Краљевина Дарданија
Краљевина Дарданија је назив независне државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба.
| Краљевина Дарданија Дарданија | |||
|---|---|---|---|
 Мапа античке Краљевине Дарданије | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Друштво | |||
| Религија | паганизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | краљевина | ||
| — Краљ | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | стари век | ||
| — Оснивање | 3. век п. н. е. | ||
| — Укидање | 1. век п. н. е. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Држава је чинила неку врсту конфедерације са заједничком подлогом етничког елемента низа племена која су учествовала у тој заједници. Дарданци су имали централизовану власт која се манифестовала у облику једног владара. Тада је на подручју Косова и Северне Македоније вођа Бардилеј ујединио сва племена и створио Краљевину Дарданију. Свој положај је ојачао и савезом са Дионизијем Сиракушким који му пружа додатну сигурност у виду војне помоћи.[1]
Први дардански краљ Бардилеј гине 358. године пне, када је заустављен од стране Спартанаца, приликом рата са Македонцима који су тај пораз искористили да се уједине са Епирцима и Пеонцима у покушају да ослободе своје територије. Ту савезничку војску је предводио Филип II.
Своју моћ дардански краљ Лонгар показује 279. п. н. е., у време када је нудио војну помоћ од 20.000 војника македонском Птолемеју Керауну за борбу против најезде Келта ради стварања савеза против њих. За време његове владавине краљевство досеже највећи опсег и постаје највећа сила на тим просторима.[2]
Дарданци су прве контакте са Римљанима успоставили 200. године п. н. е. када су са њима склопили договор против заједничког непријатеља, Македоније.
Независна Краљевина Дарданија је постојала све до прве половине 2. века п. н. е, када је покоравају најпре Македонци, а потом Римљани.
Владари уреди
Наслеђе уреди
Римљани су подручје некадашње Дарданске краљевине првобитно укључили у провинцију Горњу Мезију и територијално се налазила на самом југу и постала граница провинције на западу, а границе су јој биле оивичене данашњом линијом Ђаковица - Пећ - Нови Пазар - Ивањица - Чачак. У каснијем периоду формирали посебну провинцију Дарданију. Једна од градских четврти данашње Приштине на Косову и Метохији названа је Дарданија, по овој античкој земљи.[2]
Референце уреди
Види још уреди
Литература уреди
- Budimir, Milan (1937). „O etničkom odnosu Dardanaca prema Ilirima”. Југословенски историски часопис. 3: 1—29.
- Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
- Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert.
- Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ.
- Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. Balkanološki institut SANU. 37: 7—23.