Гудовац је насељено место у саставу града Бјеловара, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.

Гудовац
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ГрадБјеловар
Становништво
 — 2011.1.095
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 52″ С; 16° 47′ 08″ И / 45.881206° С; 16.785455° И / 45.881206; 16.785455
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина118 m
Гудовац на карти Хрватске
Гудовац
Гудовац
Гудовац на карти Хрватске
Гудовац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Гудовац
Гудовац
Гудовац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43251 Гудовац
Позивни број+385 43
Регистарска ознакаBJ

Историја уреди

Гудовац је почетком 20. века село које црквено административно припада граду Беловару. У њему је политичка општина за више околних села. Године 1894. село има српску управу: начелник општине је Милош Мушкиња, подначелник Андрија Гвозденчевић, благајник Јован Бакрач, дневничар Јован Бакић.[1]

Православна црква у Гудовцу је филијарна по статусу, поптпада под Беловарску парохију, где је парох поп Јован Штековић. Храм је грађен 1724. године а посвећен је Св. апостолима Петру и Павлу или празнику Петровдану. Иконостас цркве је осликао 1780. године сликар Јован Четиревић Грабован. Постојало је ту српско православно гробље а 1905. је богомоља била у добром стању.[2]

У месту је тада и комунална основна школа са једним школским здањем, коју похађају деца и из Пргомеље и Клокочевца. Учитељ Гаврило Мамула је стални, а број школске деце, у редовној настави је 54, а у пофторној 14 ђака. Године 1894. у месној школи је радио Петар Ивановић.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Бјеловар.

Други светски рат уреди

У појединим селима, нарочито у Гудовцу, долази до укључивања припадника Заштите у службу новог усташког режима. Побуна 108. пука и усташко преузимање власти пре формалног проглашења НДХ 10. априла 1941. добило је велики публицитет у новинама првенствено као аргумент да се хрватски народ дигао на устанак на позив Павелића у време краткотрајног Априлског рата.

Познат је по томе што је овдје извршен један од првих масовних усташких масакара, приликом ког је убијено је око 192 Срба из села. Спомен-парк је уништен током 1992.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, Гудовац је имао 1.095 становника.[3]

У насељу је 1931. било мешано становништво: две трећине чинили су Хрвати, а Срби преосталу трећину. Између два светска рата доселио се већи број људи из Хрватског Загорја у део Гудовца који се назива Рашће.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Гудовац је имало 1.033 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
929 89,93%
Срби
  
65 6,29%
Југословени
  
14 1,35%
Чеси
  
5 0,48%
Мађари
  
1 0,09%
неопредељени
  
10 0,96%
непознато
  
9 0,87%
укупно: 1.033

Референце уреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1894.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 16. 3. 2016. 

Спољашње везе уреди