Википедија

Град Суботица

град у Србији и јединица локалне самоуправе Републике Србије
Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.

Град Суботица (општинска јединица – по новом закону[1]) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

Град Суботица

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Севернобачки округ
Становништво
Становништво Пад 123.952 (2022)
Географске карактеристике
Површина 1.007 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Богдан Лабан (Српска напредна странка)
Веб-сајт www.subotica.rs

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 123.952 становника.[2]

Историја уреди

Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима и као Суботица, град у поседу угарских великаша. Још нека од имена коришћена за град у историјским документима[3]: Сабатка (1567), Соботска (1589), Собатиз (1687), Соботиза (1692), Сободга (1699), Сентмарија (1743) (више детаља о називу града види у чланку Суботица). У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је „Слободан краљевки град“ - Маријатерезиополис. У 19. веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је на помолу уласка Црвене армије ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.

Саобраћајна инфраструктура уреди

Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева износи 444 km, од тога:

  • магистрални путеви 134 km,
  • регионални путеви 19 km,
  • локални путеви 291 km.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.

У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.[4] [5]

Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

Култура уреди

Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је највећи и најстарији зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910—1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).

Привреда уреди

После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 km од Суботице) и Лудошко језеро (4 km источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

 
Мапа Суботице

Демографија уреди

 
Етничка мапа општине Суботица према попису из 2002. године

Град има укупно 123.954 становника и заузима површину од 1.008 km².

Национална припадност уреди

Састав становништва – град Суботица
2022. 2011. 2002.
Укупно 123.952 (100,00%) 141.554 (100,00%) 150.534 (100,00%)
Срби 38.174 (30,79%) 38.254 (27,02%) 22.276 (14,79%)
Мађари 37.200 (30,01%) 50.469 (35,65%) 64.277 (42,70%)
Хрвати 10.431 (8,41%) 14.151 (9,99%) 16.369 (10,87%)
Буњевци 9.060 (7,31%) 13.553 (9,57%) /
Остали 29.087 (23,46%) 25.127 (17,75%) 47.553 (31,59%)

Верска структура уреди

Резултати пописа 2011.‍
Православље
  
 39.333 27,787%
Католицизам
  
 81.532 57,598%
Протестантизам
  
 2.372 1,676%
Остали хришћани
  
 200 0,141%
Ислам
  
 2.756 1,947%
Јудаизам
  
 75 0,053%
Источњачке вер.
  
 38 0,027%
Остале вер.
  
 79 0,056%
Агностицизам
  
 79 0,056%
Атеизам
  
 2.787 1,969%
Неизјашњени
  
 11.170 7,891%
Непознато
  
 620 0,438%
укупно: 141.554

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије
  2. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  3. ^ Група аутора: Корени – Сведочење векова, Историјски архив Суботица, 1991, p. 1
  4. ^ „Investirajte u Subotici - Strateški položaj, logistika”. 
  5. ^ „"Ne postoji ni jedan putni prelaz koji je neobezbeđen"”. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Суботица&oldid=27517140”