Дарџилинг
Дарџилинг (енгл. Darjeeling) је град и општина у индијској држави Западни Бенгал. Налази се на Малим Хималајима на надморској висини од 2.000 м. Познат је по својој индустрији чаја, погледима на Кангченгџунгу, трећу највишу планину на свијету, и по хималајској жељезничка пруга Дарџилинг, која је проглашена свјетском баштином. Дарџилинг је сједиште округа Дарџилинг, које има дјелимично аутономни статус. Такође је популарно туристичко мјесто у Индији.
| Дарџилинг | |
|---|---|
| Град | |
 Поглед на Дарџилинг са Хепи Вали Ти имања | |
| Надимци: Краљица брда | |
| Координате: 27° 3′ N 88° 16′ E / 27.050° С; 88.267° И | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Западни Бенгал |
| Округ | Дарџилинг |
| Насељен | 1815, Сугаулски споразум |
| Влада | |
| • Тело | Општина Дарџилинг |
| • Предсједник | Пратиба Рај[1] |
| • Потпредсједник | Сагар Таманг |
| Површина | |
| • Укупно | 10,57 km2 (4,08 sq mi) |
| Надморска висина[2] | 2.042,16 m (6.700,00 ft) |
| Становништво (2011) | |
| • Укупно | 132.016 |
| • Густина | 12,000/km2 (32,000/sq mi) |
| Језици | |
| • Званични | Бенгласки и непалски[3] |
| Временска зона | ИСТ (UTC+5:30) |
| ПИН | 734101 |
| Позивни број | 0354 |
| Регистрске ознаке | WB-76 WB-77 |
| Лок Саба изборна јединица | Дарџилинг |
| Видан Саба изборна јединица | Дарџилинг |
| Веб-сајт | darjeelingmunicipality |
Забиљежена историја града датира од почетка 19. вијека када је колонијална управа основала санаторијум и војно складиште у региону. Након тога, у регији су постављене обилне плантаже чаја, а произвођачи чаја развили су хибриде црног чаја и створили нове технике ферментације. Чај Дарџилинг, који је резултат овога, међународно је признат и сврстава се међу најпопуларније црне чајеве на свијету.[4] Хималајска жељезничка пруга Дарџилинг повезује град с равницама и има неке од парних локомотива које се још увијек користе у Индији.
Дарџилинг има неколико приватних школа британског стила које привлаче ученике из цијеле Индије и неколико сусједних земаља. Разноврсну културу града одражава његов разнолики демографски миље који чине Ронкупи, Кампи, Гурке, Невари, Шерпаси, Бутији, Бенгалци[5] и друге етно-језичке групе континенталне Индије. Дарџилинг је, поред свог сусједног града Калимпонга, био центар друштвеног покрета Горкаланд 1980-их година и љета 2017.
Историја уреди
Историја Дарџилинга испреплетена је са историјом Сикима, Непала, Британске Индије и Бутана. До почетка 19. вијека, брдовито подручје око Дарџилинга било је под контролом Краљевства Сиким,[6] а насеље се састојало од неколико села Ронкупа и Кирата.[7] Чогјал од Сикима учествовао је у неуспјешним ратовима против непалских Гурки.
Географија уреди
Дарџилинг је главни град садарске субдивизије и такође сједиште округа. Налази се на надморској висини од 2.000 м у брдском региону дарџилиншких Хималаја на Дарџилинг-Џалапахар вијенцу који креће са југа од Гума. Вијенац је у облику слова ипсилон, а база почива на Катапахару и Џалапахару, а двије руке се раздвајају сјеверно од Опсерваторијског брда. Сјевероисточна рука нагло зарања и завршава у изливу Лебонг, док сјеверозападна рука пролази кроз Сјеверну тачку и завршава се у долини у близини Туквер Ти имања.[8] Брда су угнијежђена унутар виших врхова, а снијегом покривени хималајски вијенац у даљини је надвијен над градом. Канченџунга, трећи највиши врх на свијету (8.598 м), најистакнутија је видљива планина. У ведрим данима може се видјети непалски Монт Еверест (8.850 м).[9]
Брда Дарџилинга дио су Малих Хималаја. Тло је углавном састављено од пјешчара и конгломератних формација, које су очврсли и узбуркани детритуси великог распона Хималаја. Међутим, тло је често слабо консолидовано (пропусни седименти у региону не задржавају воду између киша) и не сматрају се погодним за пољопривреду. Подручје има стрме падине и растреситу подлогу, што доводи до честих клизишта током монсуна. Према Бироу за индијске стандарде, град спада под сеизмичку зону IV, (на скали од I до V, но основу склоности земљотресима) близу конвергентне границе индијске и евроазијске тектонске плоче и подложан је честим земљотресима.[9]
