Добричево
Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.
Добричево | |
|---|---|
 Католичка црква Пресвете Богородице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| — 2011. |  199 |
| — густина | 11,9/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 22″ С; 21° 21′ 20″ И / 44.98952° С; 21.35554° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 81 m |
| Површина | 16,6 km2 |
.svg)  Добричево Добричево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Према попису из 2011. било је 199 становника.
Историја уреди
Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.
Добричево је двадесетих година основала управу грофовског имања Бисинген у Жаму који су населили (1827) 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно било насељено римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360-оро. 1838. године повећао се њихов број на 480-оро, али је 1848. спао на 359-оро.
1846. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
1861. године подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник.
Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 становника (највише бројно стање насеобине), 1890. 464 становника, 1900. 468 становника и 1910. 462 становника.
1891. године подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталне-тамишке жупаније.
1921. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 Чеха, 26 Румуна, по један Словак, Италијан и 227 Мађара од којих је било 19 православаца, 281 католик, 1 гркокатолик и 4 евангелика).
Демографија уреди
У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75—79 | 3 | 8 | ||
| 70—74 | 0 | 5 | ||
| 65—69 | 7 | 7 | ||
| 60—64 | 10 | 5 | ||
| 55—59 | 8 | 10 | ||
| 50—54 | 13 | 14 | ||
| 45—49 | 10 | 14 | ||
| 40—44 | 6 | 7 | ||
| 35—39 | 8 | 6 | ||
| 30—34 | 8 | 5 | ||
| 25—29 | 12 | 6 | ||
| 20—24 | 2 | 4 | ||
| 15—19 | 7 | 7 | ||
| 10—14 | 6 | 5 | ||
| 5—9 | 7 | 6 | ||
| 0—4 | 3 | 2 | ||
| Просек : | 40,7 | 45,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 96 | 26 | 65 | 3 | 2 | 0 |
| Женски | 101 | 10 | 65 | 25 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 197 | 36 | 130 | 28 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 66 | 62 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 45 | 39 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 111 | 101 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009)
