Горње Дубраве
Горње Дубраве су насељено мјесто града Огулина, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.
Горње Дубраве | |
|---|---|
 Жељезничка станица у Горњим Дубравама | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Град | Огулин |
| Становништво | |
| — 2011. | 90 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 31″ С; 15° 18′ 16″ И / 45.308623° С; 15.304346° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 270 m |
  Горње Дубраве Горње Дубраве на карти Хрватске | |
 Горње Дубраве Горње Дубраве на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47263 Горње Дубраве |
| Позивни број | +385 47 |
Географија уреди
Горње Дубраве се налазе око 18 км сјевероисточно од Огулина.
Историја уреди
Усташки злочини у Другом светском рату уреди
За вријеме недељног вашара (пазарни дан) у Огулину, 28. маја 1941. године ухапшено је око 40 највиђенијих грађана и сељака из Огулина и околине. Послије тога, крајем јуна, огулинска општина је преко добошара објавила да Срби убудуће могу слободно посјећивати вашаре. Међутим, кад су неки сељаци из Горњих Дубрава дошли у Огулин на вашар, усташе су их ухватиле и убиле.[1]
Девет дубравских мученика уреди
Рано ујутро на Благовијести 1943. године у село су бануле усташе и наредиле становништву да се спреми за сељење у „бољу земљу“. Народ, уплашен и без заштите, покорио се наредби. До подне око 250 људи, жена и дјеце, што самостално, што уз пратњу и претњу усташа, сабрало се на својим запрегама пуним робе, хране и алата на жељезничку станицу. Сва воловска и коњска запрега остала је на станици, а људи су утоварени у те вагоне (сточни вагони) и отпремљени у концентрациони логор Сисак.
Тај дан (7. априла 1943) усташе су звјерски убиле деветоро становника.[2]
Из куће Мирића заклани су Тоде Милетин и његова снаја (братова жена) Мара, родом из Карапанџића.
У Туторовићима (Ивковићима) усташе су сустигле бјегунце Николу и Смиљу са бебом. „Николу свежу за шљиву, малог отргну од матере и пред њиховим очима, разбију дјетету, малом Ђурђу, главу о камен. Смиља, престрављена, није пустила од себе гласа за сином, ни кад су је клали, причао је Симо Јовићев, Штркљов, који је све то посматрао са стране, од своје куће. Николу, престрављеног оца и мужа, са собом усташе поведу. Успут ухвате и Нину пандура из Микашиновића, таста његова, који је ишао у Туторовиће да обиђе кћер Смиљу и њезину фамилију. Обадва неђе убију. Никад се не сазна за њихову стрв.“[3]
Седма жртва би Ђуко Барков, Милетин из Карапанџи. То би брат - стричевић оне несрећне Маре из Мирића. И Ђуко покуша побјећи, само више човјек кад пређе четрдесету не умаче двадесетогодишњацима! Ухватише Ђуку у страни ниже куће и тамо заклаше. И дјеца видјеше мртвог ћаћу.
Осмог гињеника, Рацу Ђуранова из Шкерића, убише из пушке више куће у Шкерићима. Не утече ни он, а имаде само 15 година.
Девета жртва, стари Илија Рацин из Јањана допао је тешких мука. Својим је бјекством намјерно привукао пажњу усташа и тако дао прилику сестри Павици да побјегне у Гојак са двоје унука. „Опазише га усташе како бјежи и митраљеским рафалом му пресијеку обадвије ноге. Ухватише га рањена и довуку онако по снијегу као кладу, пред кућу. Видјеше разбојници да их старац превари, јер нема никог од укућана. Убацише га на воловска кола и тукоше га кундацима све до станице. Још у Дубравама, на жељезничкој станици, одрезаше старом Илији нос и уши. Народ се зграну. У вагону до Загреба му под нокте чавле забијаше, а у Загребу, на Боронгају, гдје се зауставише композиције затвореника, Илији извадише и очи.“[4]
Становништво уреди
Према попису становништва из 2011. године, насеље Горње Дубраве је имало 90 становника.[5]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 14 | 14 | 18 | 24 |
| Хрвати | 5 | 1 | ||
| остали и непознато | 1 | |||
| Укупно | 19 | 15 | 18 | 25 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 25 | |
| 1971. | 18 | |
| 1981. | 15 | |
| 1991. | 19 | |
| 2001. | 119 | |
| 2011. | 90 | |
- Напомена: 2001. године повећано за подручје насеља Јањани, Микашиновићи, Перићи, Вишњић Брдо и Вуцелићи која су престала постојати.
Извори уреди
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 191–192
- ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 40–47
- ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 41
- ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 45–46
- ^ „Попис 2011.” (PDF). Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 25. 09. 2021.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Стрaњаковић, Драгослав (1991). Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945. Горњи Милановац: Дечје новине.
- Перић, Бошко. Усташки логор Сисак. Нови Сад.
- Перић, Бошко (1999). Пусте Дубраве. Нови Сад.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Карловачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
