Википедија

Димитрије Исаиловић

Димитрије Исаиловић (Даљ, 26. октобар 1783 — Београд, 11. јун 1853) био је просветни радник, професор и уредник „Српских новина“.[1]

Димитрије Исаиловић
Димитрије Исаиловић (рад Димитрија Аврамовића)
Лични подаци
Датум рођења(1783-10-26)26. октобар 1783.
Место рођењаДаљ, Хабзбуршка монархија
Датум смрти11. јун 1853.(1853-06-11) (69 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија

Биографија уреди

Исаиловић потиче из Даља - српског јерархијског имања у Славонији, где је рођен на Митровдан 1783. године. Његов отац био је Јован Исаиловић "художествени живописац" и "Провизор Патријаршијског Доминиума Даљског".[2] Као дете Димитрије је изучио нормалне школе у Даљу и Бечкереку. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет у Пешти 1808. године. Био је професор средњих школа у Војводини и Србији, професор Велике школе у Београду, високи чиновник у државној управи Србије, саветник и писар кнеза Милоша. Учио је језицима немачким и француским кнез Милошеве синове, Милана и Михајла у Крагујевцу.[3] Учествовао је 23 године, током живота и рада у Кнежевини Србији, у свим подухватима и пословима на пољу образовања и културе.[4]

Исајловић је радио као предавач реторике у Карловачкој гимназији, између 1808-1813. године, док није маја 1813. године прешао у нову Препарандију Сентандрејску.[5] Када је та српска учитељска школа 1816. године пренета у Сомбор, прешао је и он као њен професор тамо. Провео је у Сомбору радећи као професор Учитељске школе следећих 14 година. Године 1830. тражио је од Вука Караџића да му нађе у Србији "какву бољу службу". Имао је у виду своју стручност за оснивање школа или типографије (штампарије).[6] Димитрије је напустио место професора Сомборске Препарандије и прешао у српску државу октобра 1830. године. Играо је важну улогу у организовању школа у Србији у првој половини XIX век-а. Тако је крајем 1830. године као директор основао Вишу школу у Београду, а истовремено је био постављен и за професора у њој, са платом 3500 гроша.[7] Али његов главни посао је био да учи страним језицима Књазове синове (назване "бегови"), који су ту школу похађали. Када је Велика школа 1832. године пренета у Крагујевац, прелази тамо и Исаиловић са породицом, где је наставио да буде и администратор "Књажеско србске књигопечатње"[8] (основане 1831)[9]. Димитрије је цензор и коректор државне типографије. Када је од Велике школе настала гимназија прозвана Лицеј у Крагујевцу Исајловић је постао први ректор. После Давидовића, маја 1835. године био је Исаиловић нови уредник "Новина србских" у Крагујевцу.[10] Димитрије постаје 1837. године сарадник Тироловог алманаха "Ураниа".[11] Током каријере у Србији поред остали просветних функција он је 1838. године члан, па од 1839. године начелник одељења "попечитељства просвјештенија" (министарства просвете). Затим је 1840. године постављен за главног секретара Совјета, а 1841. године прешао у просветну област - Врховни инспекторат. Године 1848. враћен је за начелника у министрарству просвете, где је остао до смрти 1853. године. Опело му је одржано у београдској Саборној цркви, надгробни говор одржао (и штампао) је Јаков Живановић "секретар Земаљског савета",[12] а потом и сахрањен је у Београду.

Када је Исаиловић 1843. године постао директор основних школа у Србији[13], он није обилазио исте, већ се посветио писању речника. Саставио је школске речнике за француски (1846), њемачки (1847) и латински језик (1849; 1850; 1851; 1857). Он је и написао прве школске уџбенике и буквар. Преводио је Коцебуа на српски језик. Написао је велики рад „Историја трговине“ (1816, Пешта), у складу са камералистичком теоријом. Тврдио је да је трговина прави темељ грађанског друштва, истински темељ слободе, узрок човекове приљежности и благостања, да подстиче развој пољопривреде и заната и омогућује прилив новца у земљу.

Дело уреди

  • "Предложенија историје прагматическе краљевства унгарског...", Будим 1814. године
  • "Историја трговине од почетка света до наши времена", Будим 1816. године
  • "Благородном Сави Добричу...", Беч 1821. године
  • "Привествије његовом сијатељству наследнику књажества србскога Милану Милош Обреновићу", Београд 1932. године
  • "Немачки буквар са преводом србским", Београд 1838. године
  • "Србски буквар или нова азбучна књижица за прво настављеније младежи у најмлађим нормалним школама Књажества Србије", Београд 1838. године
  • "Мала читаоница за начелно упражњеније младежи у нижим нормалним школама Књажества Сербије", Београд 1839. и 1848. године

Референце уреди

  1. ^ „Димитрије Исаиловић”. Град Сомбор. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  2. ^ Јаков Живановић: "Надгробно слово Димитрију Исајловићу началнику канцеларије књаж. срб. попечитељства просвештенија", Београд 1853. године
  3. ^ "Нова искра", Београд 1899. године
  4. ^ „Димитрије Исаиловић”. Калдрмаш. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  5. ^ "Школски гласник", Нови Сад 1913. године
  6. ^ "Дело", Београд 1911. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
  8. ^ "Време", Београд 1937. године
  9. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1931. године
  10. ^ "Коло", Београд 1944. године
  11. ^ "Дело", Београд 1896. године
  12. ^ Јаков Живановић, наведено дело
  13. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1868. године

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Исаиловић&oldid=27619742”