Википедија

Геријатрија

Геријатрија је медицинска дисциплина,[1] и део геронтологије, која се бави промовисањем здравља, превенцијом и лечењем обољења старијих лица.[2] Геријатрију треба разликовати од геронтологије, која означава науку о старењу.[3] Не постоји утврђено доба у коме пацијенти могу бити под надзором геријатра, или лекара геријатријске медицине, лекара који је специјализован за бригу о старијим особама. Уместо тога, ова одлука се доноси зависно од потреба пацијента и доступности стручњака. Израз геријатрија потиче од грчких речи γερων geron, са значењем „старац”, а ιατρος iatros са значењем „исцелитељ”.[4] Не постоји дефинисана старост у којој пацијенти могу бити под бригом геријатра, или геријатријског лекара, лекара специјализованог за негу старијих људи. Уместо тога, ова одлука је вођена индивидуалним потребама пацијената и структурама неге које су им доступне. Ова нега може бити од користи онима који лече више хроничних стања или имају значајне компликације повезане са годинама које угрожавају квалитет свакодневног живота. Геријатријска нега може бити неопходна ако одговорности за негу постану све стресније или медицински сложене за породицу и неговатеље да их самостално обављају.[5]

Едукација старије особе у геријатријској установи

Постоји разлика између геријатрије и геронтологије. Геронтологија је мултидисциплинарна студија процеса старења, дефинисаног као опадање функције органа током времена у одсуству повреда, болести, ризика по животну средину или бихевиоралних фактора ризика.[6] Међутим, геријатрија се понекад назива медицинском геронтологијом.

Дефиниције уреди

Геријатрија — је медицинска дисциплина, која у себи синтетизује сва медицинска знања из области превенције, дијагностике, терапије и рехабилитације старих особа.[3]

Израз геријатрија је кованица која потиче од од речи „гери“ (стари) и „јатрос“ (лекар). Синоним за геријатрију је медицинска геронтологија.

Геронтологија — је науку о старењу...која обухвата све аспекте старења као процеса, старости као стања и старих лица као њихових носилаца, и значај ових феномена за појединце, породицу, друштвену заједницу. Геронтологија је мултидисциплинарна наука, која се састоји од много стручних научних области, које се свака са свог аспекта, бави изучавањем геронтологије.[7]

Термин геронтологија први је предложио руски биолог и лекар Мечников.

Гератологија — као посебан термин, помиње се у последње време доста често и себи обједињује суштину појма геронтологије и геријатрије.[3]

Историја уреди

Једна од осам грана традиционалног индијског система медицине, ајурведе, је јара или расајана, која је слична геријатрији.[8] Чарака је описао умор и физичку исцрпљеност узроковане прераним старењем као резултат лоше исхране. Чарака Самита препоручује старијим пацијентима да избегавају претерано физичко или ментално оптерећење и да једу лагану, али хранљиву исхрану.[9]

Одређени број лекара у Византијском царству студирао је геријатрију, а лекари као што је Аетијус из Амиде су очигледно били специјализовани за ову област. Александар из Трала је посматрао процес старења као природан и неизбежан облик маразма, изазваног губитком влаге у ткиву тела.[10] Аетијусова дела описују менталне и физичке симптоме старења. Теофилус Протоспатаријус и Јоанес Актуаријус су такође разматрали ову тему у својим медицинским радовима. Византијски лекари су се обично ослањали на Орибазијева дела и препоручивали старијим пацијентима исхрану богату храном која обезбеђује „топлоту и влагу“. Такође су препоручили често купање, масажу, одмор и режиме вежбања ниског интензитета.[11]

 
У Медицинском канону, Авицена 1025. године, наводи „старцима је потребно пуно сна“ и препоручио вежбе као што су ходање или јахање.

У Медицинском канону, који је Авицена написао 1025. године, аутор се бавио тиме да је „старцима потребно пуно сна“ и како њихова тела треба помазати уљем, и препоручивао је вежбе као што су ходање или јахање. Теза III канона говорила је о исхрани прикладној за старе људе и посветила неколико делова старијим пацијентима који имају затвор.[12][13][14]

Арапски лекар Алгизар (око 898–980) написао је књигу о медицини и здрављу старијих особа.[15][16] Он је такође написао књигу о поремећајима спавања и другу о забораву и како ојачати памћење,[17][18][19] и расправу о узроцима смртности.[15] Други арапски лекар у 9. веку, Ишак ибн Хунејн (умро 910), син несторијанског хришћанског учењака Хунејна Ибн Ишака, написао је Расправу о лековима за заборав.[20]

Георге Деј је 1849. објавио Болести позног живота, једну од првих публикација на тему геријатријске медицине.[21] Прву модерну геријатријску болницу у Београду, Србија, основао је 1881. године лекар Лаза Лазаревић.[22]

Термин геријатрија је 1908. предложио Иља Иљич Мечников, лаурат Нобелове награде за медицину, а касније 1909. др Игнаc Лео Нашер,[23] бивши шеф клинике амбулантног одељења болнице Маунт Синај (Њујорк) и „отац“ геријатрије у Сједињеним Државама.[24]

Геријатрија у Србији уреди

У Србији постоји Геријатријска секција Српског лекарског друштва и Клиника за геријатрију КБЦ Звездара. Постоји и катедра за геронтологију Медицинског факултета у Београду.

