Девети Мај
Девети Мај (до почетка 1990-их година Ново Село) је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша, у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве и Нишаве, удаљено око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 4.305 становника (према попису из 1991. било је 3.689 становника). Према попису из 2011. у Деветом Мају има 4.795 становника.
Девети Мај | |
|---|---|
 Улаз у насеље | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Палилула (Ниш) |
| Становништво | |
| — 2011. |  4.795 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 19′ 06″ С; 21° 48′ 53″ И / 43.3182254° С; 21.8146835° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Девети Мај Девети Мај на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18250 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Историја уреди
Преисторијски налази (неолит) на локалитету званом Бубањ указују на веома стару насељеност. У турским изворима старијег периода не наилази се на помен Новог Села, због чега се може претпоставити да је млађег постанка, на шта упућује и његов назив. У турском попису из 1498. године, међутим, помиње се село Доњи Бубањ са 41 домом и 5 воденица, које је затим тајанствено ишчезло (вероватно крајем 17. или у првој половини 18. века). Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доњи Бубањ, а имало је 40 кућа, 4 удовичка домаћинства, 6 самачка домаћинства.[1] Истраживања на локалитетима Бубањ и КП Дом (гробови, грађевински материјал) показала су да је овде вероватно била позиција Доњег Бубња. Данашње насеље Девети Мај (Ново Село) је посебно, млађе село, изван континуитета са Доњим Бубњем и можда је постало од издвојеног, прекоречног заселка Поповца, а можда и неким посебним дошљачким засељавањем. Ослобођење 1878. године га је затекло као сеоце у крчевинама на левој обали Нишаве са 11 домова и 85 становника, којим господари Мустафа бег из Ниша.
Захваљујући доброј земљи и још више близини прокупачког пута и Ниша, Ново Село је већ у међуратном периоду почело да привлачи досељенике. Насељавање је оријентисано како према сеоском насељу, тако и уз друм. Први се уз прокупачки пут, са његове северне стране, населио 1921. године Цветан Стефановић, ковач, пореклом из Александрова. Његову приземну кућу и радњу откупио је 1927. године Јован Јовић, сеоски столар, пореклом из Врањске Бање. Две године касније (1929) на раскрсници, на месту данашње самопослуге почела је са радом циглана-црепана Милана Јовића и ортака. Рушењем њеног последњег остатка (димњака) и примитивне механе до ње 1946/47. године настала је „ширина“, на којој ће се поткрај осме деценије 20. века сместити самоуслуга, сквер и пијаца. Године 1930. село је имало 41 домаћинство и 344 становника. Од 1930. до 1934. године уз друм су се заселила и два млина (оба су престала с радом после 1945. године). Захваљујући њима простор око друма добио је 1935/36. године електричну струју, док је сеоско насеље ову добило 1942/43. године. Успешан старт првих досељеника и добра пословна позиција на друму и уз раскрсницу привукла је и друге придошлице занатлије, па су се до 1940. године заселили: 1 ковач (А. Митровић из Бубња), 1 колар (Б. Стошић) и 1 поткивач (Д. Стошић), чију је поткивачницу Св. Костић из Лалинца 1937. године преправио у кафану.
После 1945. године дуж трасе пута за Прокупље и у сеоском насељу почело је засељавање и других занатлија (зидара, фарбара, стругара, механџија, пекара, трговаца, стаклара), као и домаћинства стражара у КП Дому и радника придошлица. У једном од предратних млинова (Никодија Игњатовића) уселио се мањи фабрички погон за прераду кожа и крзна (после интеграције са фабриком „Ђука Динић“ 1980. године престао је са радом). Почев од 1946/50. године почела су се, поред других, досељавати и домаћинства са Косова којих је 1983. године било око 80. Иза 1960. године према подвожњаку и у старом селу почели су се насељавати пензионисани стражари КП Дома. Поред ових, велики број досељеника је дошао из Топлице, Добрича, Црне Траве и лесковачког краја. Многи од њих су радили у иностранству, а зарађени новац су пласирали у изградњу великих кућа.
Следећи горњи процес и као његова последица, дошло је поткрај осме деценије 20. века до физичког спајања Доњег Међурова, Чокота и Новог Села. Тако је крајем осме деценије настала овде приградска конурбација у којој је 1981. године пулсирало 1507 домаћинстава и 5805 становника. У овом процесу изменила се и економско-социјална структура домаћинстава Новог Села: године 1971. било је 31 пољопривредно, 38 мешовитих и 305 непољопривредних домаћинстава. Није се, међутим, изменио спонтани (стихијни) и рурални изглед насеља. Године 1979. урађен је детаљан урбанистички план насеља. Занимљиво је да је након овог чина насељавање застало, а нови дошљаци се радије оријентишу на села и терене изван домашаја урбанистичког плана.
Саобраћај уреди
До Деветог Маја се може доћи градским линијама
- 10 Ћеле Кула - Јура - Насеље 9. Мај (превозник - "Ниш Експрес") и
- 36 Трг Краља Александра - Насеље 9. Мај - Мрамор (превозник - "Ниш Експрес"), као и приградским линијама
- 25 ПАС Ниш - Доње Међурово - Чокот - Насеље 9.Мај (превозник - "Ниш Експрес"),
- 26 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај (до амбуланте у насељу 9. Мај) - Лалинац (превозник - "Ниш Експрес"),
- 33 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница (превозник - "Ниш Експрес"),
- 36Л ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Мраморско Брдо - Мраморски Поток (превозник - "Ниш Експрес"),
- 39 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Суповац - Сечаница (превозник - "Ниш Експрес", од 01.02.2020 "Ласта" , Београд)
Демографија уреди
У насељу Девети Мај живи 3878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,9 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 16 | 14 | ||
| 80+ | 10 | 24 | ||
| 75—79 | 31 | 48 | ||
| 70—74 | 55 | 74 | ||
| 65—69 | 82 | 101 | ||
| 60—64 | 122 | 109 | ||
| 55—59 | 123 | 116 | ||
| 50—54 | 169 | 171 | ||
| 45—49 | 158 | 157 | ||
| 40—44 | 156 | 135 | ||
| 35—39 | 170 | 164 | ||
| 30—34 | 164 | 163 | ||
| 25—29 | 158 | 189 | ||
| 20—24 | 141 | 156 | ||
| 15—19 | 157 | 125 | ||
| 10—14 | 163 | 159 | ||
| 5—9 | 138 | 152 | ||
| 0—4 | 121 | 114 | ||
| Просек : | 35,8 | 36,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.712 | 454 | 1.176 | 51 | 23 | 8 |
| Женски | 1.746 | 313 | 1.188 | 195 | 45 | 5 |
| УКУПНО | 3.458 | 767 | 2.364 | 246 | 68 | 13 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 772 | 17 | 0 | 2 | 229 |
| Женски | 510 | 16 | 0 | 0 | 144 |
| УКУПНО | 1.282 | 33 | 0 | 2 | 373 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 14 | 71 | 96 | 18 | 133 |
| Женски | 1 | 8 | 118 | 18 | 22 |
| УКУПНО | 15 | 79 | 214 | 36 | 155 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 11 | 89 | 25 | 18 |
| Женски | 5 | 8 | 19 | 42 | 73 |
| УКУПНО | 6 | 19 | 108 | 67 | 91 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 14 | 0 | 0 | 34 | |
| Женски | 15 | 0 | 0 | 21 | |
| УКУПНО | 29 | 0 | 0 | 55 | |
Референце уреди
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 155-156.
