Герхард Ертл (нем. Gerhard Ertl; Штутгарт, 10. октобар 1936) је физичар који је допринео развоју такозване површинске хемије. Од 1986. до 2004. био је директор одсека физичке хемије на Институту Фриц Хабер у Берлину. Октобра 2007. додељена му је Нобелова награда за хемију за истраживање хемијских реакција на чврстим површинама.

Герхард Ертл
Герхард Ертл
Лични подаци
Датум рођења(1936-10-10)10. октобар 1936.(87 год.)
Место рођењаШтутгарт, Немачка
ОбразовањеУниверзитет у Штутгарту, Универзитет Сорбона, Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену, Универзитет у Штутгарту, Технички универзитет у Минхену, Max Planck Institute for Intelligent Systems
Научни рад
Пољехемија
Награде Нобелова награда за хемију (2007)

Докторирао је 1965. на Техничком универзитету у Минхену са темом „О кинетици каталитичке оксидације водоника на кристалима германијума“ (Über die Kinetik der katalytischen Oxidation von Wasserstoff an Germanium-Einkristallen). Од 1996. ради као професор на Хумболтовом универзитету у Берлину.

Герхард Ертл се бавио утврђивањем механизама на молекуларном нивоу који утичу на каталитичку синтезу амонијака на гвожђу (Хабер-Бошов процес) и каталитичку оксидацију угљен-моноксида у присуству паладијума (каталитичка конверзија). Открио је феномен осцилаторних реакција на површини платине и електронским микроскопом добио прве слике промена које се збивају при оваквој реакцији.

Његов рад је дао објашњења за смањење слоја озона у атмосфери, функционисање каталитичких посуда у аутомобилским моторима итд.

Спољашње везе уреди