Граховско поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе, недалеко од границе са Босном и Херцеговином североисточно од Орјена. Захвата површину од 6,4 km², пружа се на дужини од 7 километара и широко је 1,5 километар. Надморска висина поља је 695-780 метара. Отворено је према Рисанском заливу, од којег је удаљено 6,5 км. Севроисточно од поља је пространа крашка зараван Катунског крша и Бањана, а према западу се уздиже Орјен (1894 м) и његови огранци.

Поље је формирано у кречњацима кредне старости, на граници са доломитима, а дно му је покривено флувиоглацијалним наносима Орјенсје глацијације, просечне дебљине 10 метара. Граховско поље спада у групу периодски плављених крашких поља, стога су овде добро развијене привредне гране попут ратарства и сточарства.

Њиме тече Граховска река, на којој је подигнуто вештачко језеро за ваводњавање. Има средњу јануарску температуру 2°C, а јулску 23°C. Годишња количина падавина је 2895 мм. Њиве запремају 50% површине поља, а остало су ливаде.

На северном ободу поља налазе се извори Грабовице, Граховске реке и Челине. У пољу се налази и археолошко налазиште - некропола Петковићи и насеље Грахово.

Географија уреди

Граховско поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе, недалеко од границе са Босном и Херцеговином североисточно од Орјена. Захвата површину од 6,4 km², пружа се на дужини од 7 километара и широко је 1,5 километар. Надморска висина поља је 695-780 метара. Отворено је према Рисанском заливу, од којег је удаљено 6,5 км. Севроисточно од поља је пространа крашка зараван Катунског крша и Бањана, а према западу се уздиже Орјен (1894 м) и његови огранци.

Поље је формирано у кречњацима кредне старости, на граници са доломитима, а дно му је покривено флувиоглацијалним наносима Орјенсје глацијације, просечне дебљине 10 метара. Граховско поље спада у групу периодски плављених крашких поља, стога су овде добро развијене привредне гране попут ратарства и сточарства.

Њиме тече Граховска река, на којој је подигнуто вештачко језеро за ваводњавање. Има средњу јануарску температуру 2°C, а јулску 23°C. Годишња количина падавина је 2895 мм. Њиве запремају 50% површине поља, а остало су ливаде.

На северном ободу поља налазе се извори Грабовице, Граховске реке и Челине. У пољу се налази и археолошко налазиште - некропола Петковићи и насеље Грахово.

У прошлости су границе према југу и истоку биле различите. Регион су насељавали Риђани, племе-род који се асимиловао или доселио до краја 17. века. Планински венци, планине Његош и планина Сомина чине природну границу на северу. Брековац, Братогошти и Тисовац простиру се до Требишњице и Билећког језера од сјеверозападне до југозападне границе. Јужна и источна граница Бањана иде преко брдовитог терена, без већих природних баријера. Регију Грахова одређују сљедећа насеља која су била у саставу Општине која је укинута 1960. године, Насеља су Балосаве, Баре, Броћанац, Вилуси, Граховац, Грахово, Долови, Загора, Заслап, Јабуке, Нудо, Подбужер, Ријечани. и Спила. [1]

Историја уреди

Први писани помен Грахова је 1687. године. Граховско поље помиње војвода по имену Илија Балотић, чиме ће он и његови сународници Војводе из суседних племена растеретити град и обезбедити му 400 људи, од чега 200. били способни да се боре у рату. Још један његов спис закључује да је из племена Дробњака, и да би само од њих донео додатних 500 душа. Племе Бањана налазило се по селима Грахово и Граховац. Илија Балотић је рекао да ће ослободити град Грахово и да ће у сваком тренутку имати на располагању 100 људи против Турака у случају упада на село. Од 1858. године Грахово је у саставу Црне Горе. У Регији живи породица Даковић која се титулирала као граховски кнезови, а први се помиње Јаков Даковић. Иако има мало података о његовој личној биографији, учествовао је у биткама против Османског царства, а погинуо је 1853. године. Крај је био домаћин 2 битке током Црногорско-османских ратова, а многи Граховци су учествовали у бици на Вучјем Долу. Током 20. вијека, многи људи из породице Ковачевића у Нудом, одгајани су у комунистичкој породици која се највише оружала у борби против окупатора, а најзначајнији је био Сава Ковачевић.

Култура уреди

У време од 19. до 20. века, у част Граховске битке и Граховачке битке, написано је Рођење слободе-Грахово.

 ,,На томеђи, на погону       

              племе нам се намјерило;

              зло свакоје нас дохваћа

              и на нас се окомило.

              Војасака падалиште

              Грахово је било наше;

              крст и мјесец на лицу му

              зеленом се завађаше.

               Ка Косово орошено

               крвљу девет Југовића,

               Грахово се натопило

               крвљу - десет Петровића.

               Муке, патње, погибије

               од земана Али-паше

               неуморно - а упорно

               светиле су руке наше.

               Ма Граховац све заврши,

               наш Граховац чудо ново;

               он освети зло и покор,

               што се случи на Косово."

          (Краљ Никола, ,,Граховско коло" 1913.г) [2]

Види још уреди

Литература уреди

  • Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд

;

  • текст др Бранка Радојчића, унив. проф., Наставничи факултет Никшић у Енцикоплефији југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 (Е—ХРВ) стр.545.

Референце уреди

  1. ^ Mlađen Vučetić (2020-10-20). Grahovo U Vrijeme Rata 1941 1945. 
  2. ^ „Грахово - рађање слободе (1836-1858.)”. Грахово - рађање слободе (1836-1858.). Приступљено 2022-03-21.