Гертруда Велика
Гертруда Велика (Лутерштат Ајслебен, 6. јануар 1256. — Хелфта, око 1302) била је члан цистерцитског реда у Немачкој. Католичка црква прогласила ју је светом.
| Света Гертруда Велика | |
|---|---|
 Света Гертруда Велика | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јануар 1256. |
| Место рођења | Лутерштат Ајслебен, Свето римско царство |
| Датум смрти | око 1302. (45/46 год.) |
| Место смрти | Хелфта, Саксонија |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Католичка црква |
| Канонизација | 1677 од стране Папа Климент XII |
| Празник | 16. новембар |
| Заштитник | Западне Индије, путника, Напуља |
Биографија уреди
Гертруда је рођена 1256. године (седам година након канонизације свете Маргарете Шкотске) у немачкој покрајини Турингији. У петој години живота родитељи су је дали у манастир који је у то време био нека врста интерната за девојчице. Гертруда је у манастиру проучавала књижевност. Научила је латински језик. Била је нарочито наклоњена ка поезији и то световној, због чега су јој касније приговарали. У двадесет и петој години је, према сопственим казивањима, доживела прву визију. То ју је навело да и сама почне са писањем. Убрзо је постала литерарни стручњак. Писала је црквене расправе пуне поезије, састављала приручнике текстова из Библије и сл. Гертрудини текстови дуго су остали скривени због чега за живота није била нарочито позната. Преминула је око 1302. године. Гертрудини текстови су откривени и изнети у јавност тек двеста година након њене смрти. Католичка црква прогласила ју је светом 1677. године.
Извори уреди
- Католичка енциклопедија, Њујорк, 1913. година