Клима уреди
| Клима Дарџилинг (1981–2010, екстреми 1901–2012) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,9 (66) |
19,2 (66,6) |
24,0 (75,2) |
26,7 (80,1) |
25,7 (78,3) |
27,7 (81,9) |
28,0 (82,4) |
28,5 (83,3) |
27,5 (81,5) |
26,0 (78,8) |
24,5 (76,1) |
20,0 (68) |
28,5 (83,3) |
| Максимум, °C (°F) | 10,7 (51,3) |
12,4 (54,3) |
15,6 (60,1) |
18,5 (65,3) |
19,3 (66,7) |
19,8 (67,6) |
19,6 (67,3) |
20,0 (68) |
19,8 (67,6) |
19,5 (67,1) |
17,1 (62,8) |
14,0 (57,2) |
17,19 (62,94) |
| Минимум, °C (°F) | 1,5 (34,7) |
2,9 (37,2) |
5,7 (42,3) |
8,8 (47,8) |
10,6 (51,1) |
12,8 (55) |
13,4 (56,1) |
13,4 (56,1) |
12,4 (54,3) |
10,5 (50,9) |
6,3 (43,3) |
3,8 (38,8) |
8,51 (47,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −7,2 (19) |
−6,4 (20,5) |
−4,8 (23,4) |
0,0 (32) |
1,4 (34,5) |
6,6 (43,9) |
3,9 (39) |
8,0 (46,4) |
6,2 (43,2) |
3,2 (37,8) |
−4,4 (24,1) |
−4,6 (23,7) |
−7,2 (19) |
| Количина кише, mm (in) | 13,5 (0,531) |
14,0 (0,551) |
30,8 (1,213) |
76,9 (3,028) |
137,9 (5,429) |
466,0 (18,346) |
656,7 (25,854) |
528,2 (20,795) |
379,7 (14,949) |
59,1 (2,327) |
14,4 (0,567) |
2,9 (0,114) |
2.380,1 (93,704) |
| Дани са кишом | 1,1 | 1,5 | 2,8 | 6,8 | 10,5 | 18,8 | 22,9 | 21,7 | 14,9 | 2,9 | 0,6 | 0,7 | 105,2 |
| Релативна влажност, % (у 17:30 ИСТ ч.) | 81 | 78 | 75 | 78 | 88 | 93 | 94 | 92 | 90 | 84 | 75 | 74 | 83,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 167,4 | 141,3 | 145,7 | 147,0 | 151,9 | 72,0 | 77,5 | 102,3 | 96,0 | 167,4 | 189,0 | 189,1 | 1.646,6 |
| Сунчани сати — дневни просек | 5,4 | 5,0 | 4,7 | 4,9 | 4,9 | 2,4 | 2,5 | 3,3 | 3,2 | 5,4 | 6,3 | 6,1 | 4,51 |
| Извор #1: Индијски метеоролошки департман[10][11] | |||||||||||||
| Извор #2: Дојчер Ветердинст (1891–1990)[12] | |||||||||||||
Дарџилинг има умјерену климу (Кепен: Cwb,[13] суптропска планинска клима) са влажним љетима узрокованим монсунским кишама.[14] Средња годишња максимална температура је 149 °C, док је средња минимална температура 89 °C, са средњим мјесечним температурама у распону од 6 до 18 °C. Најнижа забиљежена температура била је -5 °C 11. фебруара 1905. Просјечна годишња количина падавина је 3.092 мм, са просјечно 126 кишних дана годишње. Највише падавина долази у јулу. Обилне и концентрисане кише које су падале у региону, погоршане крчењем шума и непланираном градњом, често изазивају разорна клизишта.[15][16] Иако није веома често, у граду снијег пада најмање једном током децембра и јануара.[17]
Референце уреди
- ^ „Pratibha Rai Takes Over As Chairperson Of Darjeeling Municipal Corporation”. Siliguri Times. 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2018.
- ^ „District Profile”. Official webpage. Darjeeling district. Архивирано из оригинала 17. 8. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ „Report of the Commissioner for Linguistic Minorities in India: 50th report (delivered to the Lokh Sabha in 2014)” (PDF). National Commissioner for Linguistic Minorities, Ministry of Minority Affairs, Government of India. стр. 95. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2016. г. Приступљено 13. 7. 2015.
- ^ Srivastava 2003, стр. 4024.
- ^ „People And Culture”. Official webpage of Darjeeling District. Архивирано из оригинала 25. 12. 2008. г. Приступљено 26. 11. 2009.
- ^ Dasgupta 1999, стр. 47–48.
- ^ Dasgupta 1999, стр. 51.
- ^ Khawas, Vimal (2003). „Urban Management in Darjeeling Himalaya: A Case Study of Darjeeling Municipality”. The Mountain Forum. Архивирано из оригинала 20. 10. 2004. г. Приступљено 1. 5. 2006.
- ^ а б „Darjeeling”. Encyclopædia Britannica Premium Service. Приступљено 26. 7. 2006.
