Гуска глоговњача

Гуска глоговњача је гуска која се гнезди у северној Европи и Азији. Постоје два варијетета ове врсте, где један насељава тајгу, а други тундру. Препознате су као одвојене врсте — гуска глоговњача тајге (Anser fabalis) и гуска глоговњача тундре (Anser serrirostris) од стране Америчке Орнитолошке Уније и Интернационалне Уније Орнитолога, али их друге релевантне институције попут Британске Орнитолошке Уније сматрају једном врстом. Ово је миграторна врста која зимује на југу Европе и Азије.

Гуска глоговњача
Гуска глоговњача
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Brisson, 1760
Врсте
  • Гуска глоговњача тајге (Anser fabalis)
  • Гуска глоговњача тундре (Anser serrirostris)

Опис уреди

Дужина варира од 68 до 90 центиметара, са распоном крила 140—174 центиметара и тежином од 1,7 до 4 килограма.[2] Код номиналне подврсте, мужјак је у просеку 3,2 килограма тежак, а средња тежина женки износи 2,84 килограма.[2] Кљун је црн у бази и на врху, са наранџастим појасом у средини. Ноге и стопала су јарконаранџасто обојени. Покровна пера горњег дела крила су тамнобраон, слично као код лисасте и мале лисасте гуске.

Оглашава се гласним трубљењем, са високотонским секвенцама код мањих подврста.

Блиско сродна краткокљуна гуска (A. brachyrhynchus) има краћи кљун са розе појасом на средини кљуна. Ноге су розе, а покровно перје крила је скоро идентично оном код дивље гуске. По величини и облику кљуна је јако слична Anser fabalis rossicus, а у прошлости је сматрана шестом подврстом гуске глоговњаче.

Таксономија уреди

Биномијално име које носи долази од зимских пашњака (поља грашкастих биљних засада) на којима се ова врста најчешће сретала. Anser је латинско име за "гуску", а fabalis потиче од латинске речи faba што значи боб.[3]

 
Гуска глоговњача тајге (Anser fabalis номинална) у позадини и гуска глоговњача тундре (Anser serrirostris) испред са дивљом гуском (Anser anser) са десне стране
 
Јато гусака глоговњача тундре

Постоји пет подврста, са комплексним варијацијама у величини тела и кљуна, али и обојености. Генерално, величина тела расте идући од севера ка југу и од запада ка истоку. Неки орнитолози су врсту поделили у две врсте на основу гнездећег станишта, те отуда гуска глоговњача тајге и гуска глоговњача тундре.

Гуска глоговњача тајге (Anser fabalis у ужем смислу) (Latham, 1787)
  • A. f. fabalis (Latham, 1787): од Скандинавије до Урала. Велика; дугачак и узак кљун, са широким наранџастим појасом. Anser fabalis fabalis је врста која је обухваћена "Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица" (AEWA).
  • A. f. johanseni (Delacour, 1951): Западносибирска тајга. Велика; дугачак и узак кљун, са уским наранџастим појасом.
  • A. f. middendorffii (Severtzov, 1873): Источносибирска тајга. Врло велика; са дугачким и гломазним кљуном и уским наранџастим појасом.
Гуска глоговњача тундре (Anser serrirostris, ако се посматра као одвојена врста) (Gould, 1852)
  • A. s. rossicus (Buturlin, 1933): Северноруска тундра до Тајмирског полуострва. Мала; са кратким и чврстим кљуном и уским наранџастим појасом. Anser fabalis rossicus је врста која је обухваћена "Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица" (AEWA).
  • A. s. serrirostris (Gould, 1852): Источносибирска тундра. Велика; са дугачким и гломазним кљуном и уским наранџастим појасом.

Распрострањење уреди

 
Јаја из музејске збирке

Гуска глоговњача тајге (Anser fabalis fabalis) која зимује у Европи долази трима миграторним правцима: западним, централним и источним путевима, што је доказано анализом стабилних изотопа сакупљених са њихових летних пера.[4] Гуска глоговњача је ретка зимовалица Србије.

Референце уреди

  1. ^ BirdLife International (2012). „Anser fabalis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 4. 1. 2015. 
  2. ^ а б Dunning, John B. Jr., ур. (1992). CRC Handbook of Avian Body Masses. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5. 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48,157. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Fox, A. D.; Hobson, K. A.; de Jong, A.; Kardynal, K. J.; Koehler, G.; Heinicke, T. (2017). „Flyway population delineation in Taiga Bean Geese Anser fabalis fabalis revealed by multi-element feather stable isotope analysis”. Ibis. 159 (1): 66—75. doi:10.1111/ibi.12417. 

Додатна литература уреди

  • Sangster, George; Oreel, Gerald J. (1996). „Прогрес у таксономији гуске глоговљаче из тајге и тундре”. Dutch Birding. 18 (6): 310—316. 
  • Oates, John (1997). „Identification of Taiga Bean Goose and Tundra Bean Goose”. Birding World. 10 (11): 421—426. 
  • Ruokonen, M.; Litvin, K.; Aarvak, T. (2008). „Таксономија гуске глоговњаче - краткокљуне гуске”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 48: 554—562. PMID 18550388. doi:10.1016/j.ympev.2008.04.038. 
  • Brown, Dan (2010). „Идентификација и таксономија гуске глоговњаче”. Birding World. 23 (3): 110—121. 

Спољашње везе уреди