Дивља трешња
Дивља трешња (Prunus avium) је врста биљке из рода Prunus, у народу познатија и као црна трешња[1] или птичарка.[1] Има је у Европи, Анатолији, Магребу и западној Азији, од Британских острва[2] па јужно до Марока и Туниса, северно до Трондејмсфјорд региона у Норвешкој, источно до Кавказа и северног Ирана, са малом изолованом популацијом на западним Хималајима.[3][4] Врста се широко узгаја и у другим регионима и постала је натурализована у Северној Америци и Аустралији.[5][6][7]
| Дивља трешња | |
|---|---|
| |
| Плод дивље трешње | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Rosales |
| Породица: | Rosaceae |
| Род: | Prunus |
| Подрод: | P. subg. Cerasus |
| Секција: | P. sect. Cerasus |
| Врста: | P. avium
|
| Биномно име | |
| Prunus avium | |
Опис и екологија уреди
Дивља трешња је листопадно дрво које расте на висини од 15 до 32 m, а има дебљину до 1,5 m у пречнику. Kора је глатка, пурпурно-смеђа са истакнутим хоризонталним сиво-смеђим лентицелама на младим дрвећима, које постају тамно црно-браон и виде се као пукотине на старим дрвећима. Листови су једноставни, јајасти до елиптични, дуги 7-14 cm и широки 4-7 cm, са тестерасто назубљеном ивицом. На врху су зашиљени, а са доње стране посути су ретким, белим длачицама. Пре опадања листови поцрвене. Цветови се формирају у пролеће, истовремено са формирањем листова. Беле су боје, расту густо збијени и нагомилани, а цваст је у облику гроње. Цветови су хермафродитни и опрашују се пчелама. Зависно од висине, дивље трешње зру у јуну, јулу и августу. Плод је јестива тамноцрвена коштуница. Плодови су упадљиво ситнији и малобројнији него код питомих сорти, а незрели су још и понекад непријатно горки. Беру се тек потпуно зрели, црни меки и сочни плодови. Имају истанчан кисело-слатко-нагорак укус. Од њих се, осим сокова и компота, могу правити пикантни сосови и необични колачи са црном чоколадом.
Лековитост уреди
Трешња јача и чисти тело, олакшава варење, избацује напоље све што не ваља. Одвар од коре смирује и олакшава кашаљ, стишава упале, нарочито упаљене десни и грло. Од петељки се прави чај. Чај од петељки је моћан диуретик.
Референце уреди
- ^ а б „USDA GRIN taxonomy”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 13. 09. 2015.
- ^ „British Trees Online”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2000. г. Приступљено 13. 09. 2015.
- ^ Euro+Med Plantbase Project: Prunus avium Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2012)
- ^ Den Virtuella Floran: Prunus avium (in Swedish; with map)
- ^ Atlas of Living Australia. „Prunus avium : Sweet Cherry – Atlas of Living Australia”. ala.org.au. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 09. 2015.
- ^ Calflora taxon report, University of California, Prunus avium (L.) L. sweet cherry
- ^ Flora of North America, Prunus avium (Linnaeus) Linnaeus, 1755. Sweet cherry, cerisier des oiseaux
Спољашње везе уреди
