Грделица (село)
Грделица (село) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1058 становника.
Грделица (село) | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1058 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 06″ С; 22° 04′ 12″ И / 42.9017° С; 22.07° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Грделица (село) Грделица (село) на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Овде се налази Железничка станица Грделица.
Историја уреди
Грделица је одувек било стратешки важном месту, око којег су се многе битке водиле током 19. и 20. века. Сударали су се војни и дипломатски интереси великих сила. Србија је на крају дефинитивно успоставила своју власт након Првог светског рата.
Постојала је у Грделици од 1898. године Подружница Српског Пољопривредног друштва, чије је седиште било у Београду. Село се налазило неколико километара од "Српског Манчестера" тј. Лесковца. Ту је поред друмског, био развијен и жељезнички саобраћај. Радило се годинама на јачању привреде у том крају.[1] Почетком 20. века постојала је ту мануфактура за израду ужади (гајтана). Њу су 1903. године покренули удружени Лексковчани са почетким капиталом од 15.000 динара. Ту се прво производило: гајтан, шијак и сукно. Када крај буде дефинитивно ослобођен од Турака, доживеће ће процват. У међуратном периоду од села постаје лепа варошица са развијеном индустријом. Ту је радио погон за прераду вуне, под називом "Фабрика штофа Јовановић, Поповић и комп." (помиње се и 1913).[2] Та импозантна фабрика чији је капитал нарастао на више милиона динара, је радила даноноћно, унајмивши 700 текстилних радника.[3]
Грделица вековима није имала православни храм, а акција градње прве богомоље отегла се преко 60 година. Најближа црква била је далеко седам километара. Индустријалац Јовановић је својим иметком подигао велику цркву у византијском стилу, и поклонио Грделици. Пројектант храма био је арх. Момир Коруновић, а фреске је радио академски сликар Дики. Градња је коштала милион динара а иконостас од ораховог дрвета у дуборезу, рад мајстора Нестора из Галичника - 200.000 динара. У месту је 7. јула 1935. године освећен темељ православне задужбене цркве посвећене Св. Јовану, ктитора фабриканта Јована Л. Јовановића. После три године рада завршена је иста у лето 1937. године. У порти је задужбинар подигао и парохијски дом, у маниру манастирских конака. На звонику комплетно опскрбљене цркве су забрујала три нова црквена звона, током освећења о Ивандану.[4]
Помиње се у школском извештају из 1878. године мушка школа у месту. Била је у једној малој собици у оквиру механе на Дервену, коју су Турци уништили. Учитељ је био из Ораовице (појао је у лесковачкој цркви) а имао је 40 ђака. Школу су издражавала годишњим прилогом сва места (пет) која су слала децу.[5] У основној школи су 1898. године радиле две учитељице. Тзв. Продужна школа у Грделици је отворена јануара 1910. године. Предавач Цветко Љубеновић је показао врло-добар успех учећи 14 ђака. Поред редовне одржавана је недељна и празнична школа за децу старијег узраста.[6] Народна основна школа у Грделици је 1939. године имала пет одељења, а припадала су јој и истурена одељења у околини: по два у Палојцу и Сељаници.[7]
Демографија уреди
У насељу Грделица (село) живи 933 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,0 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 4 | 20 | ||
| 75—79 | 14 | 19 | ||
| 70—74 | 37 | 37 | ||
| 65—69 | 42 | 51 | ||
| 60—64 | 41 | 36 | ||
| 55—59 | 23 | 30 | ||
| 50—54 | 35 | 39 | ||
| 45—49 | 57 | 42 | ||
| 40—44 | 45 | 46 | ||
| 35—39 | 47 | 35 | ||
| 30—34 | 37 | 41 | ||
| 25—29 | 35 | 34 | ||
| 20—24 | 39 | 21 | ||
| 15—19 | 38 | 32 | ||
| 10—14 | 46 | 34 | ||
| 5—9 | 37 | 24 | ||
| 0—4 | 30 | 21 | ||
| Просек : | 39,0 | 43,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 495 | 141 | 316 | 30 | 7 | 1 |
| Женски | 485 | 69 | 322 | 79 | 15 | 0 |
| УКУПНО | 980 | 210 | 638 | 109 | 22 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 191 | 8 | 0 | 0 | 76 |
| Женски | 118 | 3 | 0 | 0 | 51 |
| УКУПНО | 309 | 11 | 0 | 0 | 127 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 28 | 10 | 9 | 4 |
| Женски | 1 | 8 | 12 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 5 | 36 | 22 | 12 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 8 | 11 | 5 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 15 | 10 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 9 | 26 | 15 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 23 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 34 | |
Референце уреди
- ^ "Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1905. године
- ^ "Службени војни лист"; Београд 1925. године
- ^ "Правда", Београд 1936. године
- ^ "Правда", Београд 1937. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1939. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
