Георги Раковски
Георги Сава Раковски (буг. Съби Стойков Попович; Котел, 1821 — Букурешт, 9. октобар 1867) је био оснивач бугарског националног препорода и начелник — револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од османске владавине и слободни зидар.
Георги Раковски | |
|---|---|
 Георги Сава Раковски у Београду 1861. | |
| Пуно име | Съби Стойков Попович |
| Датум рођења | 1821. |
| Место рођења | Котел, Османско царство |
| Датум смрти | 9. октобар 1867. |
| Место смрти | Букурешт, Уједињене Кнежевине |
Биографија уреди
Правник по образовању и адвокат по професији он је револуционарни демократа, писац, песник, публицист, новинар, историчар, етнограф и етнолог.
Први бугарски и светли представник романтичарског национализма. Први фолклорист на бугарској земљи.
Већ у четрдесетим годинама 19. века видећи крај Отоманског царства после инцидента у добар сат се посвећује идеји враћања бугарске државности до краја живота.
Од 1855. био је у Новом Саду где објављује неколико бугарских часописа, а од 1860. настањен је у Београду. У Београду ствара бугарску легију. Једна од главних личности током догађаја 1862. године — бомбардовање Београда. У пролеће 1863. године тајну мисију је наручила српска влада — на Цетињу и Атини.
Након што мисија није успела крајем 1863. разочаран политиком српске владе, напустио је српску кнежевину и провео последње године у Букурешту.
Етнограф уреди
Раковски је био први модерни бугарски етнограф, за кога се веровало да је од тадашњих граница Српске кнежевине (1859) до делте Дунава, одакле су, преко Цариграда и Свете Горе, прекрили готово целу Тесалију до залива Арта — скоро целокупно становништво је Бугарско. Западно, дуж Јонског мора и Османске Албаније, стигли су до Новог Пазара, за који је рекао да је у Босни.
Према Раковском, у тадашњој српској кнежевини сви су у Београду говорили бугарски, изричито наводећи 30 села широм Београда за које је веровао да су бугарски. Старо становништво Шумадије је такође бугарско. [1]
