Грнчар (алб. Gërnçar; до 1975 — Грнчаре) је насеље у општини Витина, Косово и Метохија, Република Србија.

Грнчар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Становништво
 — 2011.(око) 600
Географске карактеристике
Координате42° 19′ 38″ С; 21° 24′ 59″ И / 42.32722° С; 21.41639° И / 42.32722; 21.41639
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Грнчар на карти Србије
Грнчар
Грнчар
Грнчар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38263
Позивни број28088
Регистарска ознакаГЛ

Положај уреди

Налази се на десној обали Грнчарске реке, на пет километара удаљено од Витине.

Прошлост уреди

Место се помиње у турском попису из 1455. године.[1]

Крајем 19. века биле су у њему 24 српске куће.

У месту се налази српска православна црква посвећена Св. Николи.[2] Спада у ред рановизантијских богомоља.

Данас се са још пет српских села налази у енклави Витина.

Становништво уреди

Демографија[3]
Година Становника

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1929. године)[4]

Српски родови:

  • Иринићи (5 k., св. Никола), староседеоци.
  • Крчмаровићи (8 k., св. Никола), староседеоци.
  • Бранковићи (4 k., св. Никола), староседеоци.
  • Нишевци (6 k., св. Никола), врло стари досељеници из нишког краја, по чему им је дошло и презиме.
  • Пејићи (4 k., св. Никола), пресељени из Жегре око 1850. године.
  • Влајковићи (4 к., св. Никола), староседеоци, Влајко, богати мештанин се спомиње у књизи свештеника по имену Цоце у књизи око 1500 г.

Албански родови:

  • Рустемовићи (2 k.), од фиса Гаш. Досељени 1878. год. као мухаџир из лесковачког краја.

Родови муслиманских Рома:

  • Хсини (1 k.) и Асановић (1 k.), сељакали се као надничари и ковачи по многим селима Горње Мораве.

Референце уреди

  1. ^ Димитрије М. Калезић: "Енциклопедија православља", Београд 2002.
  2. ^ "Илустрована политика", Београд 2002.
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник