карте
    • Листа акронима и скраћеница
    • Мали речник енергије

Пријем код критике уреди

Књига је оцењена као важан допринос у разумевању светских токова, али и геополитичке ситуације Србије, нарочито по питању статуса Косова и Метохије.

Књига Геополитика енер­гије, аутора др Зорана Петровића Пироћанца, на 477 страна даје нам јасан приказ актуелне геополитичке расподеле основних енергетских ресурса као и приказ њихове снаге да одређују односе међу различитим државама као и другим међународним факторима у процесу геополитичког и геоекономског тактизирања. (...) Ово дело, на овај начин, даје значајан допринос разумевању разлога као и начина деловања и понашања држава, посебно великих сила у токовима светске политике. (...) аутор износи став да разлози настојања да се део територије Србије, тачније Косово и Метохија, издвоје из њеног политичког и правног оквира управо леже у великој количини природних ресурса, пре свега угља, којима располаже ова јужна српска покрајина.

— наглашава Драган Траиловић у приказу књиге, у часопису Српска политичка мисао.[3]

Извори уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди