Википедија

Доген

Зен монаси у раном периоду Камакура у Јапану

Доген Зенђи (1200 — 1253)[1][2] је био јапански филозоф и учитељ зен будизма. Сматра се оснивачем сото огранка у јапанском зен будизму, са средиштем у храму Еихеиђи у провинцији Ечизен. Све будистичке школе му указују поштовање као бодисатви[3].

Доген Зенђи
Датум рођења(1200-01-26)26. јануар 1200.
Место рођењаКјото
 Јапан
Датум смрти22. септембар 1253.(1253-09-22) (53 год.)
Место смртиКјото
 Јапан
ДеловањеБудизам
Зен учитељ Доген.

Доген је будизам свео на практиковање зазена, седеће медитације где се ток садржаја ума посматра без заустављања на било ком појединачном предмету, све док се не смири и не сабере, не доживљавајући више никакво уплитање. У овом стању је могуће доживети пробуђење.[4]

Доген је 1236. године подигао први зен храм у Јапану.[5]

Биографија уреди

Доген је био племенитог порекла, и остао је сироче у својој седмој години. Заредио се 1213. године, а отпутовао у Кину 1223. и тамо се после дугог трагања просветлио под водством чувеног учитеља ч'ана Ју-чинга (1162–1228).[6] Вратио се у Јапан 1227. године. Под његовим руководством је 1236. подигнут је први потпуно независни зен манастир, Кошохорингђи. Доген је у њега привукао многе надарене ученике, заједно са бројним световњацима, како мушкарцима тако и женама.

Рани живот уреди

Доген је вероватно рођен у племићкој породици, иако као ванбрачно дете Минамота Мичитомоа, који је служио на царском двору као високорангирани ашо ashō (亞相, „Државни саветник“).[7] Прича се да је његова мајка умрла када је Доген имао 7 година.[8]

Рана обука уреди

Касније је Доген постао нижерангирани монах на планини Хиеј, седишту Тендај школе будизма. Према Кензеикију (建撕記), постао је опседнут једним питањем у вези са Тендај доктрином:

Док проучавам егзотеричну и езотеричну школу будизма, оне тврде да су људска бића обдарена Дарма-природом по рођењу. Ако је то случај, зашто су Буде свих доба — несумњиво поседујући просветљење — сматрали да је неопходно да траже просветљење и да се баве духовном праксом?[9][10]

Ово питање је великим делом подстакнуто Тендајским концептом првобитног просветљења (本覚 хонгаку), који каже да су сва људска бића просветљена по природи и да је, последично, сваки појам постизања просветљења кроз праксу суштински погрешан.[11]

Кензеики даље наводи да није нашао одговор на своје питање на планини Хиеј, и да је био разочаран унутрашњом политиком и потребом за друштвеним значајем ради напредовања.[7] Стога је Доген отишао да тражи одговор од других будистичких мајстора. Он је отишао је да посети Коина, Тендај игумана храма Онџо-џи (園城寺), постављајући му исто питање. Коин је рекао да би, како би пронашао одговор, можда желео да размотри проучавање Чана у Кини.[12] Године 1217, две године након смрти савременог зен будисте Мјоана Еисаја, Доген је отишао да студира у храму Кенин-џи (建仁寺), код Еисајевог наследника, Мјозена (明全).[7]

Путовање у Кину уреди

У Кини, Доген је прво отишао у водеће Чан манастире у провинцији Џеђанг. У то време, већина чанских учитеља заснивала је своју обуку на употреби гонг-ана (јапански: kōan). Иако је Доген марљиво проучавао коане, постао је разочаран великим нагласком који је стављан на њих, и запитао се зашто се сутре не проучавају више. У једном тренутку, због овог разочарања, Доген је чак одбио пренос Дарме од учитеља.[13] Затим, 1225. године, одлучио је да посети мајстора по имену Руђинг (如淨; J. Nyōjo)), тринаестог патријарха Цаодунг (Ј. Сото) лозе зен будизма, на планини Тјантонг (天童山 Tiāntóngshān; Ђ. Тендоцан); у Нингбу. Руџинг је имао репутацију да има стил Чана који се разликовао од осталих мајстора које је Доген до тада срео. У каснијим списима, Доген је Руџинга назвао „Старим Будом”. Поред тога, он је с љубављу описао и Руџинга и Мјозена као сенши senshi (先師, „Древни учитељ“).[7]

Под Руџингом, Доген је остварио ослобођење тела и ума након што је чуо учитеља како каже: „Одбаците тело и ум“ (身心脱落 shēn xīn tuō luò). Ова фраза ће имати велики значај за Догена током његовог живота, и може се наћи раштркана по његовим списима, као, на пример, у познатом делу његовог „Генџокоана“ (現成公案):

Проучавати Пут значи проучавати Сопство. Проучавати себе значи заборавити себе. Заборавити себе значи бити просветљен свим стварима универзума. Бити просветљен свим стварима универзума значи одбацити своје тело и ум, као и оне других. Чак се и трагови просветљења бришу, а живот са просветљењем без трага тече увек и заувек.[14]

Мјозен је умро убрзо након што је Доген стигао на планину Тјентунг. Године 1227,[15] Доген је примио Дарма пренос и инку од Руџинга, и приметио како је коначно решио своју „животну потрагу за великом ствари“.[16]

Учење уреди

Доген је подучавао да суштина човека и свих ствари лежи у Будиној природи, која се остварује прочишћавањем ега, одстрањивањем свих себичних жеља и потпуним одрицањем од сопства, изнад свега указујући предност религиозној пракси. Неговао је праксу зазена, усправног седења са прекрштеним ногама у медитацији. У зазену је видео остварење читавог закона будизма, пошто је јединство праксе и просветљења укорењено у Будиној природи.[3]

С филозофског становишта, заступао је монистички пантеизам који је изједначавао појавни свет са Апсолутом, не остављајући места трансценденцији[3]. Доген је уклонио бескрајне ступњеве на путу до просветљења пронашавши у зену пут савршеног јединства. За разлику од многих других учитеља зена, Доген је заговарао предано читање сутри, дужно указивање поштовања светим будистичким предметима, а коану је придавао другоразредни значај. Осуђивао је секташење у будизму и одбијао да призна постојање Сото секте као издвојеног ентитета.[3] Његово значајно дело је Шобогензо, чије је савремено издање објављено у Токију измеду 1939—1943. године.

Извори уреди

  1. ^ Доген на сајту Енциклопедија Британика
  2. ^ Bodiford, William M. (2006). „Remembering Dōgen: Eiheiji and Dōgen Hagiography”. The Journal of Japanese Studies. 32 (1): 1—21. JSTOR 25064606. S2CID 144431743. doi:10.1353/jjs.2006.0003. 
  3. ^ а б в г Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 98-105. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  5. ^ zen, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  6. ^ H. Dumoulin, A History of Zen Buddhism, 1963.
  7. ^ а б в г Bodiford 2008, стр. 22–36
  8. ^ Kim 2004, стр. 19
  9. ^ Bodiford 2008, стр. 22
  10. ^ Ōkubo 1966, стр. 80
  11. ^ Abe 1992, стр. 19–20
  12. ^ Tanahashi, стр. 4
  13. ^ Tanahashi, стр. 5
  14. ^ Kim 2004, стр. 125
  15. ^ Tanahashi, стр. 6
  16. ^ Tanahashi 2005, стр. 144

Литература уреди

  • Abe, Masao (1992). Heine, Steven, ур. A Study of Dōgen: His Philosophy and Religion. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0838-4. 
  • Bodiford, William M. (2008). Soto Zen in Medieval Japan (Studies in East Asian Buddhism). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3303-9. 
  • Cleary, Thomas (1992). Rational Zen: The Mind of Dogen Zenji. Boston: Shambhala Publications, Inc. ISBN 0-87773-973-0. 
  • DeVisser, M. W. (1923), The Arhats in China and Japan, Berlin: Oesterheld 
  • Dumoulin, Heinrich (2005a). Zen Buddhism: A History. Volume 1: India and China. World Wisdom Books. ISBN 9780941532891. 
  • Dumoulin, Heinrich (2005b). Zen Buddhism: A History. Volume 2: Japan. World Wisdom Books. ISBN 9780941532907. 
  • Dōshū, Ōkubo (1969—70), Dōgen Zenji Zenshū (2 изд.), Tokyo: Chikuma Shobō 
  • Eihei-ji Temple Staff (1994), Sanshō, the Magazine of Eihei-ji Temple, November, Fukui, Japan: Eihei-ji Temple Press 
  • Faure, Bernard (2000), Visions of Power. Imaging Medieval Japanese Buddhism, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Dogen. The Heart of Dogen's Shobogenzo. Tr. Waddell, Norman and Abe, Masao. Albany: SUNY Press, (2002) ISBN 0-7914-5242-5.
  • Heine, Steven (1994). Dogen and the Koan Tradition: a Tale of Two Shobogenzo Texts. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1773-7. 
  • Heine, Steven (1997). The Zen Poetry of Dogen: Verses from the Mountain of Eternal Peace. Boston, MA: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3107-9. 
  • Heine, Steven (2006). Did Dogen Go to China? What He Wrote and When He Wrote It. New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530592-0. 
  • Ishida, M (1964), Japanese Buddhist Prints, Превод: Nearman, Hubert, New York: Abrams 
  • Kato, K (1994), „The Life of Zen Master Dōgen (Illustrated)”, Zen Fountains, Taishōji Sōtō Mission, Hilo, Hawaii, by permission of the Sōtōshū Shūmuchō, Tokyo 
  • Kim, Hee-jin (2004) [1975, 1980, 1987]. Eihei Dogen, Mystical Realist. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-376-9. 
  • Kohn, Michael H. (1991). The Shambhala Dictionary of Buddhism and Zen. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-520-5. 
  • LaFleur, William R.; ed. Dogen Studies. The Kuroda Institute, (1985) ISBN 0-8248-1011-2.
  • MacPhillamy, Daizui; Roberson, Zenshō; Benson, Kōten; Nearman, Hubert (1997), „YUME: Visionary Experience in the Lives of Great Masters Dōgen and Keizan”, The Journal of the Order of Buddhist Contemplatives, 12 (2) 
  • Leighton, Taigen Dan; Visions of Awakening Space and Time: Dogen and the Lotus Sutra. New York: Oxford University Press, (2007) ISBN 978-0-19-538337-9.
  • Leighton, Taigen Dan; Zen Questions: Zazen, Dogen and the Spirit of Creative Inquiry. Boston: Wisdom Publications, (2011) ISBN 978-0-86171-645-6.
  • Leighton, Taigen Dan; Okumura, Shohaku; tr. Dogen's Extensive Record: A Translation of the Eihei Koroku. Boston: Wisdom Publications, (2010) ISBN 978-0-86171-670-8.
  • Leighton, Taigen Dan. Dogen's Pure Standards for the Zen Community: A Translation of Eihei Shingi. Albany: State University of New York Press, (1996) ISBN 0-7914-2710-2.
  • Masunaga, Reiho (1978). A Primer of Soto Zen. University of Hawaii: East-West Center Press. ISBN 0-7100-8919-8. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Müller, Ralf (2013). Dōgens Sprachdenken: Historische und symboltheoretische Perspektiven [Dōgen's Language Thinking: Systematic Perspectives from History and the Theory of Symbols] (Welten der Philosophie [Worlds of Philosophy]). Freiburg: Verlag Karl Alber. ISBN 9783495486108. 
  • Okumura, Shohaku; Leighton, Taigen Daniel; et al.; tr. The Wholehearted Way: A Translation of Eihei Dogen's Bendowa with Commentary. Boston: Tuttle Publishing, (1997) ISBN 0-8048-3105-X.
  • Ōkubo, Dōshū (1966). Dōgen Zenji-den no kenkyū [道元禅師伝の研究]. Chikuma shobō. 
  • Nishijima, Gudo (2003). M. Luetchford; J. Peasons, ур. Master Dōgen's Shinji Shobogenzo, 301 Koan Stories. Windbell. 
  • Nishijima, Gudo & Cross, Chodo; tr. 'Master Dogen's Shobogenzo' in 4 volumes. Windbell Publications, (1994) ISBN 0-9523002-1-4 and Shōbōgenzō, Vol. 1-4, Numata Center for Buddhist Translation and Research, Berkeley 2007-2008, ISBN 978-1-886439-35-1, 978-1-886439-36-8, 978-1-886-439-37-5, 978-1-886439-38-2 PDF
  • Tanahashi, Kazuaki; ed. Moon In a Dewdrop: Writings of Zen Master Dogen. New York: North Point Press, (1997) ISBN 0-86547-186-X.
  • Tanahashi, Kazuaki (tr.); Loori, Daido (comm.) (2011). The True Dharma Eye. Shambhala Publications. ISBN 978-1590304747. 
  • Williams, Duncan (1998), „Temples, Pharmacies, Traveling Salesmen, and Pilgrims: Buddhist Production and Distribution of Medicine in Edo Japan”, Japanese Religion Bulletin Supplement, New Series, 23 (February) 
  • Williams, Duncan Ryūken (2005), The Other Side of Zen: A Social History of Sōtō Zen Buddhism in Tokugawa Japan, Princeton University Press 
  • Yokoi, Yūhō and Victoria, Daizen; tr. ed. Zen Master Dōgen: An Introduction with Selected Writings. New York: Weatherhill Inc., (1990) ISBN 0-8348-0116-7.
  • Yasutani, Hakuun (1996). Flowers Fall: a Commentary on Zen Master Dōgen's Genjokoan. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-103-1. 

Спољашње везе уреди

 
Доген на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доген&oldid=27554597”