Горња Крајина је историјска и географска област, која је обухватала шире подручје Карловачке војне крајине, укључујући и области Лике, Крбаве, Гацке, Кордуна и Баније у данашњој Хрватској. Придевак "горња" у називу ове области је означавао њен узводни положај (посматрано према току и сливу реке Саве), насупрот "доњим" (низводним) крајишким областима у Славонији и Срему. Поменути придевак је по истом основу укључен и у назив српке православне Горњокарловачке епархије, која је обухватала подручје Горње Крајине, тако да је и сам град Карловац често називан "горњим" Карловцем, ради бољег разликовања од "доњих" Карловаца у Срему. Појам Горња Крајина је употребљаван током 18. и 19 века, а често се користио и као географска одредница за подручје Горњокарловачке епархије. Током 16. и 17. века, на подручје Горње Крајине се доселио значајан број православних Срба, који су служили као крајишници у склопу хабзбуршке Војне крајине.[1][2]

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди