Гудовац
Гудовац је насељено место у саставу града Бјеловара, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.
Гудовац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Град | Бјеловар |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.095 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 52′ 52″ С; 16° 47′ 08″ И / 45.881206° С; 16.785455° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 118 m |
  Гудовац Гудовац на карти Хрватске | |
 Гудовац Гудовац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43251 Гудовац |
| Позивни број | +385 43 |
| Регистарска ознака | BJ |
Историја уреди
Гудовац је почетком 20. века село које црквено административно припада граду Беловару. У њему је политичка општина за више околних села. Године 1894. село има српску управу: начелник општине је Милош Мушкиња, подначелник Андрија Гвозденчевић, благајник Јован Бакрач, дневничар Јован Бакић.[1]
Православна црква у Гудовцу је филијарна по статусу, поптпада под Беловарску парохију, где је парох поп Јован Штековић. Храм је грађен 1724. године а посвећен је Св. апостолима Петру и Павлу или празнику Петровдану. Иконостас цркве је осликао 1780. године сликар Јован Четиревић Грабован. Постојало је ту српско православно гробље а 1905. је богомоља била у добром стању.[2]
У месту је тада и комунална основна школа са једним школским здањем, коју похађају деца и из Пргомеље и Клокочевца. Учитељ Гаврило Мамула је стални, а број школске деце, у редовној настави је 54, а у пофторној 14 ђака. Године 1894. у месној школи је радио Петар Ивановић.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Бјеловар.
Други светски рат уреди
У појединим селима, нарочито у Гудовцу, долази до укључивања припадника Заштите у службу новог усташког режима. Побуна 108. пука и усташко преузимање власти пре формалног проглашења НДХ 10. априла 1941. добило је велики публицитет у новинама првенствено као аргумент да се хрватски народ дигао на устанак на позив Павелића у време краткотрајног Априлског рата.
Познат је по томе што је овдје извршен један од првих масовних усташких масакара, приликом ког је убијено је око 192 Срба из села. Спомен-парк је уништен током 1992.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Гудовац је имао 1.095 становника.[3]
У насељу је 1931. било мешано становништво: две трећине чинили су Хрвати, а Срби преосталу трећину. Између два светска рата доселио се већи број људи из Хрватског Загорја у део Гудовца који се назива Рашће.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Гудовац је имало 1.033 становника, следећег националног састава:
Референце уреди
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1894.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 16. 3. 2016.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
