Грифит ап Луелин (вел. Gruffydd ap Llywelyn, 1010–1063) био је једини велшки краљ у историји који је, накратко, успео да уједини цео Велс.[1][2]

Велс у периоду 1039–1063, године у загради означавају датум припајања Грифитовој држави, краљевству Гвинет.

Историја уреди

Упркос покушајима уједињења келтских краљевина Велса под краљевима Родријем Великим (844–877) и Хоуелом Добрим (910–950), велшка држава се под притиском суседних англосаксонских краљевина распала већ у другој половини 10. века. Грифит ап Луелин, наследник краљевине Гвинет и пра-праунук Хоуела Доброг, успео је поново да уједини Велс у периоду од 1039. до 1063. Међутим, његова експанзија у правцу саксонске Мерсије довела је до противофанзиве Саксонаца под краљем Харолдом Гудвинсоном, и пада јужног Велса под власт Саксона уочи инвазије Нормана на Енглеску (1066). [1][3][2]

После битке код Хестингса и пада англосаксонске Енглеске под власт Нормана (1066), Виљем Освајач је већ око 1070. загосподарио граничним областима Велса и претворио их у марке, али су унутрашње области Велса остале, у суштини, независне.[1][3][2]

Референце уреди

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војна енциклопедија (књига 10). стр. 423. 
  2. ^ а б в „Кратка историја Велса” (PDF). 
  3. ^ а б Maund, K. L. (1991). Ireland, Wales, and England in the Eleventh Century (на језику: енглески). Boydell & Brewer Ltd. ISBN 978-0-85115-533-3.