- ^ „Station: Darjeeling Climatological Table 1981–2010” (PDF). Climatological Normals 1981–2010. India Meteorological Department. јануар 2015. стр. 227—228. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ „Extremes of Temperature & Rainfall for Indian Stations (Up to 2012)” (PDF). India Meteorological Department. децембар 2016. стр. M233. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „Klimatafel von Darjeeling, West Bengal / Indische Union” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Архивирано из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ Malley, L.S.S. O (1999) [1907]. Bengal District Gazetteer : Darjeeling. Concept Publishing Company. стр. 15—16. ISBN 978-81-7268-018-3. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г.
- ^ Sarkar 1999, стр. 299.
- ^ Malabi Gupta (26. 11. 2009). „Brewtal climate: Droughts, storms cracking Darjeeling's teacup”. Hindustan Times. Архивирано из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ „Darjeeling Weather & Best Time to Visit”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2017.
Литература уреди
- Aftab, Aaris (2005). Are the Third World cities sustainable?. Allied Publishers. стр. 201. ISBN 978-81-7764-869-0.
- Dasgupta, Atis (1999). „Ethnic Problems and Movements for Autonomy in Darjeeling”. Social Scientist. Social Scientist. 27 (11–12): 47—68. JSTOR 3518047. doi:10.2307/3518047.
- de Bruyn, Pippa; Bain, Keith; Venkatraman, Nilofer; Joshi, Shonar (2008). Frommer's India. Frommer's. ISBN 978-0-470-16908-7. Приступљено 8. 1. 2011.
- Gerard, John (1990). Mountain environments: an examination of the physical geography of mountains. MIT Press. стр. 317. ISBN 978-0-262-07128-4.
- Kenny, Judith (1995). „Climate, Race, and Imperial Authority: The Symbolic Landscape of the British Hill Station in India”. Annals of the Association of American Geographers. [Association of American Geographers, Taylor & Francis, Ltd.] 85 (4): 694—714. JSTOR 2564433. doi:10.1111/j.1467-8306.1995.tb01821.x.
- Lamb, Alastair (1986). British India and Tibet, 1766–1910 (2nd изд.). Taylor & Francis. стр. 353. ISBN 978-0-7102-0872-9.
- Mackintosh, L.J. (2009). Birds of Darjeeling and India (2nd изд.). BiblioBazaar, LLC. стр. 322. ISBN 978-1-116-11396-9.
- Negi, Sharad Singh (1992). Himalayan wildlife, habitat and conservation. Indus Publishing. стр. 207. ISBN 978-81-85182-68-1.
- Sarkar, S. (1999). „Landslides in Darjeeling Himalayas, India”. Transactions of the Japanese Geomorphological Union. 20 (3). стр. 299—315. ISSN 0389-1755.
- Srivastava, Suresh C. (2003). „Geographical Indications and Legal Framework in India”. Economic and Political Weekly. Economic and Political Weekly. 38 (38): 4022—4033. JSTOR 4414050.
- Tamang, Jyoti P.; Sarkar, Prabir K; Hesseltine, Clifford W (1988). „Traditional Fermented Foods and Beverages of Darjeeling” (PDF). Journal of the Science of Food and Agriculture. 44 (4): 375—385. doi:10.1002/jsfa.2740440410. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г.
Додатна литература уреди
- Bradnock, R; Bradnock, R (2004). Footprint India Handbook (13th изд.). Footprint Handbooks. ISBN 978-1-904777-00-7.
- Brown, Percy (1917). Tours in Sikhim and the Darjeeling District (3rd (1934) изд.). Calcutta: W. Newman & Co. стр. 223. ASIN B0008B2MIY.
- Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). China's Ancient Tea Horse Road. Chiang Mai: Cognoscenti Books. . ASIN B005DQV7Q2 https://www.amazon.com/dp/B005DQV7Q2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Kennedy, Dane (1996). Magic Mountains: Hill Stations and the British Raj. University of California Press. стр. 265. ISBN 978-0-520-20188-0.
- Lee, Ada (1971). The Darjeeling disaster: Triumph through sorrow: the triumph of the six Lee children. Lee Memorial Mission. ASIN B0007AUX00.
- Newman's Guide to Darjeeling and Its Surroundings, Historical & Descriptive, with Some Account of the Manners and Customs of the Neighbouring Hill Tribes, and a Chapter on Thibet and the Thibetans. W. Newman and Co. 1900.
- Ronaldshay, The Earl of (1923). Lands of the Thunderbolt. Sikhim, Chumbi & Bhutan. London: Constable & Co. ISBN 81-206-1504-2.
- Roy, Barun (2003). Fallen Cicada - Unwritten History of Darjeeling Hills (2003 изд.). Beacon Publication. стр. 223. ISBN 978-81-223-0684-2.
- Saraswati, Baidyanath (ed.) (1998). Cultural Dimension of Ecology. DK Print World Pvt. Ltd, India. ISBN 978-81-246-0102-0.
- Singh, S. (2006). Lonely Planet India
(11th изд.). Lonely Planet Publications. ISBN 978-1-74059-694-7. - Waddell, L.A. (2004). Among the Himalayas. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-8918-8.
Спољашње везе уреди
- Дарџилинг на сајту Curlie
Дарџилинг туристички водич са Википутовања- 20 fotografija sa Sandakhua
