Википедија

Гутенбергова Библија

прва штампана књига у Европи

Гутенбергова Библија или Библија у 42 реда је прва штампана књига у Европи, одштампана техником покретних слова Јохана Гутенберга. Текст Библије је на латинском језику (тзв. Vulgata: обична).

Гутенбергова Библија
Копија Гутенбергове Библије Која се чува у Конгресној библиотеци у вашингтону
Настанак и садржај
Ориг. насловБиблија у 42 реда
Земља Немачка
ЈезикЛатински
Издавање
ИздавачЈохан Гутенберг
Број страница1282
Превод
Датум
издавања		1456.
Класификација
ISBN ?978-88-216-0026-5
Хронологија
Претходниксматрају да је Библија у 36 редова старија
Прва штампана књига у Европи
Прва страна Гутембергове библије из 1455. године.
Илуминације (украси) додате после штампања

Штампање Библије у 42 реда уреди

О Гутенберговом животу и раду поуздано се зна веома мало. Верује се да је Гутенберг штампао Библије у 42 реда око три године. Штампана је у две свеске на 641 листу, односно 1282 стране. Прва свеска садржи 324 а друга 317 листова. Свака страница има два ступца са по 21 редом, због чега се најчешће и назива Библија у 42 реда. Имитирајући ливеним словима ондашњи готички красопис, с лигатурама и скраћеницама, Гутенберг је за ово издање употребио 290 различитих знакова.[1] Јохан Гутенберг је ово ремек дело штампарства завршио у Мајнцу, јула 1456. године. Књиге су оштампане у укупном тиражу од 185 примерака - 150 на папиру и 35 на пергаменту.[2] До данас је сачувано 49 примерка, 12 на пергаменту и 37 на папиру). Свега 23 примерка је потпуно.[3]

Пре овог револуционарног изума да би се довршила једна рукописна књига било је потребно готово исто толико времена колико је Гутенбергу требало да одштампа цео тираж. У својој верзији Библије Гутенберг је користио илуминације (живописи на средњовековним рукописима). Ручно је украшавао књиге минијатурама (ситним сликама) и иницијалима (Украсним почетним словима).[тражи се извор] Због тог ручног рада може се рећи да је сваки примерак његове Библије уникатан.

Одмах по изласку Библије из штампе Гутенберг се сукобио са својим партнером Јоханом Фустом и у судској парници изгубио штампарију.[2]

Библија у 36 редова уреди

Верује се да је Гутенберг Библију штампао у две верзије: једну са 42 реда на страници а другу са 36 редова. Када се говори о Гутенбергово Библији мисли се најчешће на ону са 42 реда.[4] Неки стручњаци, попут Рихарда Шваба и Томаса Кахила, сматрају да је Библија у 36 редова старија, односно да је Библија у 42 реда штампана касније.[5] Библија у 36 редова изашла је из штампе 1457. године, у Бамбергу. Верује се да је њено штампање започео Гутенберг пре Библија у 42 реда, али је штампање прекинуто и настављено тек после разлаза са Фустом. Књигу је у потпуности завршио Гутенбергов помоћник Албрехт Пфилстер, који је основао своју штампарију и штампао књиге Гутенберговим словима.[2]

Други стручњаци, као што је нпр. Рихард В. Клемент, сматрају да је Библија у 36 редова штампана први пут 1458. године, дакле после Библије у 42 реда, али је кориштен старији облик слова.[6]

Преостали примерци Библије у 42 реда уреди

Минхенска библиотекарка Илона Хубаи извршила је 1979. године попис свих постојећих копија Гутенбергове Библије у 42 реда. Она је идентификовала укупно 47 примерака и њихове власнике. Од објављивања ових резултата до данас идентификована су још два примерка, тако да данас у свету постоји 49 познатих примерака Гутенбергове Библије у 42 реда.[3]

Аустрија (1)

  • Национална библиотека Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek) у Бечу, комплетна, штампана на папиру. (слике[мртва веза])

Белгија (1)

  • Универзитетска библиотека (Bibliotheque Universitaire) у Монсу, само 1. део (Стари завет), штампана на папиру; 2. део (Нови завет) налази се у Библиотеци универзитета индијана. Други примерак, који се налазио на Католичком универзитету у Левену (Université catholique de Louvain) је уништен.

