Дитирамб
Дитирамб је хорска песма посвећена Дионису, богу вина и уживања. Појам потиче од грчке речи дитирамбос (грч. διθύραμβος, Dithyrambos) и представља надимак овог бога.[1][2] Лирски дитирамб дотерао је Коринћанин Арион. Данас је дитирамб лирска песма у којој песник пева и слави земаљску срећу и уживање.[3][1]
Сматра се да је из дитирамба настала трагедија, јер је дијалогом хоровође и хора у дитирамбу настао драмски однос а тако и сама античка драма, сценски облик изражавања врло значајан за настанак драмске уметности.[4] Празник у част бога Диониса представљао је почетак позоришних представа у Атини. За време Великих дионизија наступали су хорови, чији су певачи били обучени у јарећу кожу и певали дитирамбе. Певање је било праћено игром. Из тих дитирамба настала је трагедија (грч. трагос – јарац и еда – песма, „песма јараца“).[5]
Аристотел у свом делу „О песничкој уметности” пише да трагедију стварају они који дају тон, који почињу дитирамб, односно јарчеву песму у дословном значењу, зато што је јарац животиња посвећена богу Дионису.[6] Италијански театролог Чезаре Молинари тумачи јарчеву песму – песмом хора сатира, а могуће и хореута (који су певали цео дитирамб), или би то могао бити корифеј, или писац дитирамба, који је у хору играо улогу диригента и солисте.[7] Према Гордану Маричићу: „Претпоставка је да су сатири били чланови хора костимирани као јарчеви, дакле ,људи-јарци’”.[8] Отуда је и постала реч трагедија, тј. песма коју певају људи преодевени у сатире.[9] Хоровођа се касније одваја од хора, што представља почетак драмског облика.[10]
Примери дитирамба у српској књижевности могу се наћи првенствено у поезији Бранка Радичевића,[11] али и других песника, као што су Јован Јовановић Змај (песма „Ала је леп овај свет”), Стеван Раичковић (песма „Хвала сунцу, земљи, трави”)[12] и други.
Референце уреди
- ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 128—129. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ „Ditiramb”. Veliki rečnik. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ „Шта значи реч дитирамб?”. Значење речи. Приступљено 25. 1. 2018.
- ^ Здравковић, Милован. "Речник основних позоришних појмова" (II допуњено изд.). Народно позориште у Београду, (Београд – КИЗ АЛТЕРА), 2007. стр. 42. ISBN 978-86-84897-17-8.
- ^ „СОФОКЛЕ”. Филолог. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ ., Аристотел (1987). О песничкој уметности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 51.
- ^ Молинари, Чезаре (1982). Историја позоришта. Београд: „Вук Карџић“. стр. 29—33.
- ^ Маричић, Гордан (2008). Сатирска игра данас: Теорија или театар?. Београд: NNK International. стр. 9.
- ^ Ђурић, Милош Н. (2003). Историја хеленске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Београд. стр. 242.
- ^ Кнежевић 2020, стр. 24-25
- ^ Najdanović, Milorad (1973). Žuta gošća u srpskoj književnosti - književnoistorijski portreti pisaca-grudobolnika. Beograd: NOLIT. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ „Родови и врсте ауторске (писане) књижевности”. Весела дружина - настава српског за основце. Приступљено 24. 1. 2021.
Литература уреди
- „Шта значи реч дитирамб?”. Значење речи. Приступљено 25. 1. 2018.
- Здравковић, Милован. "Речник основних позоришних појмова" (II допуњено изд.). Народно позориште у Београду, (Београд – КИЗ АЛТЕРА), 2007. стр. 42. ISBN 978-86-84897-17-8.
- Кнежевић, Марија (2020). АГАМЕМНОН (ПРЕДСТАВА) - Докторски уметнички пројекат (PDF). Београд: Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Приступљено 24. 1. 2021.
