Димитрије Палеолог
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Димитрије (II) Палеолог (грч. Δημήτριος Παλαιολόγος) је био последњи морејски деспот (1449—1460). Био је пети син византијског цара Манојла II (1391—1425) из династије Палеолога и његове супруге, српске принцезе, Јелене Драгаш. Током свог живота, био је у сталном сукобу са браћом, покушавајући да дође до власти ослањајући се махом на Османлије. У својој владавини Морејом, водио је туркофилску политику и био је у сталном сукобу са млађим братом и савладаром Томом (1428—1460), што ће на крају довести до пада деспотовине. Последње године је провео у Хадријанопољу као таст османског султана Мехмеда II (1451—1481).
| Димитрије Палеолог | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1407. |
| Место рођења | Цариград, Византијско царство |
| Датум смрти | 1470. |
| Место смрти | Хадријанопољ, Османско царство |
| Породица | |
| Потомство | Јелена Палеолог |
| Родитељи | Манојло II Палеолог Јелена Драгаш |
| Претходник | Константин XI Палеолог |
Порекло и породица уреди
Рођен је у Цариграду, као други син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Константин је, као и његов брат Јован VIII (1425—1448), је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи потомак Немањића. Константин је одрастао у Цариграду и по свему је био прави Византинац, али је свом имену додао и мајчино презиме Драгаш. Поред Константина, Манојло и Јелена имали су још неколико деце.
| Име | Живео | Титула | Владао |
|---|---|---|---|
| Јован (VIII) | 1392 — 1448. | византијски цар | Византијом (од 1421. као савладар, самостално 1425—1448) |
| Теодор (II) | (1396—1448) | морејски деспот | Морејом (1407—1443) |
| Константин (XI) | (1405—1453) | морејски деспот, византијски цар | Морејом (1428—1448) и Византијом (1449—1453) |
| Андроник | (1403—1429) | деспот | Солуном (1408—1423) |
| Тома | (1409—1465) | морејски деспот | Морејом (1428—1460) |
| Константин | (1393/1397 — 1400/1405) | ||
| Михајло | (1406/1407 — 1409/1410) |
Димитрије се два пута женио:
- 1436. године Зојом Параспондилос, византијском племкињом која је умрла 1440. године
- 1441. године Теодором Асен, умрлом 1470. или 1471. године
Са својом другом супругом имао је једну ћерку Јелену, коју је удао за османског султана Мехмеда II.
Живот и владавина уреди
Димитрије је рођен у Цариграду око 1407. године. Након практичног преузимања власти његовог најстаријег брата Јована VIII (1425—1448), који је од 1421. године владао као савладар њиховом тешко болесном оцу, Димитрије је 1423. године пребегао у краљевину Мађарску код Жигмунда Луксембуршког (1387—1437). Његови мотиви нису познати, али је највероватније био незадовољан поделом власти.[1] Касније се вратио у Византију и од 1429. године влада Лемносом.
Његов старији брат и византијски цар Јован VIII упутио се 1436. године на Апенинско полуострво да би преговарао о унији и помоћи коју би западне земље могле да пруже Византији у одбрани од Османлија. На овом путу и на сабору у Ферари и Фиренци, уз велики број свештеника и мислилаца, пратиће га и антиунионистички настројени Димитрије[1]. Боравак на Западу се окончао склапањем Фирентинске уније 1439. године, а Димитрију је након повратка додељена на управу Месемврија.
Он је 1442. године, уз војну помоћ Османлија, опсео Цариград у покушају да преузме власт користећи се Фирентиском унијом као поводом. Иако је његов напад одбијен, враћен му је на управу Лемнос, а наредне године се окончава његова управа над Месемвријом. Након смрти његовог старијег брата Теодора (II) (1407—1443) 26.06. 1448. године, бива му додељен на управу његов посед крај Цариграда, Селимврија. Крајем исте године, умро је још један његов брат и тадашњи византијски цар Јован VIII, након чега Димитрије Селимврију предаје свом брату и новом цару Константину XI Драгашу (1449—1453) и преузима његове поседе у Мореји.
Морејом је, уз Константина, владао и њихов млађи брат Тома са којим је Димитрије рано дошао у сукоб. Нетрпељивост између њих резултовала је већ 1450. године практичном поделом Морејске деспотовине на два дела. Њихов сукоб је додатно слабио византијску одбрану, тако да су у доба последње османске опсаде Цариграда 1453. године успели само да сузбију њихов упад у Мореју, немоћни да пруже било какву помоћ опсађеном граду који је пао 29.05. У завршним борбама је погинуо њихов старији брат и последњи византијски цар Константин Драгаш, а Византија је практично престала да постоји. Сукоб између Томе и Димитрија се наставио, а попримио је и политичку димензију, пошто се Тома залагао за сарадњу са Папством и италијанским државицама у циљу опстанка Морејске деспотовине, док је Димитрије сматрао да од Запада неће добити помоћ и да је боље бити добар вазал османском султану Мехмеду II.
Османлије су 1458. године напале и заузеле северни део Мореје, да би је 1460. године заузеле у целини, чиме је престао да постоји последњи остатак византијске државе на Балканском полуострву. Сам Димитрије им је предао Мистру, након чега је своју ћерку Јелену удао за османског султана Мехмеда II. После тога је отишао у Хадријанопољ, а зет му је доделио приходе од Еноса, Лемноса, Имброса, Тасоса и Самотраке на доживотно уживање. Међутим 1467. године, Димитрије је пао у султанову немилост.
Умро је у Хадријанопољу 1470. године, као монах Давид.
Породично стабло уреди
| 16. Михајло IX Палеолог | ||||||||||||||||
| 8. Андроник III Палеолог | ||||||||||||||||
| 17. Рита Арменијска | ||||||||||||||||
| 4. Јован V Палеолог | ||||||||||||||||
| 18. Амадео V од Савоје | ||||||||||||||||
| 9. Ана Савојска | ||||||||||||||||
| 19. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
| 2. Манојло II Палеолог | ||||||||||||||||
| 20. Михајло Кантакузин | ||||||||||||||||
| 10. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
| 21. Теодора Палеолог | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Кантакузин | ||||||||||||||||
| 22. Андроник Асен | ||||||||||||||||
| 11. Ирина Асен | ||||||||||||||||
| 1. Димитрије Палеолог | ||||||||||||||||
| 12. Дејан | ||||||||||||||||
| 6. Константин Драгаш Дејановић | ||||||||||||||||
| 26. Стефан Урош III Дечански | ||||||||||||||||
| 13. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
| 27. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Драгаш | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ а б Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Литература уреди
- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.