Ватикан (2)

  • Ватиканска библиотека (Bibliotheca Apostolica Vaticana)

Данска (1)

  • Краљевска библиотека (Det Kongelige Bibliotek) у Копенхагену, само 2. део, штампана на папиру.

Јапан (1)

  • Универзитет Кеио у Токиу, само 1. део, штампана на папиру, купљена у октобру 1987. за укупно 5,4 милиона долара.[7]

Немачка (13)

  • Гутенбергов музеј (Gutenberg Museum) у Мајнцу 
    • 1. део, непотпун, на папиру.
    • 2. део, непотпун, на папиру.
  • Регионална библиотека (Landesbibliothek) у Фулди, непотпуна, на пергаменту.
  • Универзитетска библиотека (Universitätsbibliothek) у Лајпцигу, комплетна, на пергаменту.
  • Државна и универзитетска библиотека Доње Саксоније  (Niedersächsische Staats-und Universitätsbibliothek) у Гетингену, комплетна, на пергаменту. (слике)
  • Државна библиотека (Staatsbibliothek) у Берлину, непотпуна, на пергаменту.
  • Државна библиотека Баварске (Bayerische Staatsbibliothek) у Минхену, комплетна, на папиру (слике 1. дела, слике 2. дела)
  • Универзитетска библиотека Јохан Кристијан Сенкенберг (Universitätsbibliothek Johann Christian Senckenberg) у Франкфурту на Мајни, комплетна, на папиру.
  • Регионална библиотека (Hofbibliothek) у Ашафенбургу, непотпуна, на папиру.
  • Виртембершка државна библиотека (Württembergische Landesbibliothek) у Штутгарту, непотпуна, на папиру. (слике)
  • Државна библиотека (Stadtbibliothek) у Триру, непотпун 1. део, на папиру.
  • Регионална библиотека (Landesbibliothek) у Каселу, непотпун 1. део, на папиру.
  • Дворац Готорф (Schloss Gottorf) у Шлезвигу, непотпун 1. део, на папиру.

Пољска (1)

  • Библиотека Богословије (Seminarium Duchownego) у Пелпину, непотпуна, на папиру.

Португалија (1)

  • Национална библиотека Португалије(Biblioteca Nacional de Portugal) у Лисабону, комплетна, на папиру.

Русија (2)

  • Руска државна библиотека (Российская государственная библиотека) у Москви, комплетна, на папиру.
  • Московски државни универзитет Ломоносов (Моско́вский госуда́рственный университе́т и́мени М. В. Ломоно́сова) у Москви, непотпуна, на пергаменту.

SAD (11)

Уједињено Краљевство (8)

Француска (4)

  • Француска национална библиотека (Bibliothèque nationale de France) у Паризу
    • један примерак потпуно очуван, штампана на пергаменту,
    • један непотпун примерак, штампан на папиру, садржи белешку књиговесца која датира из августа 1456.[8]
  • Мазаренова библиотека (Bibliotheque Mazarine) у Паризу, комплетна, на папиру.
  • Општинска библиотека (Bibliotheque Municipale) у Сент Омеру, непотпуна, на папиру.

Швајцарска (1)

  • Библиотека Мартин Бодмер фондације (Bibliotheca Bodmeriana) у Колоњију, непотпуна, на папиру.

Шпанија (2)

  • Покрајинска и универзитетска библиотека (Biblioteca Universitaria y Provincial) у Севиљи, непотпун 2. део, на папиру. (слике)
  • Покрајински Јавна библиотека (Biblioteca Pública Provincial) у Бургосу, комплетна, на папиру.

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ Hrvatska enciklopedija
  2. ^ а б в Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит 
  3. ^ а б Gutenberg-Bibel Gutenberg-Museum Mainz Приступљено 07. 01. 2016.
  4. ^ Plantin-Moretus Museum, Antwerp PlanetWare
  5. ^ Science: Beaming in on the Past Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2006) TIME Magazine, 10 mars 1986
  6. ^ ORB Online Encyclopedia: Books and Universities: Medieval and Renaissance Book Production - Printed Books
  7. ^ 500-year-old Bible sold for $4.9 million Ellensburg Daily Record - Oct 23, 1987. Приступљено 07. 01. 2016.
  8. ^ Howard 2005, стр. 31

Литература уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди

 
Гутенбергова Библија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гутенбергова_Библија&oldid=27673120”