Опште информације уреди

У оквиру старење у литератури се помињу две врсте старења: примарно и секундарно.

 
Геријатрија у свом раду користи специфичне инструменате или технике: за свеобухватну геријатријску процену (нпр шестоминутни тест са слике)

Примарно старење (или физиолошко старење) — је процес који се односи на нормалне физиолошке процесе који су одређени унутрашњим, биолошким факторима, који су неизбежни и последица су сазревања или протока времена, као нпр. менопауза.

Секундарно старење — је процес који се односи се на патолошке промене које су последица спољашњих фактора, укључујући болест, утицаје околине и понашање појединца.[25]

Старење као процес у току кога се, лагано и постепено јављају извесне специфичности предмет су изучавања геронтологије и геријатрије. У том смислу у оквиру геронтологије, као посебна научна и медицинска дисциплина развила се геријатрија која се бави лечењем старих особа и представља медицинску дисциплину која синтетизује сва медицинска знања из области превенције, дијагностике, терапије и рехабилитације старих.

Геријатрија свој рад обједињује кроз сарадњу са другим специјалностима како би обезбедила:

  • добро познавање процеса старења, његових последица, и примена у процесу унапређења разумевања и лечења старих пацијената;
  • употребу специфичних инструмената или техника: свеобухватна геријатријска процена (Comprehensive Geriatric Assessment, CGA),
  • дугу традицију мулти/интердисциплинарног тимског рада,
  • стручно мишљење у дијагнози и лечењу геријатријских синдрома,
  • борбу против дискриминације, или такозваног „ејџизма“, са нагласком на етички аспект лечења.[26]

Карактеристике обољевања у сатрости уреди

 
Удруженост физичке са психичком некада и социјалном декомпензацијом намеће потребу за пружање помоћи од других лица

Опште карактеристике обољевања у старости су:

  • мултиморбидитет,
  • хроницитет,
  • измењени симптоми и знаци болести,
  • измењено реаговање на терапију (ресорпција, дејство и елиминација),
  • удруженост физичке са психичком некада и социјалном декомпензацијом,
  • социјални проблеми.[7]
  • честа когнитивна и ментална оштећења, која могу бити узрок отежане самобриге, непоштовања терапијског протокола, недостатка социјалне подршке што захтева ангажовање других ради додатне неге или инстутуционално збрињавање.[27]

Значај уреди

 
У здравственој заштити старих особа велики значаја има збрињавање на геријатријским одељењима, која су према истраживањима имала мањи ризик од смртног исхода или поновног пријема у односу на оне коју су лечени у болницама које немају геријатријско одељење.

Из свега наведеног произилази колики је значај савремнене геријатрије у здравственој заштити старих особа. О томе је у новијој литератури је све више научних студија које то поткрепњују нпр. овим доказима:

  • У мета-анализи чији су аутори Елис и сарадници закључено је да старе особе које су по пријему у болницу биле подвргнуте свеобухватној геријатријској процени су имале већу вероватноћу да преживе.[28]
  • У студија, спроведеној у Шведској, утврђено је да су пацијенти који су након прелома кука били збринути на геријатријским одељењима имали су мањи ризик од смртног исхода или поновног пријема у односу на оне коју су лечени у болницама које немају геријатријско одељење.[29]

Извори уреди

  1. ^ „Definition of Geriatric medicine”. MedicineNet. Архивирано из оригинала 01. 08. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2019. 
  2. ^ Geriatrics separation from internal medicine Архивирано 2009-01-14 на сајту Wayback Machine
  3. ^ а б в Davidović M, Milošević PD, Despotović N. Uvod u gerijatriju. In: Davidović M, Milošević PD, editors. Medicinska gerontologija
  4. ^ „Geriatric Medicine Specialty Description”. American Medical Association. Приступљено 5. 9. 2020. 
  5. ^ „About Geriatrics | American Geriatrics Society”. www.americangeriatrics.org. Приступљено 2022-08-29. 
  6. ^ „What is Gerontology?”. www.geron.org. Приступљено 2022-09-12. 
  7. ^ а б Milosavljević N. Gerontologija: starenje i starost. Novi Sad:Old Commerce; 1999.
  8. ^ Editorial Board & Review Team of Medindia. „The Eight Branches of Ayurveda”. Medindia (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-16. 
  9. ^ Devi D, Srivastava R, Dwivedi BK (октобар 2010). „A critical review of concept of aging in Ayurveda”. Ayu. 31 (4): 516—519. PMC 3202253  . PMID 22048551. doi:10.4103/0974-8520.82030. 
  10. ^ Schäfer, Daniel (2002). „'That Senescence Itself is an Illness': A Transitional Medical Concept of Age and Ageing in the Eighteenth Century”. Medical History. 46 (4): 525—548. PMC 1044563  . PMID 12408094. doi:10.1017/S0025727300069726. 
  11. ^ Lascaratos J, Poulacou-Rebelacou E (2000). „The roots of geriatric medicine: care of the aged in Byzantine times (324-1453 AD)”. Gerontology. 46 (1): 2—6. PMID 11111221. S2CID 29651187. doi:10.1159/000022125. 
  12. ^ Howell TH (јануар 1987). „Avicenna and his regimen of old age”. Age and Ageing. 16 (1): 58—59. PMID 3551552. doi:10.1093/ageing/16.1.58. 
  13. ^ Howell TH (1972). „Avicenna and the care of the aged”. The Gerontologist. 12 (4): 424—426. PMID 4569393. doi:10.1093/geront/12.4.424. 
  14. ^ Pitskhelauri GZ, Dzhorbenadze DA (1970). „[Gerontology and geriatrics in the works of Abu Ali Ibn Sina (Avicenna) (on the 950th anniversary of the manuscript, Canon of Medical Science)]”. Sovetskoe Zdravookhranenie (на језику: руски). 29 (10): 68—71. PMID 4931547. 
  15. ^ а б „Al Jazzar”. www.islam.org. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. 
  16. ^ Ammar S (јун 1998). „Ibn Al Jazzar and the Kairouan medical school of the tenth century AD” (PDF). Vesalius: Acta Internationales Historiae Medicinae. 4 (1): 3—4. PMID 11620335. 
  17. ^ „Algizar”. medarus.org (на језику: French). Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. 
  18. ^ „Islamic Medical Manuscripts: Bio-Bibliographies - I”. www.nlm.nih.gov. 
  19. ^ Bos G (1995). Ibn al-Jazzār on forgetfulness and its treatment: critical edition of the Arabic text and the Hebrew translations with commentary and translation into English. London: Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. ISBN 978-0-947593-12-4. 
  20. ^ „Islamic Culture and the Medical Arts: Specialized Literature”. www.nlm.nih.gov. 
  21. ^ Barton A, Mulley G (април 2003). „History of the development of geriatric medicine in the UK”. Postgraduate Medical Journal. 79 (930): 229—234. PMC 1742667  . PMID 12743345. doi:10.1136/pmj.79.930.229  . 
  22. ^ Kanjuh V, Pavlović B (2002). „New bibliography of scientific papers by Dr. Laza K. Lazarević.”. Glas SANU–Medicinske Nauke. 46: 37—51. Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г. 
  23. ^ „Nascher/Manning Award”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  24. ^ Achenbaum WA, Albert DM (1995). „Ignatz Leo Nascher”. Profiles in Gerontology: A Biographical Dictionary. Greenwood. стр. 256. ISBN 9780313292743. 
  25. ^ Lemme BH. Development in adulthood. Boston:Allyn and Bacon;1995
  26. ^ Ribera Casado JM. The history of geriatric medicine. The present: Problems and opportunities. European Geriatric Medicine.2012;3: 228–32.
  27. ^ National Research Council. Preparing for an Aging World: The Case for CrossNational Research, Panel on a Research Agenda and New Data for an Aging World,Committee on Population and Committee on National Statistics, Division of Behavioral and Social Sciences and Education. Washington, DC: National Academy Press; 2001.
  28. ^ Ellis G, Whitehead MA, Robinson D, O'Neill D, Langhorne P. Comprehensive geriatric assessment for older adults admitted to hospital: meta-analysis of randomised controlled trials. BMJ. 2011;343:d6553.
  29. ^ Nordström P, Michaëlsson K, Hommel A, Norrman PO, Thorngren KG, Nordström A. Geriatric Rehabilitation and Discharge Location After Hip Fracture in Relation to the Risks of Death and Readmission. J Am Med Dir Assoc. 2016;17(1):91.e1-7.

Литература уреди

  • Atchley RC, Baxter SL, Blanchard J, Brady K, Comfort WE, Egbert AB (2009). Working with seniors: Health, financial and social issues. Denver, CO: Society of Certified Senior Advisors. 
  • Cannon, KT; Choi, MM; Zuniga, MA (јун 2006). „Potentially inappropriate medication use in elderly patients receiving home health care: a retrospective data analysis”. Am J Geriatr Pharmacother. 4 (2): 134—43. PMID 16860260. doi:10.1016/j.amjopharm.2006.06.010. 
  • Gidal, BE (јануар 2006). „Drug absorption in the elderly: biopharmaceutical considerations for the antiepileptic drugs”. Epilepsy Res. 68 (Suppl 1): S65—9. PMID 16413756. doi:10.1016/j.eplepsyres.2005.07.018. 
  • Hutchison, LC; Jones, SK; West, DS; Wei, JY (јун 2006). „Assessment of medication management by community-living elderly persons with two standardized assessment tools: a cross-sectional study”. Am J Geriatr Pharmacother. 4 (2): 144—53. PMID 16860261. doi:10.1016/j.amjopharm.2006.06.009. 
  • Isaacs, B. (1965). An introduction to geriatrics. London: Balliere, Tindall and Cassell. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геријатрија&oldid=27549668”